go to the original language article
Brisel – Slovačka je među onim zemljama EU koje žele da poboljšaju iskorištavanje sredstava kroz kohezionu politiku. To je rekao ministar investicija, regionalnog razvoja i informatizacije SR Richard Raši (Hlas-SD) na sastanku Saveta EU za konkurentnost u četvrtak (28. novembra) posvećenom kohezionoj politici. O tome izveštava dopisnik TASR.
Poslednji sastanak o kohezionoj politici pod predsedavanjem Mađarske u Savetu EU, prema njegovim rečima, odnosio se na načine kako postaviti fondove EU posle 2027. godine u novom programskom periodu.
“Traži se što veća podrška država članica za jedinstvenu poziciju. Mi smo u grupi prijatelja kohezije, ima nas oko 15, i želimo da idemo sistemom upravljanja deljenjem. Dakle, da bude što više učesnika iz jedne zemlje uključeno u podešavanje fondova EU i pripremu administrativnog procesa, to gde treba da idu fondovi EU,” izjavio je Raši. Pojašnjava da se to odnosi na uključivanje regiona, gradova i opština, ljudi koji tu žive.
Prema njegovim rečima, radi se na naporu da kohezioni fondovi posle 2027. godine ne budu “upravljani odozgo”, kao što je to bio slučaj kod nacionalnih planova oporavka, kada su odlučivali samo službenici na pojedinim ministarstvima.
U praksi to znači pripremiti takvu nacionalnu poziciju koja će biti otvorena prema primaocima ove razvojne pomoći, obezbediti pojednostavljenje iskorištavanja i takođe njegovu fleksibilnost, kako bi se smeranje fondova EU moglo menjati prema novonastalim potrebama. Takvima su bili, na primer, pandemija ili rat u Ukrajini.
Radi se o situacijama kada države članice imaju “vezane ruke” i ne mogu premestiti finansijska sredstva tamo gde su najpotrebnija.
“Glavna poruka je bila da želimo fondove EU, želimo deljeno i višeslojno upravljanje. Želimo da to bude jednostavnije i imati mogućnost da sami premeštamo te resurse u državama članicama, da ih krojimo po meri. Ne želimo biti previše vezani propisima gde tačno treba da budu fondovi EU,” opisao je situaciju Raši.
Dodao je da ako neki regioni trebaju više ulagati u infrastrukturu, a manje u digitalnu ekonomiju, da ta mogućnost postoji.
U programski period posle 2027. godine uključena je i mogućnost proširenja EU na nove države članice. Raši je priznao da će se u takvom slučaju ukupni obim fondova kroz kohezionu politiku podeliti među više učesnika. I priznao je da će zemlje koje podržavaju koheziju u sledećem dugoročnom budžetu EU tražiti više sredstava.
U tom kontekstu, podsetio je da u Slovačkoj čak tri četvrtine novca, koji ide na javne investicije, modernizaciju opština, gradova i regiona, dolazi iz evropskih fondova.
“Moramo se pripremiti na to da će fondovi EU jednom prestati. Posle 2027. godine će još biti, ali je pitanje da li će biti i kasnije. Što znači da moramo fondove EU davati ne samo za nadoknade nedostatka finansija gradovima i opštinama, već ulagati u nešto što će u budućnosti gradovima i opštinama doneti dodatni novac,” rekao je. (28. novembra)