Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BEOGRAD – Komandant KFOR-a general-major Ozkan Ulutaš ocenio je da je situacija na Kosovu i Metohiji uopšteno gledano mirna, ali i dalje osetljiva. On je u intervjuu za Tanjug rekao da je NATO, nakon rasta tenzija u proteklim mesecima, rasporedio više stotina dodatnih vojnika, tačnije da je učetvorostručio prisustvo KFOR-a na severu KiM i utrostručio broj patrola, između ostalog i duž administrativne linije. „Naša misija trenutno broji oko 5.000 pripadnika iz 28 zemalja članica i partnera NATO-a. Cilj ovih opreznih koraka je da osiguraju da misija KFOR nastavi da izvršava svoj mandat UN, koji se zasniva na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999, a to je da pruža sigurno i bezbedno okruženje za sve zajednice koje žive na Kosovu, kao i slobodu kretanja, nepristrasno i u svakom trenutku“, rekao je Ulutaš. On je istakao da će Kfor nastaviti da ulaže napore da spreči svaku eskalaciju i da je spreman da odgovori na bilo koji izazov, kroz dalje prilagođavanje stava, po potrebi. „Kao treći u lancu reagovanja, nastavićemo da blisko sarađujemo sa Kosovskom policijom i Misijom Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS) kao prvim i drugim u lancu reagovanja. Ponoviću ono što je izjavio generalni sekretar NATO-a prilikom nedavne posete Zapadnom Balkanu u novembru: ‘Stabilnost u regionu zavisi od toga da sve strane biraju diplomatiju umesto nasilja. NATO čvrsto podržava dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU, i obe strane moraju postupati u dobroj veri’ „, rekao je Ulutaš. Na pitanje kako komentariše tvrdnje Prištine da Srbija priprema napad na sever KiM, a koje je Beograd odbacio kao netačne i neosnovane, Ulutaš kaže da ne želi da spekuliše o bilo kom scenariju, kao i da Kfor pažljivo prati sva relevantna bezbednosna dešavanja u regionu. On je ponovo naglasio da KFOR ostaje usredsređen na izvršavanje svog mandata UN, zasnovanog na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999, odnosno da pruža sigurno i bezbedno okruženje za sve ljude koji žive na KiM, kao i slobodu kretanja, nepristrasno i u svakom trenutku. „U bliskom smo kontaktu s načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, institucijama na Kosovu i kosovskim bezbednosnim organizacijama, kao i drugim organizacijama, među kojima su Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS), OEBS i UNMIK“, rekao je Ulutaš. Komentarišući izjavu predstavnika Prištine da će tzv. Kosovske bezbednosne snage, po potrebi, ići na sever KiM Ulutaš naglašava da je Stoltenberg bio veoma jasan po tom pitanju tokom nedavne posete Prištini kada je naglasio da „svako raspoređivanje Kosovskih bezbednosnih snaga na severnom Kosovu zahteva saglasnost KFOR-a“. „Pozdravljamo kontinuirano pridržavanje institucija na Kosovu ovoj obavezi. Generalni sekretar je takođe istakao da ‘očekujemo pravovremene konsultacije o bilo kojoj meri Kosovskih bezbednosnih snaga ili Kosovske policije koja bi mogla da utiče na regionalnu bezbednost’. Ja sam u redovnom kontaktu sa predstavnicima kosovskih bezbednosnih organizacija i načelnikom Generalštaba Vojske Srbije. Računam na njihovu kontinuiranu saradnju“, rekao je on. Na pitanje da li Kfor može da garantuje bezbedan život za Srbe na Kosovu i Metohiji, obzirom da je samo u prošloj godini zabeleženo najviše incidenata i napada na Srbe na KiM, Ulutaš je rekao da je mandat Kfora jasan, a to je da održava sigurno i bezbedno okruženje za sve ljude na Kosovu, bez obzira odakle dolazi pretnja. „Želim da vas ponovo uverim da ćemo nastaviti da ulažemo napore da sprečimo svaku eskalaciju, i spremni smo da odgovorimo na bilo koji izazov, u skladu s našim UN mandatom. KFOR nastavlja da deluje kao treći u lancu reagovanja, iza Kosovske policije i Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS), sa kojima se redovno koordinišemo. Generalni sekretar Stoltenberg je rekao da ‘stabilnost zavisi od toga da sve strane biraju diplomatiju umesto sukoba’. Nastavićemo da podržavamo dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU kroz pružanje bezbednosnog okvira neophodnog za diplomatiju. To je jedini put ka trajnom miru i stabilnosti, za dobrobit svih zajednica koje žive na Kosovu“, rekao je Ulutaš. Govoreći o najavi Albanije i Nemačke da pošalju dodatne snage u Kfor Ulutaš je rekao da je NATO čvrsto posvećen bezbednosti na Kosovu, i da će Kfor ostati tu koliko god je potrebno. Prema njegovim rečima misija na Kosovu se od početka zasniva na uslovima na terenu, pre nego na unapred definisanim rokovima, što znači da će se sve promene broja osoblja zasnivati na procenama uslova na terenu, nakon čega sledi odluka Severnoatlantskog saveta. „Nove najave pojačanja misije su odraz rešenosti saveznika NATO-a da obezbede da KFOR ima odgovarajuće prisustvo na terenu, kako bi mogao da nastavi da izvršava svoj mandat UN u situaciji koju karakterišu tenzije koje smo videli prethodnih meseci“, rekao je Ulutaš. Kada se radi o saradnji sa srpskim državnim organima i Vojskom Srbije, Ulutaš kaže da Kfor redovno i transparentno komunicira sa svim međunarodnim i lokalnim akterima, a da je kao svoj prioritet sam odredio zalaganje za komunikaciju i koordinaciju zasnovanu na poverenju. Ističe da je lično u bliskom kontaktu sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, generalom Milanom Mojsilovićem, kao i sa Prištinom i tamošnjim bezbednosnim organizacijama. „Ovo je važno za izbegavanje nesporazuma, naročito u kriznim vremenima, kad su tenzije na visokom nivou. Snage KFOR-a sprovode patrole širom Kosova, u skladu sa svojim mandatom UN. Takođe se planiraju i održavaju zajedničke patrole sa Kosovskom policijom i sinhronizovane patrole sa Vojskom Srbije duž administrativne linije“, rekao je Ulutaš.(12. januara)
Poslanici EU traže kažnjavanje Orbana zbog „nanošenja štete demokratiji“
STRAZBUR- Grupa evroparlamentaraca pozvala je vlade zemalja članica Evropske unije da kazne mađarskog premijera Viktora Orbana zbog „nanošenja štete demokratiji“, navodi se u pismu koje su potpisali poslanici Evropskog parlamenta. Otvoreno pismo potpisalo je 120 od 705 članova parlamenta, nakon što je Orban blokirao reviziju budžeta Unije u decembru koja je uključivala slanje 50 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini do 2027. godine, prenosi Rojters. „Pismo pokazuje jasnu spremnost u parlamentu da se pokrene član 7.2 Ugovora o Evropskoj uniji“, naveo je jedan od autora pisma, finski poslanik Petri Sarvama. Član 7.2 kaže da „u slučaju ozbiljnog ili upornog kršenja uputstava Saveta, Evropska komisija ili jedna trećina zemalja, uz dvotrećinsku podršku parlamenta, još jednom poziva zemlju da ispuni zahtev Evropskog saveta“. Ukoliko se to ne dogodi, Evropski savet mora jednoglasno da odluči da je kršenje nastavljeno, čime se aktivira član 7.3 koji kaže da „Savet kvalifikovanom većinom glasova suspenduje prava optužene zemlje, uključujući pravo glasa u Savetu, dok se sve obaveze ne ispune“. Evropski parlament želi sledeće nedelje da usvoji rezoluciju o Mađarskoj jer su glavne političke stranke nezadovoljne odlukom Evropske komisije iz decembra kojom su odmrznute milijarde evra finansijske podrške EU Budimpešti. Pomoć je godinama bila suspendovana zbog zabrinutosti da Orban podriva demokratske principe u Mađarskoj, navodi agencija.(12. januara)
Lagard: Ponovni izbor Trampa za predsednika SAD je pretnja po Evropu
FRANKFURT- Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard ocenila je da bi ponovni izbor Donalda Trampa za predsednika SAD predstavljao pretnju po Evropu. „Ako izvučemo pouke iz istorije, pri čemu mislim na način na koji je on (Tramp) proveo prve četiri godine svog mandata, to je očigledno pretnja“, rekla je Lagard za francusku televiziju, a prenosi Rojters. Ona je ukazala na trgovinske tarife, Trampovu posvećenost NATO i njegov stav u vezi sa borbom protiv klimatskih promena. Evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton ukazao je nedavno da je Tramp ranije upozorio da Vašington neće priskočiti u pomoć EU ako bude vojno napadnuta. Prema rezultatima ankete koje su u sredu objavljene, a koju su sproveli Rojters i Ipsos, Tramp vodi u trci za republikansku nominaciju za predsednika SAD, na izborima koji će biti održani u novembru ove godine. (11. januara)
Varadkar: Nijedna zemlja nije ušla u EU već 10 godina, to treba da se promeni
SKOPLJE- Premijer Irske Leo Varadkar izjavio je u Skoplju da se već 10 godina nijedna zemlja nije priključila Evropskoj uniji, dodavši da to treba da se promeni. „Moja poseta danas Severnoj Makedoniji i prethodno Kosovu i Crnoj Gori pokazuje interes Irske i našu posvećenost ovom regionu, kao i rešenost da pomognemo Severnoj Makedoniji i njenim susedima na njihovom putu ka EU integracijama“, rekao je Varadkar na zajedničkoj konferenciji za medije sa premijerom Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim, prenosi plusinfo.mk. On je dodao da je Irska uvek podržavala proširenje Evropske unije i dodao da se raduje tome da „dočeka Severnu Makedoniju kao sledeću zemlju članicu“. „Nadam se da će se napredak u pristupnim pregovorima ubrzati. Spremni smo da pomognemo tamo gde možemo, posebno u vezi sa reformama“, naveo je irski premijer. Prema njegovim rečima, članstvo u Uniji treba da bude „nacionalna ambicija“, a ne „partijska ili politička“. „Ljudi iz Severne Makedonije i regiona će imati korist od članstva u EU, isto kao što je imala Irska kada smo se priključili“, rekao je Varadkar. Kovačevski je poručio da će se započeti prosec reformi nastaviti, dodavši da ne postoji sila koja to može da stopira. „Ne postoji alternativa. Taj proces će biti završen učlanjenjem Severne Makedonije u Evropsku uniju u mandatu sledeće vlade od 2024. do 2028. godine. To će ponovo biti proevropska vlada koja će zemlju uvesti u EU“, rekao je Kovačevski. Poseta Varadkara je prva zvanična poseta jednog irskog premijera Severnoj Makedoniji, koja ove godine obeležava 30 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Irskom.(12. januara)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.