go to the original language article
Brisel, (Fena) – Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Bosnu i Hercegovinu Ondřej Kolář izjavio je u razgovoru s bh. novinarima da je pesimističan u pogledu stanja u BiH, upozorivši da domaći političari izbegavaju odgovornost, usporavaju reformske procese i često se oslanjaju na spoljne aktere umesto da sami donose ključne odluke.
– Govoreći otvoreno i iskreno, pomalo sam pesimističan u vezi s trenutnom situacijom u Bosni i Hercegovini jer moj je utisak da ima mnogo ljudi na javnim funkcijama koji se nekako oslanjaju na spoljne aktere, koji nisu spremni preuzeti odgovornost za sprovođenje neophodnih reformi koje bi zemlju pokrenule napred i zaista biti odgovorni za ono što rade. Čini mi se da pokušavaju, ili možda i ne pokušavaju, nego se jednostavno oslanjaju na druge da donesu odluke umesto njih, a onda to koriste kao alibi za vlastitu neaktivnost, za vlastitu nesposobnost, ali kada neko drugi donese odluke ili im se nešto nametne, skloni su to kritikovati tvrdeći kako bi oni doneli bolje odluke, iako to nisu bili u stanju učiniti. To, naravno, sve usporava, usporava reforme koje treba sprovesti i unutar zemlje i prema Evropskoj uniji (EU) – kazao je Kolář.
Istakao je kako je za njega jako važno doći u Bosnu i Hercegovinu, biti tu i razgovarati s političarima, nevladinim sektorom i javnošću kako bi na terenu video kakva je situacija uistinu, te kako bi na neki način mogao formirati svoje mišljenje.
– Posmatrati stvari izdaleka sasvim je drugačije od razgovora s ljudima na terenu. Ne želim temeljiti svoje izveštaj na utiscima, već na činjenicama i zato jako želim ponovo doći u BiH i razgovarati sa svim relevantnim akterima s kojima mogu razgovarati. To sam činio i ranije, kada sam pripremao prošlo izveštaj. Proces je takav da mi najpre od Komisije dobijemo nacrt izveštaja, u kojem se navodi i komentariše napredak zemlje, koje se reforme sprovode i kako napreduje proces reformi, a zatim kao Parlament zapravo proučimo izveštaj i donesemo odluku. Trebali bismo „ispitati“ izveštaj, odnosno jasno reći slažemo li se s njim kao Parlament. Kada donesemo konačnu odluku, s konačnim tekstom, on se upućuje na glasanje na plenarnoj sednici kako bi se videlo hoće li ga Parlament prihvatiti ili ne – dodao je Kolář.
Kazao je kako je izuzetno važno da Evropski parlament komunicira sa svojim partnerima u Parlamentu Bosne i Hercegovine.
Istakao je kako je, po njegovom mišljenju, Milorad Dodik jedan od razloga zbog kojih reforme u Bosni i Hercegovini ne idu dobro.
– Ne znam ni za kakve pregovore iza zatvorenih vrata koji bi se eventualno mogli voditi kada je reč o gospodinu Dodiku. Prilično sam siguran da stav EU-a kao celine ostaje isti. Imamo određena načela kojih se držimo i od kojih ne možemo odstupiti, jer kad bismo odstupili od tih načela, primerice od vladavine prava, koja je u ovom slučaju vrlo važna, ceo proces bi se mogao jednostavno baciti u smeće. Opet, sasvim iskreno govoreći, mislim da je Dodik zapravo jedan od razloga zbog kojih reforme u BiH ne idu dobro. Ne znam želi li on uopšte da BiH postane deo EU-a ili želi da bude izolovana država ili pak želi da se Bosna i Hercegovina raspadne, a Republika Srpska postane deo Srbije. Ko to zna? No, igra koju on vodi nije nešto što EU kao celina, kako sam rekao, može prihvatiti. Znam da postoje zemlje, poput Mađarske, koje na neki način podržavaju Milorada Dodika, jer je to deo njihove politike prema Evropskoj uniji – stvarati nered – naveo je Kolář.
Naglasio je i to kako je transparentnost jedno od temeljnih načela i jedan od temelja demokratije, te da je posebno važna u kontekstu izbornih procesa.
Naveo je kako mnogi političari na zapadnom Balkanu, ali i u Evropskoj uniji ne shvataju šta znači biti transparentan i transparentno komunicirati prema javnosti.
– Ako političari nešto skrivaju onda ne mogu očekivati da će im ljudi verovati, a transparentnost i poverenje idu ruku pod ruku. Dok god političari u zemljama kandidatkinjama to ne razumeju, dok god ne žele reformisati izborni proces tako da bude potpuno transparentan i da ne postoji nikakav način da se on na bilo koji način iskrivi, tada će, naravno, biti vrlo teško verovati da oni doista žele postati deo demokratskog sveta. Mislim da je to zapravo izazov koji delimo i na kojem moramo zajednički raditi. Definitivno smatram da moramo sprovesti temeljne, snažnije reforme – kazao je Kolář.
Istakao je kako ljudi u Bosni i Hercegovini moraju izabrati političare koji shvataju da je Dayton privremen, da on ne može trajati i da on zapravo usporava napredak ove države pa bi se stoga BiH mogla nazvati nekom vrstom protektorata.
Kada je reč o glavnom pregovaraču Bosne i Hercegovine s Evropskom unijom, Kolář ističe kako to mora biti osoba koja je stručnjak u tome kako prevesti potrebe zemlje u celini, a ne samo jedne etničke grupe.
– Moj je strah da političari u Bosni i Hercegovini često razmišljaju u okvirima vlastite etničke pripadnosti i da nekako veruju kako predstavljaju samo jednu od etničkih grupa. Ako se takav pristup primeni pri izboru glavnog pregovarača i ako glavni pregovarač bude osoba koja i sama veruje da govori samo u ime jedne od grupa, bilo Hrvata, bilo Bošnjaka, bilo Srba, tada proces nikada neće ići napred. Ja nisam taj koji bi trebao držati lekcije BiH o tome koje političko telo treba izabrati tu osobu. Moja jedina poruka, moja jedina želja je da odgovorni političari shvate da će ta osoba govoriti u ime cele zemlje, a ne samo jednog njenog dela – kazao je Kolář.
Takođe, razgovarajući s bosanskohercegovačkim novinarima u Briselu, naveo je kako se boji da neki političari u Bosni i Hercegovini igraju igrice s Evropskom unijom.
– Kada pogledam izveštaje iz Evropske komisije i ono u što sam se sam uverio u BiH, nisam siguran da oni koji govore da se reforme preduzimaju doista jesu iskreni i da sami smatraju da su reforme uopšte potrebne, tako da moram reći da sam ovde vrlo oprezan. Naravno da je dijalog svakako uvek neophodan, bilo da se radi unutar same zemlje ili prema van, a u svakom slučaju potreban je kako bi se napredovalo. Ako nema napretka dijalogom se treba objasniti zašto do napretka nije došlo, gde mi onda možemo ponuditi određenu pomoć. Evropska unija ovde nije kako bi donosila odluke umesto nekoga, mi samo možemo pokazati na pravi put ili davati neke smernice, pogotovo ako zemlja nije članica EU-a – zaključio je Kolář. (27.11.)