go to the original language article
“`html
EU-široki/Brisel/Strazbur – Države potpisnice Bernske konvencije snizile su status zaštite vuka sa “strogo zaštićen” na “zaštićen”. To je u utorak objavio odel za štampu Saveta Evrope u Strazburu. Predlog da se smanji status zaštite došao je iz EU, koja sada može dalje smanjiti zaštitu vukova u Direktivi o staništima flore i faune (FFH-Direktiva). Ministar poljoprivrede Totschnig (ÖVP) pozdravio je smanjenje koje je zatražio.
Koje zemlje su kako glasale nije objavljeno. Evropska komisija, koja govori u ime 27 zemalja članica EU u Strazburu, verovatno je glasala za predlog. Takođe je i Švajcarska, koja je već 2022. snažno podržavala smanjenje – tada je, međutim, propalo zahvaljujući protivljenju EU.
Budući da su EU i njene države članice strane potpisnice međunarodnog Bernskog sporazuma o očuvanju evropskih divljih biljaka i životinja i njihovih prirodnih staništa, bez promene statusa zaštite u sporazumu, status na nivou EU se nije mogao promeniti. Promena stupa na snagu tri meseca nakon današnjeg glasanja. Do tada bi trećina potpisnica teoretski mogla staviti veto – što je malo verovatno, s obzirom da je za današnju odluku bila potrebna dvotrećinska većina.
Prema Ministarstvu poljoprivrede, 38 od ukupno 50 potpisnica Bernske konvencije glasale su za predlog. Zatim je Evropskoj komisiji preporučeno da promeni priloge FFH-Direktive. Smanjeni status zaštite dao bi državama EU više fleksibilnosti da dozvole lov na vukove, a da pri tome ne ukinu zaštitu u potpunosti – stanje populacije vukova ne bi trebalo da postane ugroženo, navodi se u saopštenju za štampu Saveta Evrope.
Povećanje populacije vukova dovodi do konflikata
Evropska komisija je u decembru 2023. predložila smanjenje statusa zaštite vuka sa “strogo zaštićen” na “zaštićen”. Povratak vukova u regionima EU gde ih dugo nije bilo, kao i povećanje njihovih populacija u novim područjima, dovelo je do poteškoća i sukoba, što je bio razlog za odluku Komisije. Nakon pristanka država članica EU u septembru, EU je podnela amandman na Bernsku konvenciju. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen danas je izrazila zadovoljstvo: “Trebamo uravnotežen pristup između zaštite divljih životinja i zaštite naših izvora egzistencije.”
“Danas smo postavili važnu prekretnicu za lakše regulisanje velikog predatora vukova. Činjenica je da vuk više nije ugrožen u Evropi i sada se razmnožava do 30 posto godišnje. Problem sa vukom daleko prelazi preko pukotina životinja, jer vuk sve više gubi strah od ljudi. Kao politički odgovorni ne smemo dozvoliti napade vukova. Zato se godinama borim za smanjenje statusa zaštite”, pozdravio je ministar poljoprivrede Norbert Totschnig (ÖVP) odluku u saopštenju za štampu.
Tirolski regionalni vođa Anton Mattle (ÖVP) oseća se potvrđenim usvajanjem promene koja je takođe zatražena iz Tirola. “Vuk više nije ugrožen”, naglasio je Mattle na APA-upit, a smanjenje statusa zaštite je “logična posledica” toga. Ako Evropska komisija sada promeni FFH-Direktiv, smanjenje će biti konačno “crno na belo” zavedeno.
“Kako su naši planinski pašnjaci i stočarstvo daleko ugroženiji nego vuk koji luta u desetinama hiljada po Evropi, današnja odluka Bernske konvencije je važan korak napred za budućnost i vitalnost ruralnih područja”, naglašava predsednik Poljoprivredne komore Austrije, Josef Moosbrugger. “Odluka je uspeh za zaštitu vrsta u Austriji i jasno pokazuje da se populacija vukova u mnogim zemljama Evrope nalazi na visokom nivou i snažno raste”, naglašava predsednik Lovačke Asocijacije Austrije, Maximilian Mayr Melnhof, prema saopštenju za štampu.
“Smanjenje statusa zaštite je važan napredak za održavanje ravnoteže između zaštite prirode i potreba naše planinske poljoprivrede kao i turizma”, kaže zamenica guvernera Salzburga, Marlene Svazek (FPÖ). Takođe, poslanik FPÖ-a u Evropskom parlamentu, Roman Haider, izričito pozdravlja smanjenje statusa zaštite vuka: “Tako se omogućava pozitivan suživot između ljudi, domaćih životinja i divljih životinja u našoj prirodi.”
Zaštitnici životinja kritikuju odluku
“Ova odluka je korak unazad za zaštitu vrsta i primer propasti demokratije”, kritikuje Madeleine Petrovic, predsednica Tierschutz Austrije. “Ona pokazuje koliko se često naučni nalazi i volja većine ignorišu u korist pojedinačnih interesnih grupa.” I anketa za prvi izveštaj o vukovima i anketa Evropske komisije o smanjenju statusa zaštite pokazale su isti rezultat: Većina (77 posto u izveštaju o vukovima i 71 posto u EU-studiji) podržava održavanje postojećeg strogog statusa zaštite vuka.
“Vladića politika odbija da obavi svoj zadatak i umesto toga pokreće populistički napad na zaštitu vrsta. Zapravo, potrebna bi bila dobro planirana ofenziva za zaštitu stada”, kaže ekspert WWF-a Christian Pichler. Ovaj pristup nije naučno potkrepljen i može imati kontraproduktivan efekat. Kao domaće divlje životinje i predatori, vukovi su prirodni doprinos biodiverzitetu. Oni sprečavaju širenje bolesti i, u idealnim uslovima, takođe jačaju važne zaštitne šume, jer mogu smanjiti prevelike populacije divljih životinja.
Thomas Waitz, agrarni portparol Zelenih u Evropskom parlamentu, kaže: “Smanjenje ne bazira na naučnim saznanjima, već na čistom populizmu. Vuk služi konzervativcima kao žrtveni jarac i treba da odvrati pažnju od njihovih neuspeha u ruralnim područjima širom Evrope. Postoji opasnost da će promena Direktivne zaštite prirode ugroziti ne samo vuka, već i druge ugrožene životinje poput dabrova, vidri, morskih kornjača, foka ili risova.” (03.12.2024)
“`