Danska se nalazi na dnu kada se uporedi koliki deo bruto domaćeg proizvoda zemalja EU ide za pripremne službe.
O tome piše časopis Momentum, koji izdaje Savez opština (KL).
Časopis je izvršio izračune na osnovu podataka statističkog zavoda EU, Eurostata.
U Danskoj troškovi za pripremne službe iznose 0,077 procenata bruto domaćeg proizvoda. To je najniži udeo među zemljama EU.
U Švedskoj i Nemačkoj koriste znatno veći deo.
Bruto domaći proizvod, BDP, je izraz za veličinu ekonomije neke zemlje i najčešće je korišćen pokazatelj za njeno merenje.
Takođe, zemlje poput Francuske, Finske, Holandije i Norveške koriste veći deo svog BDP-a za pripremne službe.
Predsednik Danskih pripremnih službi, Jarl Vagn Hansen, kaže za Momentum da se pripremne službe u Danskoj vode veoma ekonomično.
Ali istovremeno konstatuje da su pripremne službe pod pritiskom i da nisu dovoljno savremene.
Sa strane vlade se ističe da je potrebno dati prioritet pripremnim službama zbog ozbiljnije pretnje povezane sa ratom u Ukrajini i klimatskim promenama.
Stoga je u avgustu osnovano novo ministarstvo za društvenu sigurnost i pripremne službe. Torsten Schack Pedersen iz Venstre dobio je ministarsku poziciju.
On je na čelu pregovora o budućem sporazumu o pripremnim službama.
U subotu je rekao za Momentum da novi politički sporazum mora osigurati da danske pripremne službe mogu odgovoriti na izazove budućnosti.
Naglasio je i da su pripremne službe danas čvrste.
“Imamo dobre i efikasne spasilačke pripremne službe u Danskoj, a danske pripremne službe su prilagođene danskim uslovima. Razlike između pripremnih službi preko granica mogu se pripisati mnogim faktorima, uključujući geografiju i različite konkretne zadatke”, rekao je ministar.
Dok je Danska na dnu kada se troškovi za pripremne službe mere kao udeo u BDP-u, položaj je nešto viši kada se gleda po broju stanovnika.
Prema izračunima Momentuma, Danska je deseta od dna kada se troškovi mere po stanovniku.