go to the original language article
Ljubljana – Европски екстремни временски догађаји у последњих 40 година изазвали су економску штету од 500 милијарди евра, мање од трећине штете је осигурано. Словенија је једна од земаља са највећом економском штетом по глави становника, јер су прошле године поплаве проузроковале скоро 900 милиона евра директне штете, док су исплате осигурања процењене на 152,3 милиона евра, како је наведено на међународној конференцији коју је организовала Агенција за надзор осигурања (АЗН) прошле недеље.
Министар финансија Клемен Боштјанчич је на основу извештаја Института за економска истраживања, који открива да у Словенији готово петина становништва уопште нема осигурање за свој дом, изјавио да је неопходно решити тзв. осигуравајућу празнину. “Климатске промене су овде,” рекао је. Према Боштјанчичевим речима, министарство припрема системска решења, укључујући и погодности за оне са одређеним осигурањем. Они успостављају радну групу која ће укључивати представнике владе, АЗН, Словенског удружења осигурања и других.
Према Боштјанчичевим речима, приоритет владе након поплава у августу прошле године био је што брже санирање ситуације. “Предузели смо бројне мере, донели хитну законодательну регулативу и обезбедили средства из различитих извора,” подсетио је. Сада је важно подићи свест људи о ризицима природних катастрофа и да осигурају своју имовину. “Свако мора преузети свој део одговорности,” додао је.
“Прошла година је била најтоплија година у скоро два века, Словенију су погодили мраз, град и катастрофалне поплаве,” рекао је директор АЗН Горазд Чибеј. Као резултат тога, осигуравајуће компаније су исплатиле рекордне износе за осигурање од природних катастрофа, укупно преко 330 милиона евра. Ипак, остаје значајна тзв. осигуравајућа празнина у заштити од природних катастрофа, упозорио је. Према извештајима института, осигуравајућа празнина за поплаве је оцењена на око 60 процената домаћинстава, док за земљотресе премашује 70 процената. (10. септембар)