go to the original language article
„`html
Мионица – У селу Толић код Мионице је између Владе Србије и Европске комисије размењен финансијски споразум ИПАРД III у износу од 288 милиона евра. Споразум су разменили шеф делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре и министарка за европске интеграције Тања Мишчевић у присуству министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Александра Мартиновића, који су претходно обишли газдинство ИПАРД корисника Срђана Милетића, које се бави узгојем товних пилића.
ИПАРД III представља бесповратна средства која Европска унија опредељује Србији у сектору пољопривреде, а који за циљ има повећање ефикасности пољопривредне праксе улагањем у физичку имовину пољопривредних газдинстава, инфраструктуру у руралним подручјима, технологију и усвајање еколошки прихватљивих метода. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић истакао је да су у оквиру ИПАРД III програма нова бесповратна средства увећана за око 65 одсто у односу на ИПАРД II програм. „Оваква подршка изузетно је значајна и за нашу државу и за наше пољопривредне произвођаче. Ми смо већ започели спровођење ИПАРД III програма расписивањем јавних позива, а интересовање корисника широм земље је велико, што показује број поднетих захтева“, рекао је Мартиновић. Како каже, газдинство Срђана Милетића је добар пример ИПАРД корисника, али и показатељ да Влада Србије континуирано ради на унапређењу пољопривредног сектора. „Уверен сам да ћемо једнако успешне примере имати и кроз нови ИПАРД III развојни програм“, поручио је министар. Мартиновић је додао да је искоришћено 60 одсто средстава добијених у оквиру ИПАРД II програма, као и да је циљ да се повећа извоз пољопривредних производа. „Последњих година имамо дисбаланс између производње ратарских култура и сточарства. Производимо довољно кукуруза, пшенице, сунцокрета, али се суочавамо са падом броја грла, немамо довољно стоке, посебно свиње и говеда“, казао је Мартиновић.
Како каже, то је разлог због којег је потребно ојачати наведени сектор. „То је велики изазов који стоји пред нама. Нисмо задовољни количином меса коју имамо, наш циљ је да у наредном периоду повећамо сточни фонд“, поручио је Мартиновић. Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре наводи да они раде на томе да подрже српске пољопривреднике, као и да им обезбеде да, када Србија постане чланица ЕУ, српски пољопривредници постану конкурентни пољопривредници ЕУ. „Средства из ИПАРД програма су знатно повећана, што одражава посвећеност ЕУ овим циљевима, јер на Србију гледамо као на будућу чланицу ЕУ. Србија ће морати да добро искористи ова средства и повећа своје капацитете за апсорпцију како би на најбољи начин искористила фондове“, рекао је Жиофре.
Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић каже да је ИПАРД IIи намењен правним и физичким лицима у регионима Београда, Војводине, Шумадије, западне, јужне и источне Србије. „Они ће моћи да набаве опрему и машине, да граде или обнављају пољопривредне објекте – како би и тиме достигли европске стандарде у области хигијене, безбедности хране, добробити животиња и заштите животне средине, да унапређују своју производњу и способност и капацитете за прераду, како би производе пласирали на тржиште ЕУ“, објаснила је Мишчевић. Председник општине Мионица Бобан Јанковић каже да постоји и локални подстицај за развој пољопривреде, пре свега у области органске производње. „Гледамо да увежемо туризам и пољопривреду“, рекао је он. Први јавни позив за ИПАРД II програм расписан је у децембру 2017. у износу од 175 милиона евра, а до краја другог циклуса овог програма више од 1.100 пољопривредника имало је прилику да искористи бесповратна средства ЕУ. ИПАРД III програм за Србију усвојен је у марту 2022. године, а његов буџет износи 288 милиона евра. (12. новембра )
„`