Brisel – Ministar poljoprivrede, ribarstva i hrane španske vlade, Luis Planas, zatražio je u ponedeljak od Evropske komisije da povuče svoj predlog za smanjenje kvota inćuna u iberijskim atlantskim vodama za 2024. i 2025. godinu, meru koja može uticati na ribolov u zalivu Kadiz i koju španska vlada smatra “drastičnom i neopravdanom” u političkom momentu “tranzicije” u Briselu.
Na zahtev španske delegacije, ministri ribarstva EU raspravljali su na sastanku u ponedeljak o ovom stavu izvršnog organa da ažurira mogućnosti ribolova za 2024. i 2025. za određene riblje populacije, uzimajući u obzir najnovije naučne savete fokusirajući se na centralni element predloga: ograničenje ulova inćuna u iberijskim atlantskim vodama.
Tačnije, Komisija predlaže da se uspostavi poseban uslov po kojem ulovi u delu TAC zone koja se nalazi južno od linije koja se proteže u atlantskim vodama jugozapada Iberijskog poluostrva “ne smeju premašiti 969 tona”, na osnovu mišljenja Međunarodnog saveta za istraživanje mora (ICES, prema engleskoj skraćenici) za populaciju koja naseljava tu zonu. Pored toga, predlaže se da taj TAC i taj poseban uslov stupe na snagu retroaktivno od 1. jula 2024.
“Nisam video predlog tako bez političkog smisla kao što je ovaj koji imamo pred nama”, rekao je španski ministar poljoprivrede, ribarstva i hrane tokom rasprave sa svojim kolegama u Savetu za ribarstvo.
Planas je kritikovao što je izvršni organ predložio smanjenje kvota inćuna u iberijskim atlantskim vodama za 54% ne uzimajući u obzir socijalno-ekonomske posledice ove mere, zbog čega je zatražio da se preispita predlog koji Španija ne može prihvatiti u sadašnjim uslovima ili, u suprotnom, da se povuče.
Osudio je i politički prelazni momenat u kojem dolazi ovo drastično smanjenje: “Ne znam ko politički vodi ovaj predlog, Komisija Von der Leyen I ili Von der Leyen II?”.
Delegacije Belgije, Kipra, Hrvatske, Danske, Francuske, Grčke, Irske, Italije, Letonije, Litvanije, Malte, Holandije i Portugala podržale su zabrinutost i zahteve Španije i zatražile od Komisije da uzme u obzir socijalno-ekonomske posledice ove vrste odluka, jer može postaviti “opasan presedan”.
Portugalska delegacija, čija je obala takođe pogođena predlogom iz Brisela, pozvala je da se “izbegnu tako restriktivne mere” i izrazila svoju “besprekornu podršku” Planasu zbog “nedostatka važećih naučnih mišljenja”, zbog čega se zalažu za konačnu odluku nakon naučnog sastanka sa ICES predviđenog za kraj septembra.
Ostatak zemalja koje su podržale Španiju u njenim zahtevima insistirale su na tome da Komisija mora poštovati tri stuba Zajedničke ribarske politike: ekološki, ekonomski i socijalni uticaj pri nametanju ove vrste mera.
Jedan od najjasnijih po tom pitanju bio je državni sekretar za ribarstvo Holandije, Jean Rummenie, koji je rekao da dobro razume “zabrinutost” i “zbunjenost” Španije, smatrajući da “prekid ribolova treba da bude poslednja opcija”, te je pozvao Komisiju da “bude u stanju da ispravi” svoj stav.
Sa svoje strane, komesar za poljoprivredu Komisije, Janusz Wojciechowski, zamenjujući svog kolegu odgovornog za ribarstvo, Virginijus Sinkevicius, branio je stav Komisije i zatražio od Saveta “da ne koristi različite aršine” u zavisnosti od mora pogođenih ovim ograničenjima, dok je mađarsko predsedništvo Saveta pozvalo da se pokuša naći “odgovorno rešenje”. (23. septembar)