go to the original language article
Po drugi put zaredom, migracijski tokovi dostigli su “rekordne nivoe, ali nisu van kontrole”, prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Osim toga, migranti koji ispunjavaju potrebu za radnom snagom nisu takođe adekvatno integrisani na tržište rada.
U 2023. godini, 38 zemalja OECD-a zabeležilo je 6,5 miliona novih “stalnih” migranata (uključujući osobe sa boravišnim dozvolama i evropske građane), što je povećanje od 10% u poređenju sa 2022. godinom, godinom koja je već imala zabeležen rekord migracijskih tokova.
Sjedinjene Američke Države, gde je Donald Trump, koji je izabran na nedavnim predsedničkim izborima, obećao masovne deportacije, ostaju vodeća zemlja odredišta sa 1,2 miliona novih legalnih, stalnih stanovnika, najviši nivo od 2006. godine.
Osim toga, oko trećine zemalja OECD-a doživelo je rekordne nivoe migracije, posebno Ujedinjeno Kraljevstvo (747.000), kao i Kanada (472.000), Francuska (298.000), Japan (155.000) i Švajcarska (144.500).
S druge strane, stopa migracijskih tokova opala je u drugoj trećini zemalja u regiji, posebno u Danskoj, Estoniji, Izraelu, Italiji, Litvaniji i Novom Zelandu.
Veći deo porasta pripisan je porodičnoj migraciji (+16%) koja predstavlja 43% ukupnih ulazaka, ali migracija iz humanitarnih razloga (+20%) je takođe u porastu, beleži OECD.
Stope migrantske radne migracije ostale su stabilne. Međutim, integracija migranata na tržište rada nastavlja da dostiže neviđene nivoe.
Postpandemijski trend rasta zaposlenosti migranata nastavio se u 2023. godini sa OECD-om koji beleži “ukupno istorijski visoke nivoe zaposlenosti” od 71,8%. Najviša stopa zaposlenosti je u Novom Zelandu (82,3%) dok u Francuskoj dostiže 62,4%.
Istovremeno, stope nezaposlenosti u ovim populacijama su niske (7,3%).
“Danas je malo verovatnije (za migrante) da budu dugoročno nezaposleni u odnosu na nezaposlene koji su rođeni u zemlji”, beleži međunarodni organ.
Deset zemalja, uključujući Kanadu (75,8%), Ujedinjeno Kraljevstvo (76,3%) i Sjedinjene Američke Države (73,3%), kao i 27 zemalja EU, zabeležilo je “najviše stope zaposlenosti migranata ikada”.
“Snažna potražnja za radnom snagom u zemljama domaćinima bila je jedan od glavnih pokretača migracije u poslednje dve godine”, objašnjava direktor za zapošljavanje i rad OECD-a Stefano Scarpetta.
“U mnogim zemljama OECD-a koje se suočavaju sa raširenim nedostatkom radne snage i predstojećim demografskim promenama, sve veći broj radnika migranata doprineo je održivom ekonomskom rastu”, nastavlja.
Procenat migranata među preduzetnicima značajno je porastao u zemljama OECD-a u poslednjih 15 godina. U 2022. godini, 17% samozaposlenih bilo je u proseku migranata, u poređenju sa 11% u 2006. godini, zabeleženo je u izveštaju.
“Javna rasprava o uticaju migracije na tržište rada generalno se vrti oko konkurencije za radna mesta između migranata i radnika rođenih u regiji. Međutim, migranti nisu samo konkurentni radnici, već i poslodavci”, rezimira izveštaj.
Značajna svetska migracijska kretanja izazvala su “uznemirenost” i pretežno “veliku potrebu za prihvatnim kapacitetima”, zbog čega OECD smatra da upravljanje migracijom “zahteva sve sofisticiraniju ravnotežu”.
Pored pooštravanja zakonodavstva o azilu, neke zemlje su takođe počele da uvode ograničenja na druge legalne rute migracije kako bi smanjile pritisak na tržište stambenih objekata i javne usluge.
MAR.MI