go to the original language article
Tokom plenarne sjednice krajem oktobra, kompromis između EVP-a, socijalista i liberala iznenada je odbijen tokom tajnog glasanja. Nova glasanja su se stoga nametnula, pri čemu nije bilo dogovora među takozvanim proevropskim strankama. Tako je EVP podnio niz amandmana, koji su svi usvojeni.
Na kraju je 382 poslanika glasalo za konačni tekst, 249 protiv, a 13 se uzdržalo. Ekstremno desničarske frakcije Patriots for Europe i ESN, kao i ECR, koje su tokom prethodnog glasanja glasale protiv kompromisnog prijedloga, sada su glasale za.
Zakon o obavezi brige, direktiva (CSDDD) iz 2024. godine, obavezuje kompanije da pažljivije prate moguće nepravilnosti u svojim lancima snabdijevanja, kao što su prisilni rad ili rad djece. Parlament želi da se taj zakon primjenjuje samo na kompanije sa više od 5.000 zaposlenih i neto prihodom od 1,5 milijardi eura. Takođe, direktivu (CSRD) koja obavezuje kompanije da izvještavaju o uticaju svojih aktivnosti na klimu i životnu sredinu, poslanici žele da ublaže. Tamo bi se opseg ograničio na kompanije sa prosječno više od 1.750 zaposlenih i neto prihodom od najmanje 450 miliona eura. U odbijenom kompromisu radilo se o kompanijama sa najmanje 1.000 zaposlenih.
Pored toga, obaveza za kompanije da podnose planove za klimatsku tranziciju, koja je bila u prijedlogu kompromisa, nije zadržana.
Belgijski poslanici iz Open VLD, CD&V, N-VA i Vlaams Belang glasali su za konačni tekst. Hilde Vautmans (Open VLD), koja je kao jedna od rijetkih članova Renew glasala za, govori o “neophodnom olakšanju tereta za naše kompanije”.
Ostale stranke glasale su protiv i osudile saradnju EVP-a sa ekstremnom desnicom. “Evropski parlament je zvanično u rukama ekstremne desnice”, reagovao je Yvan Verougstraete (Les Engagés). “Sanitarni kordon je mrtav i sahranjen, Zeleni dogovor i obaveza brige su odustali, ubijeni od strane klimatske skeptične, ultraliberalne i konzervativne koalicije.” Njegova stranka je tokom ovog mandata prešla iz EVP-a u Renew.