Ekonomija Grčke će se nastaviti razvijati “jakim tempom”, sa 2,1% u 2025. godini, 2,2% u 2026. godini i 1,7% u 2027. godini, prema jesenjim ekonomskim prognozama Evropske komisije koje su objavljene.

Stopa rasta grčke ekonomije ostaje iznad proseka evrozone i EU. Za evrozonu, Komisija predviđa rast od 1,3% u 2025. godini, 1,2% u 2026. godini i 1,4% u 2027. godini, dok za EU predviđa rast od 1,4% za 2025. i 2026. godinu i 1,5% za 2027. godinu.

Podaci Komisije o rastu u evrozoni i EU za 2025. godinu revidirani su naviše, u odnosu na prognoze iz prošlog proleća (sa 0,9% i 1,1%, respektivno). Međutim, Komisija revidira nadole svoju procenu rasta u Grčkoj za 2025. godinu, u odnosu na prošlo proleće (2,3%). Za 2026. godinu prognoza ostaje stabilna na 2,2%.

Inflacija u Grčkoj se očekuje na 2,8% u 2025. godini i predviđa se da će se smanjiti na 2,3% u 2026. godini i 2,4% u 2027. godini. U poređenju, inflacija u evrozoni u 2025. godini će iznositi 2,1% i smanjiće se na 1,9% u 2026. godini i na 2% u 2026. godini.

Nezaposlenost u Grčkoj u 2025. godini iznosi 9,3% i očekuje se da će nastaviti da opada na 8,6% u 2026. godini i na 8,2% u 2027. godini.

Budžetski suficit za Grčku se očekuje na 1,1% u 2025. godini i predviđa se da će se smanjiti na 0,3% u 2026. godini i da će biti nula u 2027. godini. Nasuprot tome, u evrozoni se beleži budžetski deficit od -3,2%, koji se predviđa da će dostići -3,4% u 2027. godini.

Omjer javnog duga prema BDP-u u Grčkoj se očekuje da će se smanjiti na 147,6% u 2025. godini i dodatno smanjiti, dostižući 138% u 2027. godini, zahvaljujući snažnom nominalnom rastu BDP-a i budžetskim suficitima.

IZVJEŠTAJ O GRČKOJ

Detaljno, izveštaj Komisije naglašava da “ekonomija Grčke će se nastaviti razvijati jakim tempom”, sa predviđenim rastom od 2,1% u 2025. godini i 2,2% u 2026. godini, podržana stabilnom potrošnjom i investicijama i putem zajedničkih sredstava. Budžetske perspektive Grčke ostaju povoljne za period 2025-27, sa generalno stabilnim primarnim suficitima, uprkos poreskim smanjenjima i socijalnim merama.

OTPORNA I PRED NEPOVOLJNIM USLOVIMA

Prema Komisiji, grčka ekonomija “pokazuje otpornost uprkos nepovoljnim uslovima”. Tokom prvog polugodišta 2025. godine, ekonomija Grčke je rasla za 2% na godišnjem nivou, pretežno zbog privatne potrošnje i turizma. Investicije su porasle u drugom kvartalu, posebno investicije u građevinarstvo i opremu. Ukupno, ekonomija se očekuje da zadrži svoju razvojnu dinamiku tokom drugog polugodišta 2025. godine i tokom cele 2026. godine. Investiciona aktivnost se očekuje da ostane jaka u 2025. i 2026. godini, podržana dvocifrenim rastom korporativnih kredita i sprovođenjem Plana oporavka i otpornosti. Pored toga, novi paket ekspanzivnih budžetskih mera se očekuje da će ojačati rast neto plata i privatne potrošnje. Potražnja za uvozom se očekuje da ostane jaka, s obzirom na visoki uvozni sadržaj investicija. Iako se ne očekuje nagli uticaj, prognozira se da će se rast usporiti nakon 2026. godine kako se sprovođenje RRP-a bliži kraju.

Rast BDP-a se očekuje da bude relativno stabilan, sa stopama od 2,1% u 2025. godini i 2,2% u 2026. godini, pre nego što se smanji na 1,7% u 2027. godini. Dok je ekonomija do sada pokazala otpornost na spoljne izazove, produženo povećanje geopolitičke ili trgovinske nesigurnosti i troškova finansiranja moglo bi značajno uticati na izvoz, posebno u turističkom sektoru, i na investicionu aktivnost.

TRŽIŠTE RADA

Što se tiče tržišta rada u Grčkoj, izveštaj Komisije ističe da se nastavlja poboljšavati, ali izazovi ostaju. Stopa nezaposlenosti je smanjena na 8,2% u oktobru 2025. godine, što je najniži nivo od 2009. godine, ali ostaje iznad proseka EU. Nakon što su dostigle vrhunac u drugom kvartalu 2024. godine, stope slobodnih radnih mesta su se blago smanjile, iako i dalje sugerišu relativno ograničeno tržište rada, posebno u sektorima turizma i građevinarstva. Očekuje se da će zaposlenost nastaviti da raste, iako sporijim tempom zbog strukturnih problema, kao što su razlike u veštinama i niske stope učešća, posebno među ženama. Plate po radniku se očekuju da će se ubrzati, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 3,6% tokom predviđenog perioda, delimično zbog ranijih povećanja minimalnih plata, smanjenja doprinosa za socijalno osiguranje i nedavno najavljene reforme poreza na dohodak fizičkih lica.

POSTEPENO SMANJENJE INFLACIJE

Nakon što je prosečno iznosila 3,1% u prvom polugodištu 2025. godine, opšta inflacija se smanjila na 1,7% do oktobra, zbog smanjenja inflacije energije i usluga. Međutim, snažna potražnja i još uvek ograničeno tržište rada se očekuje da će zadržati pritisak na cene potrošnje. Kao rezultat, inflacija se prognozira da će se smanjivati sporim tempom, dostižući 2,8% u 2025. godini i 2,3% u 2026. godini. Dok se očekuje da će opšta inflacija, isključujući cene energije i hrane, opasti, očekivano povećanje cena energije će zadržati inflaciju na 2,4% u 2027. godini.

STABILNA BUDŽETSKA POZICIJA UPRKOS EKSPANZIVNIM MERAMA

Nominalni suficit opšteg budžeta se očekuje da će se smanjiti sa 1,2% BDP-a u 2024. godini na oko 1,1% u 2025. godini. To odražava smanjenje primarnog suficita sa 4,7% na 4,3%, što se delimično kompenzuje smanjenjem troškova kamata. Prema Komisiji, ovo smanjenje dolazi pretežno iz ekspanzivnih mera (0,7% BDP-a), uključujući smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje za 1 procentni poen, veće plate u javnom sektoru, povratak kirije na osnovu kriterijuma prihoda i stalnu godišnju pomoć od 250 evra za ugrožene osobe. Dodatni pritisci uključuju veće troškove za zdravstvenu zaštitu i odbranu i budžetsku korekciju povezanu sa poljoprivrednim subvencijama EU u iznosu od 0,2% BDP-a. Ovi efekti se delimično kompenzuju povećanjem prihoda, koje je podržano trenutnim merama poreske usklađenosti, proširenjem digitalne radne kartice na nove sektore kako bi se smanjio rad na crno, i višim taksama lokalne samouprave.

U 2026. godini, budžetska ravnoteža se očekuje da će dostići 0,3%, smanjenje od 0,8 procentnih poena u poređenju sa 2025. godinom. To odgovara primarnom suficitu od 3,4% BDP-a. Ovo smanjenje odražava pretežno nedavno najavljeni ekspanzivni budžetski paket, za koji se procenjuje da će koštati 0,6% BDP-a u 2026. godini i 0,8% BDP-a u 2027. godini. Paket kombinuje smanjenja poreza na dohodak fizičkih lica, poreza na imovinu i PDV-a, zajedno sa ciljanom povećanjem penzija i plata u javnom sektoru. Ove mere su osmišljene da ublaže pritiske troškova života i pruže podršku domaćinstvima sa nižim i srednjim prihodima, porodicama sa decom, penzionerima i stanovnicima malih sela. Prognoza takođe uključuje veće troškove odbrane, koji se očekuje da će porasti sa 2,4% BDP-a u 2025. godini na 2,6% u 2026. godini.

U 2027. godini, nominalni saldo se očekuje da će se smanjiti na 0,0% BDP-a, što odgovara primarnom suficitu od 3,2%. Ovo pogoršanje nominalnog salda pretežno odražava veće troškove kamata i uticaj novog budžetskog paketa tokom cele godine.

Omjer javnog duga prema BDP-u iznosio je 154,2% u 2024. godini, 55 procentnih poena ispod svog vrhunskog nivoa iz 2020. godine. Očekuje se da će se dodatno smanjiti, dostižući 138% u 2027. godini. Smanjenje se očekuje da će biti rezultat rasta nominalnog BDP-a kao i primarnih budžetskih suficita. (17/11/25)