go to the original language article
BRUXELLES – Bugarska ima sve što je potrebno da počne da stvara modele veštačke inteligencije (VI) za pojedinačne biznise radi postizanja efikasnosti. To je izjavila u intervjuu za BTA Eva Majdel, članica Evropskog parlamenta iz grupe Evropske narodne partije i izvestiteljka o Zakonu o veštačkoj inteligenciji.
Cilj regulative za određivanje usklađenih pravila u vezi sa veštačkom inteligencijom, koja je odobrena u Evropskom parlamentu u martu prošle godine, je da garantuje bezbednost i poštovanje osnovnih prava, dok istovremeno podstiče inovacije. Nakon što je prošla konačnu proveru i odobrena od strane Evropskog saveta, tekst je zvanično stupio na snagu 1. avgusta ove godine. Iako je zakonodavni akt već na snazi, kompanije u Evropskoj uniji (EU) još uvek imaju vremena da se potpuno pripreme, jer postaje potpuno primenljiv 24 meseca nakon odobrenja – to jest, u avgustu 2026. godine, kada stupaju na snagu poslednji zahtevi koji se odnose na visoko rizične sisteme sa VI, dodala je Majdel.
Prema rečima poslanice mogućnosti pred bugarskim kompanijama, startapima i naučnim institutima su velike u pogledu korišćenja zakona kao šanse za rast i inovacije.
Objasnila je više i o takozvanim fabrikama za VI, koje se grade u Evropskoj uniji (EU). „Jedna od tih fabrika je u Sofiji. Praktično svaka firma može uz pomoć fabrike za VI i uz pomoć instituta INSAIT da razvije model koji je napajan potrebnim informacijama, nišni model koji je usmeren ka specifičnim poslovnim procesima”, istakla je Majdel.
Dodala je da su zahtevi za razvoj veštačke inteligencije u manje rizičnim kategorijama manji. Na listi visoko rizičnih sistema nalaze se oni koji se koriste, na primer, pri dijagnostikovanju bolesti, autopilot sistemima automobila, kao i biometrijskom identifikacijom lica, pošto takvi sistemi mogu biti uključeni u kriminalne aktivnosti. Oni su obavezni da ispune stroge zahteve pre nego što dobiju pristup tržištu EU, kao što su prolazak kroz specifične i ozbiljne testove, transparentnost i ljudski nadzor.
Prema Evi Majdel, najveći izazov u primeni Zakona o veštačkoj inteligenciji je kako su kompanije koje žele da razvijaju VI u ovim oblastima, označenim kao rizične, spremne da primenjuju zakon.
Svaki dan kompanije daju znak da žele odlaganje stupanja na snagu barem nekih delova ovog zakonodavstva, izjavila je poslanica.
Majdel vidi problem i u načinu na koji Evropska komisija predstavlja zakon pred biznisom. „EK nije dala dovoljno i pravovremenih smernica kako da se sprovode odredbe ovog zakona i to stvara veliko nezadovoljstvo. Sve više se govori da zapravo sa ovim zakonom EU želi da zaustavi razvoj VI u Evropi, a ideja je bila upravo suprotna. Svi su želeli da se njime stvori atmosfera poverenja koja će pomoći VI u Evropi”, rekla je Majdel.
Pored ekonomskih koristi i izazova, Majdel je skrenula pažnju i na uticaj veštačke inteligencije na kritičko razmišljanje kod ljudi i njen uticaj na obrazovanje. Po mojim zapažanjima, korišćenje aplikacija kao što je ChatGPT trenutno ne nosi najveće rizike. Mnogo veći su rizici od nekontrolisanog korišćenja društvenih mreža od strane dece i generativne VI, izjavila je. (26.11.2025. godine)