go to the original language article
Brusel 4. decembra (TASR) – Slovensko se želi prijaviti za sredstva Evropske unije (EÚ), koja u oblasti infrastrukture, preko Nástroj na prepájanie Európy (CEF) i preko vojne mobilnosti, nudi budući dugoročni budžet EÚ nakon 2027. godine. U četvrtak u Briselu to je izjavila državna tajnica Ministarstva saobraćaja SR Denisa Žiláková u okviru zasjedanja Vijeća EÚ za saobraćaj i energetiku, izvještava dopisnik TASR.
Denisa Žiláková upozorila je da je Evropska komisija (EK) na zasjedanju Vijeća ministara predstavila novi finansijski okvir EÚ za godine 2028 – 2034, u kojem Nástroj na prepájanie Európy ima dvostruko veću alokaciju nego u sadašnjem programskom periodu. Precizirala je da je njegov sastavni dio i vojna mobilnost, za koju je Eurokomisija predložila izdvajanje deset puta više sredstava nego do sada.
„Iz Nástroj na prepájanie Európy moći će se graditi infrastrukturni projekti. Kod nas su to sigurno autoputevi, ceste i željeznice. To je nešto što nam je jako potrebno“, opisala je situaciju državna tajnica.
Na pitanje TASR-a, da li u okviru ovog finansiranja želi Slovensko popravljati i mostove, jer su mnogi od njih u havarijskom stanju, Žiláková je priznala da se za sada ne može „ići u dubinu“ s planiranjem, jer je taj instrument, i s korištenjem vojne mobilnosti, za sada predstavljen samo uopšteno.
„Ti opravdani rashodi će se kreirati kroz naredne godine, ali pošto jezgro CEF-a čini vojna mobilnost, ja lično mislim da su mostovi apsolutni dio vojne mobilnosti. Transporteri ili oklopna vozila nedvosmisleno voze preko mostova, tako da bi ovo trebalo biti opravdana aktivnost i mi ćemo se sigurno zalagati da tako i bude“, objasnila je.
Kao još jednu zanimljivu stvar koju je predstavila EK smatra akcioni plan za brze željeznice. Ministri su podržali ovaj prijedlog, koji se Eurokomisija sprema predstaviti i široj javnosti. Slovensko na svojoj teritoriji nema ovu vrstu željeznica, ali je akcioni plan EK prema njenim riječima obećavajući i za Slovensko, da se priključi na željezničku mrežu s vozovima bržim od 200 kilometara na sat.
„Komisija je predstavila prekretnice, predstavila je i potencijalne finansijske izvore iz kojih bi se ove brze željeznice trebale graditi. Trebale bi se graditi po cijeloj Evropi. Nas se to vrlo usko tiče, jer bi povezale našu zemlju, države V4 i naravno i Austriju“, rekla je Žiláková. Pozdravila je to što je izvršna vlast EÚ naznačila i neka pojednostavljenja, na primjer uvođenje jedinstvene vozne karte, koja bi trebala ujediniti plaćanja i različite vozne karte koje se koriste u javnom gradskom prevozu.
„Veoma smo zadovoljni ovim prijedlogom i usvojili smo ga jednoglasno“, opisala je atmosferu ministarskih pregovora u Briselu. (4. decembra)
„Iz Nástroj na prepájanie Európy moći će se graditi infrastrukturni projekti. Kod nas su to sigurno autoputevi, ceste i željeznice.” Denisa Žiláková