mk flag go to the original language article
This article has been translated by Artificial Intelligence (AI). The news agency is not responsible for the content of the translated article. The original was published by MIA.

Скопље – Укупно 71 одсто становништва подржава чланство у ЕУ, што је за готово десет процената више у поређењу с претходном годином, показују резултати истраживања „Анализа јавног мњења о приступању Сјеверне Македоније Европској унији (2014 – 2025)“ Института за демократију – „Социетас цивилис“ – Скопље, представљеног данас у Собрању.

Кључни налази истраживања показују да су евроскептични ставови у благом порасту – са 11 на 14 процената становништва испољавају евроскептицизам, док се број неопредијељених и апатичних испитаника значајно смањио у протеклој години.

Дуготрајна разлика у подршци за чланство у ЕУ између двије највеће етничке групе – етничких Македонаца и етничких Албанаца – смањена је. Укупно 71 одсто етничких Македонаца подржава кандидатуру државе за чланство у ЕУ, што представља повећање од 15 одсто у поређењу с претходном годином.

Код етничких Албанаца, пак, континуирано се исказује снажна подршка аспирацијама земље за чланство у ЕУ. Ова подршка се задржава и 2025. године, при чему се 76 одсто испитаника из ове групе изјаснило позитивно. Ипак, овај проценат је нижи за 8 одсто у поређењу с претходном годином.

Према истраживању, 40 одсто становништва сматра да је држава спремна да постане земља чланица, а нешто више од 60 одсто становништва вјерује да је у протеклој години остварен напредак у процесу приступања. Истраживање показује да 46 одсто становништва сматра да су опструкције сусједних држава највећа препрека напретку Сјеверне Македоније ка чланству у ЕУ.

Број испитаника који вјерују да ће држава постати чланица ЕУ у наредних 3-5 година повећан је и 2025. године износи 30 процената, а релативно висок дио становништва (19 одсто) остаје песимистичан у погледу перспектива Сјеверне Македоније за чланство у ЕУ. 

Анамарија Велиновска, истраживачица у Центру за европске интеграције при ИДСЦС, истакла је да први дио истраживања показује како грађани изнутра гледају на процес и који су нужни кораци.

– Оно што пратимо већ три године јесте да подршка за уставне измјене остаје на 24 одсто и ту постоји очигледан јаз између етничких Македонаца и етничких Албанаца. Заправо, показује се да је 57 одсто етничких Албанаца за уставне измјене, а само 11 процената македонских испитаника је за уставне измјене – рекла је Велиновска.

Марко Трошановски, предсједник ИЦДС, истакао је да први пут ове године, након неколико година пада, подршка за ЕУ биљежи значајан пораст и премашује 70 одсто.

– Оно што је такође занимљиво јесте да је смањен број оних грађана који сматрају да Македонија треба да сједи по страни и ништа да не ради у погледу процеса проширења. Од 2023. године, када је тај проценат био 29 одсто, сада је 21, односно осам процентних поена мање грађана сматра да Македонија не треба ништа да ради и да не буде активна у овом изазову, већ да наша земља, држава и Влада треба да буду много активније у дијелу евроинтеграција – каже Трошановски.

Према његовим ријечима, оно што је занимљив податак јесте да се ЕУ и даље сматра најважнијим и најутицајнијим савезником земље и у контексту актуелних геополитичких превирања очигледно је да се грађани приклањају оној алтернативи или опцији у којој виде највећу сигурност, безбједност и перспективу. (28. јануар 2026)