go to the original language article
Brisel – EU budžet za vojnu mobilnost je i dalje “relativno skroman” u poređenju sa potrebama, izjavio je predsednik Evropskog revizorskog suda (ERS) Toni Merfi na konferenciji za medije u sredu. Najnoviji izveštaj ERS-a, koji je tom prilikom predstavljen, i dalje pokazuje velike prepreke u “vojnoj mobilnosti” unutar EU, odnosno premeštanju trupa ili opreme preko unutrašnjih granica. Odgovarajući akcioni plan EU nije efikasan.
Ciljevi u oblasti odbrane su se pomerili: “Rat se vratio na kontinent”, rekao je Merfi. Logistika je bitan deo vojnih operacija: “Često se kaže da logistika dobija ratove.” Ipak, prema najnovijem izveštaju ERS-a, oružane snage zemalja EU nisu u stanju da se brzo kreću unutar cele EU. U budžetu EU za period 2021-2027. godine prvi put su predviđena sredstva posebno za saobraćajnu infrastrukturu sa civilno-vojnim dvostrukim korišćenjem.
Usled ruske agresije na Ukrajinu, strateška potreba EU za vojnim mobilnostima postala je posebno hitna. Drugi akcioni plan za vojnu mobilnost koji je Evropska komisija objavila u novembru 2022. godine “pod pritiskom vremena” pati “od konceptualnih slabosti”, kritikuju revizori. Oni zbog toga pozivaju Evropsku komisiju da pažljivo prati njegovu primenu i preciznije procenjuje napredak i probleme.
“Vojna mobilnost je od ključnog značaja za ubedljivu odbrambenu sposobnost EU i mora nedvosmisleno brže napredovati. Potrebna brzina još uvek nije postignuta jer stalno postoje prepreke”, izjavio je Marek Opioła, član revizorskog suda zadužen za izveštaj. Birokratske prepreke često predstavljaju problem u premeštanju vojnih jedinica: na primer, tenkovi iz jedne zemlje EU ne mogu da prođu kroz drugu ako su teži nego što to dozvoljava zakon o drumskom saobraćaju te zemlje.
Sredstva dugo pre roka ispražnjena
Revizori su dodatno otkrili da Evropska komisija nije dovoljno analizirala potrebe tokom pripreme akcionog plana. Sa ukupno 1,7 milijardi evra za period 2021-2027. godine, budžet EU za vojnu mobilnost je relativno mali. Iako je EU brzo dodelila sredstva i postavila važan politički signal, potražnja je daleko premašila ponudu, pa su fondovi već krajem 2023. bili prazni. Tako je nastala finansijska rupa duža od četiri godine. Predsednik revizorskog suda Merfi je izjavio da je za zemlje EU problem i to što “nema centralne kontaktne tačke” za koordinaciju EU mera u oblasti vojne mobilnosti. Zbog toga revizorski sud preporučuje uspostavljanje takve koordinacione tačke.
Da bi se zatvorile trenutne i buduće finansijske praznine, Komisija bi trebalo da pronađe mogućnosti za finansiranje infrastrukturalnih projekata sa dvostrukim korišćenjem u okviru višegodišnjeg budžeta EU, na primer sredstvima iz oblasti saobraćaja, što je još jedna preporuka iz izveštaja.
Geopolitički i vojni faktori, kao i strateški značaj lokacija, nisu dovoljno uzeti u obzir prilikom odabira infrastrukturnih projekata sa dvostrukom namenom koji se finansiraju, upozoravaju dalje revizori. EU je uglavnom finansirala projekte na istoku Unije, a retko projekte na južnoj ruti prema Ukrajini. Austrija nije zatražila sredstva EU za projekte infrastrukture sa dvostrukom namenom koji predviđaju civilnu i vojnu upotrebu, te stoga nije bila među pregledanim državama EU.
Transevropska transportna mreža prolazi takođe kroz Austriju
Četiri okosnice koridora Transevropske transportne mreže (Rajna-Donava, Baltičko more-Jadransko more, Skandinavija-Sredozemlje i zapadni Balkan-istočno Sredozemlje) prolaze kroz Austriju; EU finansiranje (civilnih) TEN-T transportnih projekata u Austriji nije neuobičajeno. Da bi unapredila vojnu mobilnost u okviru EU, Austrija je, na primer, učestvovala u projektu za pojednostavljenje i standardizaciju prekograničnih vojnih transportnih procedura.
Za teritorijalnu odbranu EU su odgovorne pojedinačne države članice. I NATO igra važnu ulogu; 23 od 27 članica EU su takođe članice NATO-a. Prema pregledu Evropske odbrambene agencije za 2024. godinu, ukupni izdaci za odbranu država članica EU u 2024. godini očekuju se da će porasti za više od 30 procenata u odnosu na 2021. godinu na procenjenih 326 milijardi evra. Tako su dostigli “nikada pre postignuti udeo” od 1,9 procenata BDP-a EU. (06.02.2025)