de flag go to the original language article
This article has been translated by Artificial Intelligence (AI). The news agency is not responsible for the content of the translated article. The original was published by APA.

“`html

EU-široko/Brisel/Strazbur – Zemlje potpisnice Bernske konvencije smanjile su status zaštite vuka sa “strogo zaštićen” na “zaštićen”. To je u utorak saopštila pres služba Saveta Evrope u Strazburu. Predlog za smanjenje statusa zaštite došao je od EU, koja sada u daljem koraku može smanjiti zaštitu vuka u Direktivi o staništima flore i faune (FFH). Ministar poljoprivrede Točnig (ÖVP) pozdravio je smanjenje koje je tražio.

Nije objavljeno kako su pojedine zemlje glasale. Evropska komisija, koja u Strazburu govori u ime 27 zemalja članica EU, svakako je glasala za predlog. Takođe i Švajcarska, koja se još 2022. zalagala za smanjenje, ali tada nije uspela između ostalog zbog ne EU.

Pošto su EU i njene države članice strane ugovornice međunarodnog Sporazuma iz Berna o očuvanju evropske divlje flore i faune i njihovih prirodnih staništa, status na nivou EU nije mogao biti promenjen bez izmene statusa zaštite u Sporazumu. Izmena stupa na snagu tri meseca nakon današnjeg glasanja. Do tada bi još teoretski trećina zemalja potpisnica mogla uložiti veto – što je malo verovatno jer je za današnju odluku bila potrebna dvotrećinska većina.

Prema Ministarstvu poljoprivrede, 38 od ukupno 50 potpisnica Bernske konvencije glasalo je za predlog. Nakon toga, Evropska komisija je pozvana da promeni anekse FFH Direktive. Smanjen status zaštite davao bi državama EU veću fleksibilnost u omogućavanju lova na vukove, ali bez potpunog ukidanja zaštite – stanje populacije vukova ne sme biti ugroženo, navodi se u saopštenju Saveta Evrope za štampu.

Povećanje populacije vukova dovodi do konflikata

Evropska komisija je u decembru 2023. predložila da se status zaštite vuka smanji sa “strogo zaštićen” na “zaštićen”. Povratak vukova u EU regione, gde ga nije bilo već dugo vremena, kao i povećanje njegove populacije u novim oblastima, dovelo je do poteškoća i konflikata, obrazlaže Komisija svoju odluku. Nakon što su se države EU složile u septembru, EU je podnela amandman za Bernsku konvenciju. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen danas je izrazila zadovoljstvo: “Trebamo uravnotežen pristup između zaštite divljih životinja i zaštite naših sredstava za život.”

“Danas smo postavili važnu prekretnicu za lakšu regulaciju velike grabljivice vuka. Činjenica je da vuk u Evropi više nije ugrožen i sada se godišnje uvećava za do 30 procenata. Problem s vukom daleko prevazilazi kidanje stoke, jer vuk sve više gubi strah od čoveka. Kao politički odgovorni ne smemo dozvoliti da dođe do napada vukova. Upravo zbog toga se godinama borim za smanjenje statusa zaštite”, izjavio je ministar poljoprivrede Norbert Točnig (ÖVP) u saopštenju.

Tiroleanac guverner Anton Mattle (ÖVP) smatra da je prihvatanje promene, koju je i Tirol tražio, bila potvrda. “Vuk više nije ugrožen”, istakao je Mattle, odgovarajući na pitanj APA-e, smanjenje statusa zaštite je “logična posledica” toga. Ako European Commission sada još promeni FFH direktivu, smanjenje će konačno biti “crno na belo” zabeleženo.

“Kako su naše alm i pašnjake poljoprivredne privrede mnogo više ugrožena nego vuk koji luta u desetinama hiljada po Evropi, današnja odluka Bernske konvencije je važan uspeh za budućnost i vitalnost ruralnog područja”, ističe predsednik Austrijske poljoprivredne komore Josef Moosbrugger. “Odluka je uspeh za zaštitu vrsta u Austriji i pokazuje sasvim jasno da se populacija vukova u mnogim zemljama Evrope nalazi na visokom nivou i stalno snažno raste”, naglašava predsednik “Jagd Österreich” Maximilian Mayr Melnhof prema saopštenju za štampu.

“Smanjenje statusa zaštite je važan napredak kako bi se održala ravnoteža između zaštite prirode i potreba našeg alpskog stočarstva kao i turizma”, kaže Marlene Svazek (FPÖ), zamenica guvernera Salzburga. Takođe, član evropskog parlamenta iz FPÖ Roman Haider izričito pozdravlja smanjenje statusa zaštite vuka: “To omogućava pozitivno suživot ljudi, domaćih i divljih životinja u našoj prirodi.”

Zaštitnici životinja kritikuju odluku

“Ova odluka je korak unazad za zaštitu vrsta i primer nedostatka demokratije”, kritikuje Madeleine Petrovic, predsednica “Tierschutz Austria”. “Pokazuje koliko često naučna saznanja i volja većine bivaju ignorisani u korist pojedinačnih lobističkih interesa.” I istraživanje za prvi izveštaj o vukovima kao i istraživanje Evropske komisije o smanjenju statusa zaštite doveli su do rezultata: Većina (77 procenata u izveštaju o vukovima i 71 procenat u studiji EU) je podržala zadržavanje postojećeg strogog statusa zaštite vuka.

“Vladajuća politika odbija da obavi domaće zadatke i umesto toga pokreće populistički napad na zaštitu vrsta. Ono što je zapravo potrebno je dobro planirana ofanziva za zaštitu stoke”, kaže stručnjak iz WWF Christian Pichler. Postupak nije naučno utemeljen i mogao bi biti kontraproduktivan u celini. Kao domaće divlje životinje i predatori, vukovi su prirodni doprinos biodiverzitetu. Oni sprečavaju širenje bolesti i idealno jačaju važne zaštitne šume jer mogu da smanje prevelike količine divljači.

Thomas Waitz, poljoprivredni glasnik Zelenih u Evropskom parlamentu, kaže: “Smanjenje se ne zasniva na naučnim saznanjima, već na čistom populizmu. Vuk služi konzervativcima kao žrtveni jarac i treba da skrene pažnju sa njihovog neuspeha u ruralnim oblastima širom Evrope. Strahuje se da bi sa promenom direktive o zaštiti prirode moglo doći ne samo do vuka već i do drugih ugroženih životinja poput dabrova, vidri, morskih kornjača, tuljana ili risova.” (03.12.2024)

“`