go to the original language article
BRISEL- Evropska komisija je u svom izveštaju u okviru mehanizma za nadgledanje bezviznih režima utvrdila da partneri sa Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, ispunjavaju EU zahteve za putovanja bez viza i dala je preporuke za dalja poboljšanja u vezi s tim pitanjem.
Izveštaj Komisije pokazuje da jedino Gruzija može ugroziti bezvizni režim. Evropska komisija je 6. decembra objavila sedmi izveštaj u okviru Mehanizma za suspenziju viza, koji nadgleda EU bezvizne režime sa partnerima iz Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva, kao i zemljama Istočnih Kariba i Latinske Amerike. Komisija je navela da su Srbija, kao i Albanija, Bosna i Hercegovina, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, preduzele akcije da odgovore na neke preporuke iz šestog izveštaja u okviru Mehanizma za suspenziju viza, ali je potrebno da preduzmu dodatne akcije, posebno da usklade svoje vizne politike sa viznom politikom EU. “Za susedstvo EU, nastavak procesa vizne liberalizacije ostaje moćno sredstvo za podršku reformama i jačanje saradnje sa EU u oblasti migracija, upravljanja granicama i bezbednosti”, poručila je Komisija. U izveštaju se nalaze dve preporuke koje se odnose na Srbiju, koje traže dodatni napredak u usklađivanju vizne politike sa spiskom zemalja za koje je potrebna viza za ulazak u EU, kao i kada je u pitanju potpuno sprovođenje klauzule o državljanima trećih zemalja iz sporazuma o readmisiji između EU i Srbije. U izveštaju se navodi da Srbija ima bezvizni režim sa 16 zemalja čijim građanima su potrebne vize za ulazak u EU, ali se zaključuje da je Srbija uvela pun vizni režim za državljane šest zemalja kako bi bolje uskladila svoju politiku sa politikom EU.
Zbog rizika od neregularnih migracija u EU Komisija očekuje brži napredak Srbije u usklađivanju vizne politike. U oblasti saradnje po pitanju migracija, upravljanja granicom i readmisije, napominje se da je Srbija nastavila pozitivan angažman na primeni Akcionog plana EU za Zapadni Balkan i da sprovodi novu strategiju integrisanog upravljanja granicom za period 2022-2027 i akcioni plan za 2022-2024. Ukazuje se i na saradnju Srbije u oblasti migracija i upravljanja granicama sa Fronteksom i zemljama članicama EU, kao i na njenu saradnju po bezbednosnim pitanjima sa agencijama kao što su, između ostalog, Europol, Eurojust i Interpol. Što se tiče Ukrajine i AP KiM, Komisija je ocenila da se i dalje ispunjavaju uslovi za viznu liberalizaciju, ali je potrebno da se preduzmu mere kako bi se odgovorilo na preporuke Komisije.
Međutim, kada je reč o Gruziji, navodi se da, imajući u vidu nedavna dešavanja u zemlji, razmatra se moguće aktiviranje mehanizma za suspenziju viza za određene kategorije ljudi. Gruzija se istovremeno poziva da preduzme dodatne hitne mere kako bi odgovorila na preporuke Komisije, posebno u oblasti zaštite osnovnih prava kako bi izbegla aktivaciju ovog mehanizma i nastavila da ispunjava standarde za viznu liberalizaciju. Evropska komisija je izjavila da će nastaviti da prati ispunjavanje uslova za viznu liberalizaciju i da će rezultati po tom pitanju biti uključeni u njen godišnji paket o proširenju i, gde je to relevantno, u pregovore o pristupanju EU. U izveštaju se navodi da bezvizno putovanje “olakšava mobilnost i međuljudske kontakte, podstiče sektor putovanja i turizma i promoviše kulturnu i akademsku razmenu”, ali se napominje da može predstavljati značajne izazove u vezi s neregularnim migracijama i bezbednošću. Komisija je poručila da će nastaviti da podnosi izveštaje Evropskom parlamentu i Savetu jednom godišnje. (9. decembra)