go to the original language article
“`html
Rusko uplitanje u izbore u Rumuniji, Moldaviji i Gruziji pokazalo je da EU gubi borbu protiv dezinformacija na mreži – smatra Alice Stollmeyer iz think tanka Defend Democracy. Moderacija sadržaja nije dovoljna; potrebne su šire akcije, poput strožih sankcija za hibridne napade – ocenila je stručnjakinja u razgovoru s PAP.
Iako je Evropska unija usvojila nove mehanizme u cilju borbe protiv dezinformacija na mreži, uključujući pre svega pravila o digitalnim uslugama (DSA) i kodeks ponašanja u vezi s dezinformacijama, a predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen najavila da će jedan od prioriteta nove EK biti Evropski štit demokratije, odnosno strategija za odbranu demokratije od stranih uticaja, poslednji događaji oko izbora u Rumuniji, a takođe i u Moldaviji i Gruziji, pokazali su da Unija za sada gubi borbu protiv dezinformacija na mreži.
U Rumuniji aplikacija TikTok je optužena za omiljavanje prilikom predsedničke kampanje proruskom kandidatu radikalne desnice Calinu Georgescu. Takve prakse su dovele do toga da je dotad nepoznati političar odjednom stekao popularnost i pobedio u prvom krugu izbora, ali je njihov rezultat na kraju poništen. Ranije, tokom jeseni, Rusija je pokušala neuspešno da se umeša u predsedničke izbore u Moldaviji, između ostalog vođenjem kampanja dezinformacija na mreži protiv tadašnje (i ponovo izabrane) predsednice Maiu Sandu i širenjem lažnih vesti o EU i Zapadu. Moskva je takođe uspešno intervenisala u tok oktobarskih parlamentarnih izbora u Gruziji, pobediši prorusku stranku Gruzijski san.
Prema Stollmeyer, šefici briselskog think tanka Defend Democracy, EU voli da se hvali svojim postignućima u borbi protiv dezinformacija, ali zapravo ne može da pruži merljive podatke koji dokazuju njenu efikasnost. “Postavimo sebi pitanja: da li se broj laži i prenos dezinformacija na mreži u poslednjim mesecima smanjio? A broj lažnih računa i kampanja manipulacija?” – pitala je analitičarka u razgovoru s PAP.
Prema njenom mišljenju, dok EU ne počne da suzbija uzroke dezinformacija, umesto njegovih manifestacija, neće biti efikasna. “Potrebne su nam šire akcije. Dezinformacije su samo jedan od ratnih alata koje Kremlj koristi. U Moldaviji i Gruziji je upotrebljeno mnogo više od same dezinformacije. To je bio čitav spektar hibridnih napada” – primetila je Stollmeyer.
Stručnjakinja je naglasila da EU ne može sebi da priušti da se Evropski štit demokratije predstavljen od strane von der Leyen ograniči na borbu protiv dezinformacija. “Čak i ako proširimo obim te strategije na uticaje i intervencije iz inostranstva, kako želi Evropska služba za spoljne poslove (EEAS), i dalje ćemo naći van cilja. Nakon više od decenije institucionalne igre žmurke, fokusirajući se na provjeru činjenica i blokiranje sadržaja koji se već pojavio, trebamo znati da to nije dovoljno. Efikasnije i brže sprovođenje DSA i pravila o zaštiti digitalnih podataka je dobar početak, ali trebamo i zakon o digitalnoj integritetnosti koji će skratiti polarizacione algoritme i dizajniranje platformi društvenih mreža na način koji zavisnost osećaju korisnici” – argumentovala je analitičarka.
Prema Stollmeyer, EU takođe mora hitno stvoriti evropsku digitalnu infrastrukturu koja stavlja u prvi plan javno dobro, usvojiti sveobuhvatnu politiku za odbranu od hibridnih pretnji, kao i povezati Evropski štit demokratije s novom unijskom strategijom za spremnost. “To će omogućiti Uniji da primeni sve alate za borbu protiv pretnji demokratiji” – ocenila je.
Stollmeyer je upozorila da je potrebno brzo delovati, jer će se napadi dezinformacija samo intenzivirati i koristiti nove tehnologije, kao što su veštačka inteligencija, chatbot-ovi ili virtuelna realnost. “Problem će se pojačati, jer našim protivnicima, tj. antidemokratskim silama, postaje sve lakše koristiti tehnologiju kao oružje. Ministar odbrane i obaveštajne službe takođe upozoravaju na rastuće pokušaje sabotaže širom Evrope i procenjuju da će Rusija moći u roku od nekoliko godina da eskalira svoj imperijalni rat na jednu ili više zemalja NATO-a. Ako budućnost naših demokratija zavisi od naše spremnosti i otpornosti, moramo početi raditi danas” – apelovala je. (28.12.2024)
“`