EU je potrošila više na rusku energiju nego na pomoć Ukrajini

Nakon tri godine rata u Ukrajini, brojke su poražavajuće gledano iz evropske i ukrajinske perspektive.

Od ruske invazije, zemlje EU su ukupno potrošile više novca na kupovinu fosilnih goriva kao što su nafta, ugalj i gas iz Rusije, nego što su potrošile na ekonomsku pomoć Ukrajini.

“To, naravno, nije održivo. Na neki način, indirektno doprinosimo punjenju Putinove ratne kase”, kaže EU komesar za energiju i stanogradnju Dan Jørgensen.

Situacija naglašava da EU mora učiniti više kako bi se oslobodila zavisnosti od ruske energije, kaže danski EU komesar u intervjuu za evropsku saradnju novinskih agencija, European Newsroom, kojem Ritzau pripada.

“S jedne strane, može se reći da smo postigli puno, i imali smo određeni uspeh. Prešli smo sa 45 procenata našeg gasa u 2022. godini koji je dolazio iz Rusije na sadašnjih 13 procenata.

S druge strane, u tom periodu smo u Evropi potrošili više novca na kupovinu ruskih fosilnih goriva i energije, nego što smo dali Ukrajini u pomoć i subvencije”, kaže Dan Jørgensen.

Organizacija za nezavisna istraživanja Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (Crea) izračunala je da su 27 članica EU od ruske invazije 24. februara 2022. ukupno kupile ruska fosilna goriva, uključujući naftu, ugalj i gas, za više od 205 milijardi evra.

Prema najnovijim podacima EU Komisije, EU je u istom periodu ukupno podržala Ukrajinu sa 138,2 milijarde evra. Od toga, prema EU Komisiji, dolazi 1,5 milijardi evra iz prihoda od ruskih sredstava koja su zaplenjena.

To odgovara oko 1527 milijardi danskih kruna koliko su zemlje EU potrošile na kupovinu ruske energije.

S druge strane, EU je “samo” Ukrajini pružila ekonomsku pomoć u iznosu od oko 1030 milijardi danske krune.

Posebno su Francuska, Mađarska, Belgija, Slovačka i Češka koje i dalje uvoze rusku energiju, prema podacima Crea. Deo ruske energije uvozene u Francusku, međutim, prema Crea, prosleđuje se u Nemačku.

Dan Jørgensen ima svoj način da prikaže evropsku kupovinu energije iz Rusije tokom rata:
“Na drugi način rečeno: Potrošili smo iznos koji odgovara kupovini 2.400 novih mlažnjaka F-35”, kaže Dan Jørgensen.

Danski EU komesar je najavio plan za oslobađanje EU od ruske energije unutar prvih 100 dana od kada je nova EU Komisija stupila na dužnost 1. decembra.

Međutim, to nije postignuto. Plan je sada odložen dva puta, ali stiže “za nekoliko sedmica”, kaže Dan Jørgensen.

Pitanje: Kažete da indirektno pomažemo punjenju Putinove ratne kase. Zašto je onda odloženo izvođenje plana za oslobađanje EU od ruske energije?

“Plan je odložen, ali ne i napor. Radimo svaki dan na oslobađanju od ruske energije, ali je to komplikovano. Da je bilo lako, to bismo uradili pre tri godine”, kaže Dan Jørgensen.

Odlaganje plana se dogodilo u trenutku kada američki predsednik Donald Trump snažno vrši pritisak da se postigne primirje između Ukrajine i Rusije.

Međutim, Dan Jørgensen odbacuje tvrdnje da je EU Komisija odložila lansiranje plana da izbegne ometanje mirovnih pregovora.

“Ne”, glasi kratak odgovor Dan Jørgensena na pitanje da li su mirovni pregovori razlog kašnjenja.

“Jedan od mnogih aspekata koje moramo uzeti u obzir jeste da se to mora učiniti na način koji neće štetiti našim građanima i preduzećima”, kaže Dan Jørgensen.

Tako indirektno napominje da moraju biti omogućene alternative za zemlje EU koje su posebno zavisne od ruske energije, kako bi se izbegli veliki porasti cena.