go to the original language article
EU je u četvrtak napravio još jedan korak ka postavljanju klimatskog cilja za 2040. godinu od 90 procenata smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte.
To se dogodilo kada je Evropski parlament na glasanju usvojio svoj stav o klimatskom cilju EU za 2040. godinu.
Osim ako ne dođe do promena, on je blizu stavu zemalja članica EU o klimatskom cilju za 2040. godinu od 90 procenata smanjenja uz mogućnost korišćenja međunarodnih klimatskih kredita.
To raduje predsednicu Evropske komisije, Ursulu von der Leyen, koja predstavlja EU na klimatskoj konferenciji COP30.
– Dok se ključna COP30 konferencija održava u Belému, Evropa pokazuje da klimatska akcija i konkurentnost idu ruku pod ruku.
– Glasanje parlamenta o našem predlogu da smanjimo emisiju CO2 za 90 procenata do 2040. godine je veoma dobrodošao razvoj. I važan korak na našem putu ka klimatskoj neutralnosti do 2050. godine, napisala je von der Leyen na X.
Zeleni u Evropskom parlamentu su želeli ambiciozniji cilj za 2040. godinu. Ali je bilo važno da glasanje u četvrtak rezultira odbijanjem pokušaja desnice da uspori cilj za 2040. godinu, kaže član Evropskog parlamenta iz SF-a, Rasmus Nordqvist.
– Tužno je što su članice dobile amputirane klimatske ambicije Evrope. Ali sada je važnije da postignemo klimatski cilj nego da desnica u Evropskom parlamentu dobije priliku da ga potpuno uništi, kaže Rasmus Nordqvist.
SF je kao deo političke grupe Zeleni, između ostalog, bio skeptičan prema korišćenju međunarodnih klimatskih kredita za obezbeđivanje dela smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Klimatski krediti su investicije u projekte u zemljama u razvoju koji smanjuju emisiju CO2.
To može učiniti smanjenje emisije jeftinijim. Međutim, krediti su ranije kritikovani od strane klimatskih organizacija zbog nesigurnosti.
– Ne bi trebalo da se može platiti za izbegavanje klimatske akcije. Zato je dobro što klimatski krediti ne postaju samo laka vežba za članice.
– Tako se nadamo da će više zemalja investirati u Evropu, a ne samo slati milijarde izvan Evrope kako bi izbegle klimatsku akciju, kaže Rasmus Nordqvist.
Za poslovni sektor, glasanje znači veću sigurnost za buduće investicije, smatra šef klimatske politike DI-a, Anne Højer Simonsen.
– Zaista je ohrabrujuće da je parlament glasao za klimatski cilj od 90 procenata.
– To stvara predvidljivost i šalje jasnu poruku celom evropskom poslovnom sektoru da investira još zelenije u budućnost, kaže Anne Højer Simonsen.
Dansko predsedništvo EU može preuzeti deo zasluga za to što se sada stvara konsenzus oko cilja za 2040. godinu, smatra zamenik direktora Danskog poslovnog udruženja, Ulrich Bang.
– Bile su to teške pregovore i velika pohvala danskom predsedništvu EU za postizanje dogovora.
– Ne smemo odustati od tranzicije. Ona takođe sadrži odgovor na to kako Evropa može da se oslobodi zavisnosti od uvozne energije, ojača sigurnost snabdevanja i obezbedi konkurentnije cene energije u korist i poslovnog sektora i potrošača, kaže Ulrich Bang.