go to the original language article
ALBENA – Povezanost regiona postaje ključni prioritet za Evropu, a predlog EK je udvostručenje budžeta Mehanizma za povezivanje u oblasti transporta, rekla je šefica Predstavništva EK u Bugarskoj Jordanka Čobanova tokom plenarne sesije Godišnjeg sastanka lokalnih vlasti u turističkom kompleksu “Albena”, posvećenog finansijskom horizontu 2026. godine. Organizator događaja je Nacionalno udruženje opština u Republici Bugarskoj.
Čobanova je istakla da će projekti koji vode do povezanosti na evropskom nivou biti od veoma velikog prioriteta, bez obzira da li u oblasti transporta ili energetskih mreža – sve što čini Evropu kao celinu konkurentnijom.
Predlog EK za sledeći budžet je mnogo drugačiji od svega na što smo navikli, naglasila je Čobanova. Prema njenim rečima, trenutno se Evropa bori za svoju autonomiju i predstoje joj pitanja vezana za sigurnost, migraciju, energetiku, konkurentnost. Tu je i jedan novi izazov – veštačka inteligencija, čija je uloga zaista transformativna i imaće nove pobednike i nove gubitnike, rekla je Čobanova. Prema njenim rečima, pobednici će biti oni koji investiraju u visoke tehnologije.
Nova ponuda EK za budžet zahteva da gledamo EU kao celinu, a ne države kao odvojene jedinice, dodala je Čobanova. Ona je precizirala da je trenutno u toku njegovo razmatranje i verovatno će doći do modifikacija. Bugarska, međutim, treba da se pripremi za novi model, naglasila je Čobanova i pozvala gradonačelnike da se fokusiraju na jači kapacitet za programiranje, dobru organizaciju i dijalog sa državnim i evropskim vlastima.
Predlog EK je da Bugarska dobije oko 22,3 milijarde evra, što je više od trenutnog perioda, dodala je Čobanova. Međutim, naglasila je da je potrebno pravovremeno iskoristiti sredstva. Čobanova je podsetila da je pre nekoliko dana objavljen godišnji izveštaj o sprovođenju mehanizma za oporavak i otpornost. Ono što se primećuje u Evropi je da, zahvaljujući planovima za oporavak i otpornost, postoji oko 0,7 procenata rasta u bruto domaćem proizvodu kumulativno u Evropi, istakla je stručnjakinja i precizirala da logika novog budžeta nudi istu logiku kao i planovi za oporavak i otpornost – rezultati, reforme, pre nego što dođe do isplate.
Predlog je da svaka država članica ima svoj nacionalni i regionalni Plan partnerstva, dodala je Čobanova. Ona je precizirala da će ti planovi biti prilagođeni potrebama svake zemlje, neće biti univerzalni. Do sada smo imali oko 540 programa, mnogi od njih sa različitim pravilima, predlog je da bude samo 27 planova za partnerstvo, istakla je Čobanova. Prema njenim rečima, u njima će se nalaziti poljoprivreda, sigurnost, politike kohezije, kao i zajednička poljoprivredna politika – isplate poljoprivrednicima, sheme za zaštitu životne sredine, podrška investicijama u poljoprivredu.
Druga mogućnost koju će novi budžet pružiti su sredstva za krize, različite prirodne katastrofe i nesreće, dodala je Čobanova. Prema njenim rečima, EK predlaže da se odvoji oko 400 milijardi evra budžeta, koji će omogućiti bržu reakciju u vanrednim situacijama. Čobanova je rekla da prioriteti ostaju čiste tehnologije, bioekonomija, dekarbonizacija, a budžet programa “Erazmus plus” biće povećan za 50 procenata. (13. oktobar)