Brisel – Uvođenje kontrola na unutrašnjim granicama Schengena mora biti privremeno, naglasio je danas u Briselu na sastanku sa svojim kolegama iz unije češki ministar unutrašnjih poslova Vít Rakušan. Bolje funkcionisanje schengenskog prostora će, prema njemu, biti osigurano kada budu bolje zaštićene spoljne granice EU i kada bude funkcionisala povratna politika. Kontrole na unutrašnjim granicama uvele su, na primer, Nemačka, upravo i na granici sa Češkom. Rakušan je takođe pohvalio potpuno primanje Bugarske i Rumunije u Schengen od 1. januara, što je danas odobreno. Rumuni i Bugari su, prema njemu, sve obaveze već odavno ispunili.
“Radost Bugara i Rumuna je danas bila zaista velika. Želeo bih da ukažem na još jednu stvar, nije reč samo o završetku određenog četrdesetogodišnjeg nastojanja, kada smo konačno sastavili Schengen onako kako zaista treba da bude, već zaista mislim da u Rumuniji ova odluka može imati uticaj i na to, kakvo poverenje ili nepoverenje će rumunski građani imati prema projektu evropske integracije uopšte,” rekao je Rakušan. Kako je napomenuo, pre dva meseca imao je na sastanku ministara “prilično oštar govor”, u kojem je pozivao sve države koje blokiraju potpuno primanje Bugarske i Rumunije u Schengen, da “zaborave na svoje partikularne interese koji se tiču domaće politike i gledaju na evropski projekat kao na nešto što ljudima u pojedinačnim zemljama mora doneti neke pozitivne vesti i poruke”. “Rumuni i Bugari su sve ispunili, ispunili su to odavno, i današnji dan, osim velike čestitke, znači da evropski projekat i dalje ima smisla,” dodao je ministar.
Schengen je najveća oblast slobodnog putovanja na svetu. Granice između Francuske, Nemačke, Belgije, Holandije i Luksemburga su prvi put ukinute 1985. godine. Sastavni deo schengenskog prostora sada čini 29 zemalja – 25 država EU i dalje Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn – i više od 450 miliona ljudi. Prema pravilima Schengena, graničari na unutrašnjim granicama uopšte ne bi trebalo da kontrolišu putnike. Osim Nemačke, neke svoje granice sada čuvaju i druge države članice, opravdavajući to, na primer, pokušajem da se ograniči ilegalna migracija ili pretnjom islamskog terorizma. (12. decembra)