go to the original language article
Luksemburg.- Španski ministar unutrašnjih poslova, Fernando Grande-Marlaska, branio je ovog utorka obavezno “uzajamno” priznanje odluka o povratku migranata u Evropskoj uniji, naspram drugih država članica poput Holandije ili Francuske koje se zalažu da to bude dobrovoljno.
Ministri unutrašnjih poslova EU razgovaraće o ovom pitanju u okviru rasprave o predlogu Uredbe o povratku koja uspostavlja zajednički sistem za vraćanje državljana trećih zemalja u nezakonitom statusu u EU.
Ministar je objasnio u izjavama za EFE po dolasku na sastanak da je ta Uredba o povratku “dopuna Migracionom paktu” koji zemlje pripremaju i da “treba biti implementirana u celoj Evropskoj uniji pre juna 2026. godine”.
Dodao je da se teži postizanju “onoga što (…) bismo mogli nazvati zajedničkim evropskim sistemom povratka, odnosno pravosnažnom presudom o povratku u jednoj zemlji Evropske unije koja ima punu efikasnost u drugoj zemlji Evropske unije”.
Na taj način, dodao je, “druga zemlja bi realizovala povratak u slučajevima u kojima je to rešeno od strane vlasti, čak i sudske, kao ne pravo na boravak u Evropi”.
Jedan od elemenata koji se raspravlja u EU je da li to priznanje treba biti obavezno ili dobrovoljno, pri čemu su zemlje poput Francuske i Holandije za drugo, a Španija za obaveznost.
“Želeli bismo da to bude obavezno (…) jer je to zapravo osnova onoga što je prostor pravde i slobode”, odnosno “da presuda koju donese vlast jedne zemlje ima istu vrednost u drugoj zemlji”.
Ministar je naglasio da “delimo vrednosti, formiramo zajednički pravni okvir koji zatim implementiramo. To bi nužno trebalo da dovede do obaveznosti”.
Prema Grande-Marlaski, dobrovoljnost “već je uspostavljena pre dvadeset godina u Direktivi o povratku”.
Španija teži da “to bude obavezno u unapred određenom vremenskom okviru u samoj Uredbi. Odnosno, da ne bude izuzetaka koji (…) umanjuju potrebu za postizanjem obaveznosti u priznavanju odluka o povratku u (…) kratkom roku”.
Izrazio je u tom kontekstu da bi mogao postojati “rok za prilagođavanje”, ali da bi u kratkom vremenskom periodu od stupanja na snagu novog propisa odluke jedne zemlje trebale biti “obavezne u svakoj drugoj zemlji EU”.
Predlog Uredbe uključuje, između ostalog, zajedničke procedure za donošenje odluka o povratku, jasna pravila u vezi sa prisilnim povratkom i strože obaveze za vraćene u pogledu saradnje sa nacionalnim vlastima. (14. oktobar)