go to the original language article
Evropa se hitno i brzo mora ponovo naoružati kako bi imala „pouzdan odvraćajući“ mehanizam do 2030. godine, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Tokom svog govora u Kopenhagenu, predsednica Komisije iznela je četiri osnovna prioriteta dugo očekivane Bele knjige o evropskoj odbrani koju će Komisija predstaviti i potrebu za ponovnim naoružavanjem Evrope do 2030. godine – plan koji Komisija naziva „Prisutanost 2030“ (Readiness 2030). “Do 2030. godine, Evropa mora imati čvrst evropski odbrambeni stav. ‘Prisutanost 2030’ znači da se moramo ponovo naoružati i razviti naše sposobnosti kako bismo imali pouzdano odvraćanje«, rekla je fon der Lajen.
Prvi prioritet – koji je i najvažniji – je povećanje odbrambenih izdataka. “Države članice su povećale svoje odbrambene izdatke više od 31% od 2021. godine. To je dobro – ali nije dovoljno, s obzirom da je znatno niže od odgovarajućih izdataka SAD-a, Rusije i Kine,” navela je fon der Lajen. Komisija je predstavila pre dve nedelje plan za mobilizaciju investicija od 800 milijardi eura u evropsku odbranu. Ovo uključuje novi instrument – koji se zove ‘SAFE’ – koji može brzo obezbediti državama članicama kredite u vrednosti od 150 milijardi eura za investicije u odbranu. Paralelno, Komisija predlaže aktiviranje tzv. ‘Nacionalne Klauzule Otkaza’ kako bi se državama članicama pružila veća fleksibilnost za trošenje više na odbranu bez kršenja fiskalnih pravila koja ograničavaju deficit na 3% BDP-a. To ima potencijal da mobilizuje dodatne odbrambene troškove do 1,5% BDP-a, ili oko 650 milijardi eura u naredne četiri godine. Istovremeno, Komisija radi na privlačenju privatnog finansiranja – bilo od EIB-a ili sa tržišta kapitala.
Drugi prioritet, je „kupovati više evropskih proizvoda“. Prema rečima fon der Lajen, „moramo popuniti praznine naših kapaciteta na evropski način“ do 2030. godine, a to znači „velike pan-evropske saradnje“ kako bi se popunile praznine u prioritetnim oblastima, kao što su vojna mobilnost, ulaganja u vazduhoplovnu i raketnu odbranu, u artiljerijske sisteme, municiju i rakete, dronove, korišćenje vojne veštačke inteligencije ili kvantnih računara. „Troškovi i složenost velikih projekata daleko premašuju mogućnost svake države članice“, rekla je predsednica Komisije, zato je istakla potrebu jačanja zajedničkih nabavki.
Treći i „najstrateškiji“ prioritet za evropsku odbranu je Ukrajina. Kao što je rekla predsednica Komisije, „moramo učiniti Ukrajinu dovoljno jakom – poput ‘čeličnog ježa’ – kako bi bila težak zalogaj za potencijalnog napadača“. EU je već uložila oko 50 milijardi eura u vojnu podršku i obučila više od 73.000 ukrajinskih vojnika, dok podrška ostaje snažna za pridruživanje Ukrajine EU-u. Fon der Lajen je takođe najavila da će biti uspostavljena zajednička radna grupa sa Ukrajinom, koja će koordinisati vojnu podršku EU i država članica.
Četvrti prioritet odnosi se na jačanje evropske industrijske odbrambene baze. Danas najveći deo odbrambenih investicija odlazi van Evrope i taj trend se mora promeniti, počevši sa ulaganjima u Evropi, rekla je fon der Lajen. Ipak, priznala je da evropska industrijska odbrambena baza i dalje ima strukturne slabosti: još uvek nije u stanju da proizvodi odbrambene sisteme i opremu u količinama i brzinama koje su potrebne državama članicama i ostaje previše fragmentirana sa dominantnim nacionalnim akterima koji snabdevaju domaća tržišta. Prema Komisiji, firmama je potreban stabilan tok višegodišnjih narudžbi da bi usmerile svoje investicije. U tu svrhu, “uspostavićemo Evropski mehanizam za prodaju vojne opreme”, rekla je fon der Lajen.
Na kraju, predsednica Komisije je navela da smo „potpuno posvećeni saradnji sa NATO-om i Sjedinjenim Američkim Državama. Naša bezbednost je nedeljiva. Zato radimo na otvaranju novih puteva za bezbednost sa Ujedinjenim Kraljevstvom i drugim partnerima u Evropi, u našem komšiluku ili unutar grupe G7. Od Kanade do Norveške. I čak tako daleko kao Indija i drugi delovi Azije“. (18/3/2025)