go to the original language article
Сарајево (Фена) – У години која је на измаку направљено је неколико важних корака напред, но Босна и Херцеговина и даље се суочава са бројним изазовима на свом путу према чланству у Европској унији. Политичке несугласице и спор темпо реформи настављају кочити имплементацију потребних мера за усклађивање са европским стандардима.
2024. година у Европи била је обележена изборима за Европски парламент, а тема проширења заузела је истакнуто место у политичким кампањама. Рат у Украјини значајно је утицао на ставове западноевропских земаља, убрзавајући разматрање чланства за Украјину, али и за друге државе, укључујући Босну и Херцеговину.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила је како ће проширење Европске уније бити основни приоритет институције коју ће поновно водити у новом мандату до 2029. године. Тим је послала снажну поруку да ће процес интеграције нових чланица бити један од кључних циљева будуће политике ЕУ.
На годишњем самиту шест земаља Западног Балкана и челника Европске уније послате су позитивне поруке о перспективи проширења, а у реторици европских лидера спомињала се 2030. година као могући оквир за остварење тог циља, што оставља простор за даљње преговоре и прилагођавања.
У марту 2024. године Веће Европске уније дало је зелено светло за условно отварање преговора о приступању с Босном и Херцеговином. Та одлука означила је позитиван помак на европском путу, наставак процеса започетог у 2023. када је БиХ добила статус кандидата. Међутим, конкретан напредак зависи о проведби преосталих реформи.
Почетком године усвојен је Закон о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности, чиме је испуњен још један услов за отварање преговора с Европском унијом и избегнуто стављање на сиву листу Монејвала.
Недавно је Веће министара Босне и Херцеговине усвојило законе о граничној контроли и заштити личних података, који су прослеђени на разматрање Парламентарној скупштини БиХ. Ти закони, означени ознаком „ЕИ“ која потврђује њихову усклађеност с правном стечевином Европске уније, представљају кључне приоритете на европском путу БиХ. Њиховим усвајањем, Веће министара предузело је значајне кораке према добивању датума за отварање преговора о приступању БиХ Европској унији.
Предлог закона о граничној контроли, којег је предложило Министарство сигурности БиХ, усклађује управљање границом с правном стечевином ЕУ, испуњавајући стратешке циљеве из Стратегије интегрисаног управљања границом у БиХ. Истовремено, Предлог закона о заштити личних података усклађује се с ЕУ Уредбом из 2016. године, уводећи међународно признате стандарде за обраду и слободно кретање података.
Иако значајни, ови помаци су делимични јер многи други важни закони остају на чекању, попут Закона о судовима и Високом судском и тужилачком већу (ВСТВ). Осим законодавних изазова, БиХ још увек није именовала главног преговарача с ЕУ ни координатора за ИПА фондове, што су кључни кораци за откључавање финансијске помоћи и омогућавање преговарачког оквира.
Недостатак напретка на европском путу Босне и Херцеговине доноси озбиљне економске последице. Наиме, БиХ једина је земља на Западном Балкану којој Европска комисија није одобрила програм реформи. ЕУ и даље оставља отворена врата, али политичка неслагања блокирају приступ фонду вредном шест милијарди евра.
Од 113 услова које је ЕУ поставила, усаглашено је 110, док су кључна питања попут реформе Уставног суда, ентитетског вета и јединственог броја за хитне случајеве остала нерешена. Иако је број за хитне случајеве напослетку договорен, то није било довољно за одобрење прве транше од 70 милиона евра.
У међувремену, усклађивање визног режима БиХ с Европском унијом постало је кључни услов за добијање средстава, што је додатно закомпликовало ситуацију, јер су политички сукоби и даље главни узрок кашњења у испуњавању преосталих обавеза.
Један од највећих проблема је статус Уставног суда и страних судија. Европска унија захтева Републике Српске да именује два домаћа судија до јула идуће године, а да се до краја 2025. отвори процес у којем би се одлучило о статусу три страна судија. Међутим, премијер РС-а Радован Вишковић овај предлог оценио је неприхватљивим.
Истовремено, Република Српска је направила позитиван корак уклањањем ентитетског вета у Већу за државну помоћ и Конкуренцијском вијећу БиХ.
С друге стране, Федерација БиХ суочава се с проблемима на жупанијским нивоима. Покушаји усаглашавања Реформске агенде, кључног документа за приступ средствима из Плана раста за Западни Балкан, пропали су јер се жупанијски премијери из СДА противе ублажавању критеријума за коришћење тих средстава.
Иако су током 2024. године остварени важни кораци према европској интеграцији, Босна и Херцеговина суочава се с озбиљним изазовима. Кључ за успех лежи у политичкој стабилности и спремности домаћих лидера да проведу нужне реформе. Европска унија остаје спремна пружити подршку, али будућност европског пута Босне и Херцеговине зависи првенствено о унутрашњој спремности земље на промене. (1.1.)