go to the original language article
Европска комисија предложила је јуче, у уторак, увођење заједничког европског система за повратак илегалних миграната са бржим, једноставнијим и ефикаснијим процедурама широм ЕУ.
Нови правни оквир за повратак, који је затражио Европски савет у октобру 2024. године, представља кључни елемент за завршетак Пакта о миграцији и азилу, који је усвојен у мају 2024. и који ће се применити средином 2026. године и који дефинише свеобухватан приступ миграцијама, као и бржу и ефикаснију обраду захтева за азил.
Стопа повратка широм ЕУ тренутно износи само 20%. „Само један од пет напушта ЕУ и то није прихватљиво. Наше друштво то неће толерисати“, истакао је комесар за унутрашње послове и миграције, Магнус Брунер, који је законски предлог Комисије назвао „преломном тачком“. „Доводимо нашу европску кућу у ред“, уверио је М. Брунер, додајући: „Са новим европским системом повратка, обезбедићемо да они који немају право боравка у ЕУ заиста и напусте исту. На тај начин ће се знатно повећати поверење у наш заједнички европски систем азила и миграција“.
Да би ступио на снагу, предлог Комисије треба да одобри Европски парламент и државе чланице ЕУ. Комесар Брунер је изразио наду да ће бити одобрен „што је пре могуће“, иако је то изузетно осетљива тема, политички и правно, која дели земље чланице.
Према Комисији, нова правила ће дати државама чланицама неопходне алате како би повратак био ефикаснији, уз пуно поштовање фундаменталних права.
Нова заједничка правила укључују:
– Европски систем у облику уредбе која укључује заједничке процедуре за издавање одлука о повратку и успостављање европског налога за повратак који ће издавати државе чланице. Данас постојећи системи у 27 различитих држава значе фрагментацију на нивоу Уније, напомиње Комисија.
Захваљујући међусобном признавању одлука о повратку, држава чланица ће моћи да призна и директно спроведе одлуку о повратку коју је издала друга држава чланица без потребе за покретањем новог поступка. До 1. јула 2027. године, годину дана након примене пакта о миграцији и азилу, Комисија ће преиспитати да ли су државе чланице успоставиле одговарајуће аранжмане за ефикасно спровођење европских налога за повратак и издаће извршну одлуку која ће учинити обавезним признавање и спровођење одлуке о повратку коју је издала друга држава чланица.
– Јасна правила за присилни повратак и паралелно пружање подстицаја за добровољни повратак: Присилни повраци ће бити обавезни када особа која илегално борави у ЕУ не сарађује, пребаци се у другу државу чланицу, не напусти ЕУ у оквиру утврђеног рока за добровољни одлазак или представља претњу по безбедност. Овај приступ пружа подстицаје за добровољни повратак у оквиру утврђених рокова одласка из ЕУ.
– Строже обавезе особа које се враћају, које се надокнађују јасним гаранцијама: Изричите обавезе сарадње са националним властима током целог процеса повратка. Ове мере се допуњују јасним последицама у случају одбијања сарадње, као што је смањење или одбијање додељивања накнада или конфискација путних докумената. Истовремено, појачаће се подстицаји за сарадњу, укључујући подршку за добровољни повратак.
– Снажне гаранције током процеса повратка: Све мере везане за повратак морају се спроводити уз пуно поштовање основних и међународних стандарда за људска права. То је обезбеђено кроз јасне процедуре, као што је право на жалбу, подршка угроженим особама, снажне гаранције за малолетнике и породице и поштовање принципа забране враћања.
– Строжа правила за ограничавање случајева злоупотребе и бављење избегавањем: Државе чланице ће имати појачана правила за идентификацију особа које се враћају, као што је могућност тражења новчане гаранције, редовно подношење извештаја или обавезу да особе које се враћају бораве на месту које одређују националне власти. Нова правила утврђују јасне услове за задржавање ако постоји ризик од избегавања, као и алтернативе уместо задржавања. Задржавање може трајати до 24 месеца, уместо садашњег ограничења од 18 месеци. Поред тога, суспензија ефекта одлука о повратку више неће бити аутоматска, осим ако постоје питања забране враћања.
– Специфична правила за особе које представљају претњу безбедности: Државе чланице морају правовремено проверити да ли особа представља безбедносну претњу. Једном када се идентификују, те особе подлежу строгим правилима, као што је обавезан присилни повратак, дужа забрана уласка и одвојени простори за задржавање. Задржавање може бити продужено преко нормалног трајања од 24 месеца уз судски налог.
– Реадмисија као део процеса повратка: Да би се премостио јаз између одлуке о повратку и повратка у трећу земљу, нова правила успостављају заједничку процедуру како би се осигурало да одлука о повратку систематски прати захтев за реадмисију. Такође предвиђају могућност преноса података у треће земље ради реадмисије.
– Центри за повратак: Државе чланице су тражиле иновативна решења за управљање миграцијама. Овим предлогом се успоставља правна могућност за повратак особа које илегално бораве у ЕУ и које су добиле коначну одлуку о повратку у трећу земљу на основу споразума или аранжмана склопљеног билатерално или на нивоу ЕУ. Овај споразум или аранжман може бити склопљен са трећом земљом која поштује међународне стандарде и принципе за људска права у складу са међународним правом, укључујући принцип забране враћања. Породице са малолетницима и незадужени малолетници су изузети, а начин примене ових споразума или аранжмана мора се пратити.