Каја Калас и Антонио Коста у Кијеву првог дана преузимања својих дужности

Нова европска дипломатка Каиа Калас и нови председник Европског савета Антонио Коста стигли су данас у Кијев у симболичну посету подршке Украјини првог дана када преузимају своје дужности.

Ова посета се одвија у тренутку када је напетост између Москве и Запада посебно оштра, после употребе украјинских ракета америчке и британске производње за дубоке ударце на руску територију и лансирања нове руске хиперсоничне ракете против украјинског града.

Нова Европска комисија жели да покаже снажну подршку Украјини у тренутку када се украјинске снаге повлаче на фронту и свет се припрема за нови мандат Доналда Трампа на месту председника САД-а, што подстиче забринутост о могућој обустави америчке помоћи Кијеву.

„Дошли смо да пошаљемо јасну поруку: ми смо на страни Украјине и настављамо да јој пружамо подршку“, изјавио је Коста новинарима који су га пратили.

„Од првог дана рата ЕУ је стајала на страни Украјине“, написао је Коста на Х заједно са фотографијом себе, Калас и европског комесара надлежног за проширење Марте Кос како стигну возом у Кијев.

„Од првог дана нашег мандата понављамо нашу непоколебљиву подршку украјинском народу“, додао је.

„Првог дана обављања својих дужности, моја порука је јасна: ЕУ жели да Украјина победи у овом рату“, нагласила је Калас на Х. „Урадићемо све што је потребно за то“

Поред потешкоћа са којима се суочава на фронту, Украјина је последњих недеља постала мета жестоких ваздушних бомбардовања на своју енергетску инфраструктуру, који су изазвали велике прекиде у испоруци електричне енергије како се зима приближава.

„Ситуација у Украјини је врло озбиљна, али је јасно да то има високе трошкове и за Русију“, оценила је Калас, бивша премијерка Естоније и познати заговорник тврдог става према Москви.
Калас и Коста, који заузимају две најважније позиције у ЕУ након председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, очекује се да ће имати разговоре са украјинским председником Володимиром Зеленским.

Зеленски, који је више од две године категорички одбијао да преговара са Русијом, чини се да је у последње време ублажио своју позицију.

У петак је затражио од НАТО-а да пружи заштиту подручјима Украјине које контролише Кијев како би се „окончала врућа фаза рата“ и наговестио је да Кијев неће директно тражити повратак подручја које је Русија заузела.

„Ако говоримо о прекиду ватре, [потребне су нам] гаранције да се [руски председник Владимир] Путин неће вратити“, нагласио је Зеленски у интервјуу за британску телевизијску мрежу Скај Њуз.

Са своје стране, Путин тражи од Украјине да преда четири покрајине на југу и истоку земље, које су делимично под контролом руских трупа, као и Крим који је Москва анексирала 2014. године. Он се такође противи чланству Украјине у НАТО-у.

Са своје стране, Калас је истакла да „најјача безбедносна гаранција је чланство [Украјине] у НАТО-у“.
„Ако Украјина одлучи да повуче линију негде, како ћемо моћи да гарантујемо мир да Путин не оде даље?“, упитала је.

Дипломате у НАТО-у процењују да нема много вероватноће да Алијанса у непосредној будућности понуди статус чланства Украјини, с обзиром на противљење великог броја земаља које брину да ће се на тај начин увући у директан рат са Русијом.

Према Калас, ЕУ не треба „да искључи ништа“ у вези слања европских трупа на украјинско подручје како би се гарантовао поштовање евентуалног прекида ватре, што би могло изазвати директан сукоб са Русијом. „Морамо задржати стратешку нејасноћу у том питању“, нагласила је Калас.

Од почетка руске инвазије 2022. Европа је потрошила укупно око 125 милијарди долара на поддршку Украјини, док су САД потрошиле више од 90 милијарди долара, према извештају Института у Килу.

Али будућност америчке подршке је под знаком питања јер ју је Трамп критиковао и наговестио да жели што скорији крај сукоба.

Калас је уверила да ће ЕУ покушати да убеди републиканца да је поддршка Кијеву у интересу САД.
„Помоћ Украјини није милосрђе. Победа Русије би несумњиво ојачала Кину, Иран и Северну Кореју“, вредновала је она.

Према њеним речима, ЕУ ће наставити да тежи да Кијев буде у „јакој“ позицији у случају преговора са Русијом. Међутим, признала је да је све „теже и теже“ за 27 земаља чланица да се договоре о новим средствима за јачање своје подршке Украјини.

„Овај рат траје већ неко време и све је теже то објаснити нашим грађанима“, истакла је, пре него што је додала: „али не видим друго решење“. (01/12/2024) ЕМ