Нови рекорди у миграционим токовима и запошљавању миграната забележила је ОЕЦД 2023

„`html

За другу узастопну годину, миграциони токови су достигли „рекордне нивое, али нису ван контроле“, према Организацији за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).
Поред тога, мигранти који испуњавају потребе као радна снага такође нису адекватно интегрисани на тржиште рада.
Године 2023, 38 земаља ОЕЦД-а је забележило 6,5 милиона нових „сталних“ миграната (укључујући особе са боравишном дозволом и европске држављане), што је повећање од 10% у поређењу са 2022, годином која је већ забележила рекордне миграционе токове.
Сједињене Америчке Државе, где је Доналд Трамп, који је изабран на недавним председничким изборима, обећао масовне депортације, остају најбоља дестинација са 1,2 милиона нових легалних, сталних становника, што је највиши ниво од 2006. године.
Поред тога, отприлике трећина земаља ОЕЦД-а је доживела рекордне нивое миграције, посебно Уједињено Краљевство (747.000), али и Канада (472.000), Француска (298.000), Јапан (155.000) и Швајцарска (144.500).
С друге стране, стопа миграционих токова се смањила у другој трећини региона, посебно у Данској, Естонији, Израелу, Италији, Литванији и Новом Зеланду.
Већина раста је услед породичне миграције (+16%) која представља 43% укупних улазака, али миграција из хуманитарних разлога (+20%) такође је у порасту, наводи ОЕЦД.
Стопе миграције из радних разлога остале су стабилне. Ипак, интеграција миграната на тржиште рада наставља да постиже неочекиване нивое.
Постпандемски узлазни тренд у запошљавању миграната настављен је 2023. године са ОЕЦД-ом који бележи „укупно историјски високе нивое запослености“ на 71,8%. Највиша стопа запослености је у Новом Зеланду (82,3%) док је у Француској 62,4%.
Истовремено, нивои незапослености у овим популацијама су ниски (7,3%).
„Данас је мало вероватније (за мигранте) да буду дугорочно незапослени у односу на незапослене који су рођени у земљи“, наводи међународна организација.
Десет земаља, укључујући Канаду (75,8%), Уједињено Краљевство (76,3%) и Сједињене Америчке Државе (73,3%), као и 27 земаља ЕУ, забележиле су „највише стопе запослености миграната икада забележене“.
„Јака потражња за радом у примајућим земљама била је један од главних покретача миграције последње две године“, објашњава директор запошљавања и рада ОЕЦД-а Стефано Скарпета.
„У многим земљама ОЕЦД-а које се суочавају са опсежним недостатком радне снаге и предстојећим демографским променама, растући број мигрантских радника је допринео одрживом економском расту“, наставља.
Проценат миграната међу предузетницима је значајно порастао у ОЕЦД земљама последњих 15 година. Године 2022, 17% самозапослених били су у просеку мигранти, у поређењу са 11% у 2006, наводи извештај.
„Јавни дијалог о утицају миграције на тржишту рада генерално се врти око конкуренције за послове између мигранта и радника који су рођени у региону. Међутим, мигранти нису само конкурентне радне снаге, већ и послодавци“, сажима извештај.
Са свешћу да су ови „значајни токови изазвали широку забринутост“ и пре свега „јаку потражњу за инфраструктуром пријема“, ОЕЦД сматра да управљање миграцијом „захтева све софистициранију равнотежу“.
Поред информирања законодавства о азилу, неке земље су такође почеле да намећу ограничења на друге легалне путеве миграције како би смањиле притисак на тржиште становања и јавне услуге.

МАР.МИ

„`