go to the original language article
Политичке и законодавне иницијативе које ће предузети Европска комисија за 2025. годину представиће председница Урсула фон дер Лајен, у среду, у оквиру пленарне седнице Европског парламента, која почиње данас, понедељак, у Стразбуру.
Такође, на Пленарној седници у фебруару (10-13) очекује се одржавање дискусије о „непоколебљивој подршци ЕП Украјини“, три године након почетка рата, о реакцији ЕУ на „претње Трампове администрације“ у вези са увођењем царина на европске производе, о „будућности стратегије ЕУ за Блиски исток“, као и о „претњама по комуникационе инфраструктуре против суверенитета ЕУ“, са засебном дискусијом о настајању сателитског система ЕУ, IRIS², мултиорбиталном саставу од 290 сателита.
Посебно занимљив ће бити разговор о европској и глобалној економији са председницом Европске централне банке, Кристин Лагард, дискусија о споразуму о слободној трговини ЕУ-Меркосур и о забринутостима израженим због његовог утицаја на европску пољопривреду, као и она која се тиче „извозних контрола микрочипова за вештачку интелигенцију из САД“. Како и дискусије о суочавању са недостатком особља и побољшању услова рада у здравственом сектору, и о претњама новинарима у ЕУ, седам година након убиства новинара Јана Кучиjака и његове веренице Мартина Кушнирове, у Словачкој.
Поред тога, расправљаће се о порасту насиља банди у Шведској, док се од Европске комисије очекује да да изјаве у вези са „прекограничним признавањем докумената о породичном статусу истополних парова и њихове деце на територији ЕУ“.
Дискусија о „претњама Трампове администрације“
У уторак ће ЕП размотрити стање трговинских односа између ЕУ и САД, мултилатералне међународне односе и реакцију ЕУ ако САД наметну царине на европске производе. Према Европској комисији, ЕУ има трговински вишак од 154 милијарде евра у роби са САД, док САД задржавају вишак од 104 милијарде евра у билансу услуга, што резултира укупним трговинским вишком ЕУ од 3% у односу на укупну вредност трансакција од 1,5 билиона евра. У 2023. години, САД су биле највећи партнер за извоз робе ЕУ и други по величини партнер за увоз робе из ЕУ.
У среду ће европосланици расправљати о недавној одлуци нове америчке владе да се повуче из СЗО и Париског споразума о климатским променама, као и о суспензији развојне помоћи (са врло ограниченим изузецима) на три месеца и мерама у вези са Америчком агенцијом за међународну помоћ (USAID). Паралелно са представницима Комисије, европосланици ће расправљати о утицају ових одлука на међународном нивоу и будућем учешћу ЕУ у овим глобалним иницијативама.
Поред тога, ЕП ће расправљати „како се суочити са одлуком САД да ограниче извоз микрокола који се користе за моделе вештачке интелигенције у неке државе чланице ЕУ“. Према званичним обавештењима, квоте за извоз, које је одобрила одлазећа Бајденова администрација у јануару 2025. године, из „сигурносних разлога“, утицаће на 120 земаља широм света, укључујући Кину, али и на 17 држава чланица ЕУ (Аустрију, Бугарску, Хрватску, Кипар, Чешку, Естонију, Грчку, Мађарску, Летонију, Литванију, Луксембург, Малту, Пољску, Португал, Румунију, Словачку и Словенију).
У усменом питању упућеном Европској комисији, европосланици наглашавају да „ова одлука представља значајан изазов за функционисање јединственог тржишта ЕУ, јер раздваја државе чланице на различите нивое и угрожава заједнички приступ ЕУ у погледу вештачке интелигенције“. У 2023. години, ЕП је усвојио законодавство „за јачање домаће индустрије микрочипова ЕУ за побољшање стратегијске аутономије и безбедности Европе“. Истиче се да „вештачка интелигенција и машинско учење захтевају велике количине рачунарске снаге и специјализовану опрему, као што су графичке обрадне јединице. Ови специјализовани рачунарски чипови су бржи од обичних процесора у задацима машинског учења“.
Програм рада Европске комисије за 2025. годину
У среду ће председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, представити програм рада Комисије за 2025. годину, односно, кључне политичке и законодавне иницијативе које су планиране за ту годину.
У посебној дискусији истог дана (среда), европосланици ће расправљати са представницима Савета и Европске комисије о „стратегији ЕУ за обнову конкурентности и обезбеђење одрживог просперитета“, која је недавно представљена. „Компас конкурентности“, како се назива, обухвата три главне области деловања: иновације, декарбонизацију и сигурност. Идентификује такође пет хоризонталних фактора за олакшање конкурентности: поједностављење регулаторног оквира, смањење баријера на јединственом тржишту, финансирање конкурентности, промоција вештина и квалитетних радних места и боља координација политика на унионалном и националном нивоу.
Програм рада објасниће детаљно како Европска комисија намерава да спроведе политичке смернице које је представила Урсула фон дер Лајен у Европском парламенту у јулу 2024. године. Оне се фокусирају на одрживи просперитет и конкурентност, на одбрану и безбедност, на јачање социјалног модела ЕУ, на квалитет живота, на заштиту демократије и на очување вредности ЕУ, у глобалној Европи и на будуће јачање ЕУ.
Дискусија о споразуму о слободној трговини ЕУ-Mercosur
У четвртак ће ЕП поново размотрити споразум ЕУ-Mercosur, „усред растућег протекционизма и у светлу забринутости због утицаја споразума на европску пољопривреду“. Подсећа се да су 6. децембра 2024. године Европска комисија и оснивачке земље Mercosur (Аргентина, Бразил, Парагвај и Уругвај) постигле политички споразум за партнерство ЕУ-Mercosur (слободне трговине). Надлежни европосланици поздравили су споразум, који је окончан након година преговора, док су други изразили забринутост. Споразум се налази у фази правне ревизије и када се преведе на све званичне језике ЕУ, Европска комисија ће га поднети на одобрење ЕП и владама држава чланица ЕУ. Као и код сваког трговинског споразума, ЕП мора дати сагласност пре његовог закључења и ступања на снагу.
Ако се на крају ратификује, он ће поступно укинути царине на 91% извоза ЕУ у Mercosur и на 92% извоза Mercosur у ЕУ. „Осетљиви пољопривредни увози ће се контролисати преко квота, царина унутар квота, продужених периода постепеног увођења и мера заштите за суочавање са потенцијалним поремећајима на тржишту“, наводи се у званичним саопштењима.
Дискусије о ситуацији у Украјини, Блиском истоку, Грузији и Србији
Према објави председнице ЕП, Роберте Метсоле, председник Парламента Украјине, Руслан Стефанчуц, прихватио је позив и обратиће се „Парламенту и свету“, како наводи. Одмах након тога, у расправи са представницима Савета (ЕУ) и Европске комисије, у уторак, европосланици ће обележити три године од почетка „бруталне војне инвазије Москве на Украјину“, док се очекује усвајање резолуције на седници у марту.
У посебној дискусији, у среду ујутро, европосланици ће испитати „континуирану репресију Кремља према руској опозицији“, годину дана након убиства Алексеја Наваљног, док ће истог дана, поподне, расправљати о „потреби циљане подршке регионима ЕУ који се граниче са Русијом, Белорусијом и Украјином са представницима Пољског председништва Савета ЕУ и Европске комисије“. Подсећа се да су европосланици, у старијој резолуцији, изразили, између осталог, непоколебљиву подршку Украјини.
У уторак поподне, европосланици ће расправљати о настајању стратегије ЕУ за Блиски исток са представницима Европске комисије и Пољским председништвом Савета ЕУ. У четвртак ће ЕП расправљати о стању у Грузији и осудити „насилну репресију грузијских власти над антивладиним демонстрантима“, док ће европосланици расправљати (у уторак) о развоју догађаја у Србији након „покрета против корупције“ који је настао и студентских и уличних протеста. У отвореном писму објављеном 5. фебруара 2025. године, комесарка за проширење, Марта Кос, затражила је потпуну, непристрасну и брзу истрагу инцидената насиља против демонстраната.
Дискусија са Лагард, комуникационе инфраструктуре против суверенитета ЕУ и недостатци у здравственом сектору
Поред тога, током фебруарске пленарне седнице очекује се одржавање дискусија, са интервенцијама и изјавама Савета ЕУ и Европске комисије:
За економију ЕУ и активности ЕЦБ са Кристин Лагард: У понедељак ће председница ЕЦБ обавестити европосланике о европској и глобалној економији и активностима Европске централне банке, док ће у уторак европосланици одобрити годишње препоруке ЕЦБ у вези са питањима којима треба дати приоритет (потреба да се бори против инфлације и суочимо са растућим геоекономским тензијама), као и секундарним циљевима који треба да се активно остварују за одржавање ценовне стабилности.
За претње на комуникационе инфраструктуре против суверенитета ЕУ: У четвртак ће се процењивати напредак ЕУ у смањењу стратегијске зависности у области виталне комуникационе инфраструктуре. Европосланици очекују да изразе „забринутост да државе чланице могу прибегавати алтернативним добављачима владиних комуникационих инфраструктура пре него што систем ЕУ IRIS² буде оперативан 2030. године“. ЕП је изразио подршку развоју IRIS² у фебруару 2023. године, а у децембру 2024. године, Европска комисија је потписала уговор за IRIS², мултиорбитални састав од 290 сателита, са конзорцијумом SpaceRISE. На основу овог партнерства биће развијен, лансиран и стављен у функцију нови сателитски систем ЕУ, што ће обележити „важан корак напред у обезбеђењу комуникационог суверенитета и сигурне повезаности Европе“.
За претње против новинара у ЕУ, седам година након убистава Кучиак-Кушнирове: У среду ће Европски парламент, у дискусији са Саветом и Европском комисијом, проценити стање слободе медија у ЕУ и расправљати о начинима заштите новинара, и развој у вези са недавним законодавтвима ЕУ (Закон о слободи медија, директива против SLAPP, закон о дигиталним услугама). Подсећа се да су Јан Кучиак и његова вереница Мартина Кушнирова убијени 21. фебруара 2018. године у њиховом дому у Словачкој. Током тог периода, Кучиак је објављивао чланке о великој утаји пореза, пореској превари, корупцији и прању новца, истражујући више пословних људи повезаних са високим политичким званичницима. Истраге и судски процеси против починилаца су још увек у току.
За решавање недостатака у особљу и побољшање услова рада у здравственом сектору: У уторак ће европосланици и Европска комисија расправљати о радним потребама ЕУ у сектору здравствене заштите и начину обезбеђења квалитетног запошљавања. СЗО прогнозира недостатак од 4,1 милиона здравствених радника у ЕУ до 2030. године, упркос чињеници да „има више радника у овом сектору него икада“. С обзиром на недостатке у особљу које ће се могуће погоршати у наредним годинама због старења садашње радне снаге, европосланици очекују да затраже предузимање мера. Према недавној студији Eurofound, здравство и социјална заштита су међу секторима ЕУ са најочигледнијим структурним недостатцима у особљу. Недостатци су резултат пандемије COVID-19, одступања између понуде и потражње и недостатка планирања и прогнозирања. У засебној дискусији у среду увече, европосланици и Комисија ће расправљати о менталном здрављу младих у Европи.
Током пленарне седнице расправљаће се и о другим темама, као што су пораст насиља банди у Шведској, прекогранично признавање докумената о породичном статусу истополних парова и њихове деце на територији ЕУ (изјаве Комисије), административна сарадња у области пореза, заштита система међународне правде и њених институција, нарочито Међународног кривичног суда и Међународног суда (изјаве Савета и Комисије), док ће на пленарној седници бити размотрене резолуције, између осталог, о недавним отпуштањима и хапшењима градоначелника у Турској и о репресији режима Ортега-Муриљо у Никарагви, посебно против бранитеља људских права, политичких противника и верских заједница.
Хрисостомос Бикацикс
10.2.2025.