Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BEOGRAD, – Od otvaranja Privremenog prenoćišta za beskućnike u Beogradu u Ulici dr Milutina Ivkovića 2, usluge je koristilo ukupno 59 različitih lica, od kojih je devet žena. Sva ova lica ostvarila su 1.285 prenoćišta, a zbog hladnog talasa prošireni su smeštajni kapaciteti.
“Usled niskih temperatura proširili smo kapacitete prenoćišta za lica bez krova nad glavom i sada je u centru 25 ležajeva za muškarce i šest za žene”, rekao je za Tanjug Nikola Prica, sekretar Crvenog krsta Beograd.
“Popunjenost je tokom januara i prvog dela februara prosečno 100 posto, od ukupno 59 evidentiranih različitih lica. Sva ova lica ostvarila su 1.285 prenoćišta. Jedanaest korisnika je bilo bez ličnog dokumenta”, rekao je Prica.
Kako je naveo, u Dnevnom privremenom prihvatnom centru u Lominoj 17, od otvaranja, 13. decembra do 10. februara, ukupno je boravilo 153 različitih korisnika, od kojih su 24 žene.
“Ostvarili su 1.290 poseta centru. Prosečno dnevno centar poseti oko 35 lica, od kojih od šest do osam žena. Najviše poseta zabeleženo je 9. februara kada je usluge centra koristilo 53 lica, kada je i bilo najhladnije tokom dana”, rekao je Prica.
Od otvaranja, kako je kazao, od ukupno 153 evidentiranih, 49 korisnika je bilo bez ličnog dokumenta u našem Dnevnom prihvatnom centru.
“Radno vreme Privremenog prenoćišta je od 20 časova uveče do 8 časova ujutru, dok Dnevni prihvatni centar u Lominoj radi od 10 do 13 časova. Njima su obezbeđene usluge lične higijene, toplih obroka i napitaka, zamena tople odeće, dok sada po prvi put na adresi dr Milutina Ivkovića 2 mogu i da prenoće”, rekao je Prica. (13.februara)
Brnabić: Zajednički stav Srbije i zapadnih partnera da ZSO mora biti osnovana
DUBAI – Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je da je Srbija uvek spremna za dijalog i da će uvek biti tu da razgovara sa Prištinom, ali da Zajednica srpskih opština (ZSO) mora biti formirana i da je to ovoga puta zajednički stav Srbije i zapadnih partnera, pre svega i EU i SAD.
Odgovarajući na pitanje novinara da li je Srbija spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom i kada će se to desiti, premijerka je u Dubaiju, gde učestvuje na Svetskom samitu vlada, rekla da je Srbija je pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića pokazala koliko je spremna za dijalog, koliko je tolerantna i fleksibilna da bi održala stabilnost.
„U ovom trenutku na stolu je ZSO. Zaista je došlo krajnje vreme, a bilo je možda i pre pet godina, za implementaciju Briselskog sporazuma i osnivanje ZSO, a u aprilu će biti 10 godina. Ovaj put želim da se zahvalim našim partnerima na Zapadu zato što insistiraju na osnivanju ZSO na način na koji smo potpisali 2013. godine i 2015. godine, i kao što smo razgovarali krajem 2022. godine. Čini se da smo ovog puta na istom stanovištu“, rekla je Brnabić.
„Bez obzira šta Aljbin Kurti kaže“, naglasila je premijerka, „zna se šta je potpisano i šta mora biti implementirano“.
Brnabić je takođe u Dubaiju potpisala stend-baj aranžman sa MMF-om vredan 2,4 milijarde evra, koji će jednim delom biti iskorišten za energetiku, a delom za stabilnost.
Ona je novinarima u Dubaiju rekla da se saradnja sa MMF-om nastavlja i po pitanju reformi javnih preduzeća i u javnom sektoru, što će, kako je istakla, biti deo rasta Srbije.
„Direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva najavila je da će ova godina biti teža od 2022. godine ali da je Srbija tokom pandemije pokazala otpornost i uspela da zadrži stabilnost. Preživela je vaša privreda i nastavila da se bori, rekla je ona. Zato nam je važan ovaj aranžman“, rekla je Brnabić. (13.februara)
EU privreda zabrinuta zbog Bajdenovog zakona, Srbiju čeka „zelena carina“
BEOGRAD – Ogromna je zabrinutost EU, francuskih i nemačkih privrednika zbog američkih klimatskih subvencija, a privrede trećih zemalja uključujući i Srbiju, brine što će za deo izvoza u Uniju od 1. oktobra plaćati dodatne carine, navodi se u analizi objavljenoj u novom MAT (Makroekonomske analizame i trendovi).
Autor Ivan Nikolić navodi da je takozvani Bajdenov Zakon o smanjenju inflacije (IRA), EU tržištu doneo strepnju da bi subvencije od 369 milijardi dolara, koje su uglavnom ciljane na proizvođače iz Severne Amerike, mogle da odvuku kompanije iz Evrope. On navodi da zbog tog zakona i veoma visokih cena energije, posebno u Nemačkoj, Evropa postaje sve manje konkurentna.
„Evropska komisija je 1. februara predložila mere uključujući popuštanje pravila EU o državnoj pomoći i prenamenu postojećih fondova EU. Preokret se traži u takozvanom Industrijskom planu zelenog dogovora EU9“, navodi Nikolić.
Objašnjava da su uvertira bile decembarske nove mere Evropskog parlamenta za očuvanje konkurentnosti uz primenu tzv. CBAM mehanizma (Carbon border adjustment mechanism) koji će se efektivno primenjivati od 1. oktobra.
„Ovo je jako bitno za zemlje van EU, među kojima je i Srbija“, objašnjava Nikolić. Ocenjuje da je cilj EU da natera kompanije da slede klimatsku politiku Brisela, i odvrati ih od namere premeštanja kapaciteta u zemlje sa blažim ograničenjima za zagađenje koje proizvode gasovi sa efektom staklene bašte.
Ističe da je mehanizam usmeren i na podsticanje dekarbonizacije uvezenih proizvoda na isti način kao što se to čini kod industrijskih postrojenja i elektrana iz EU.
„Zato će se ovakvi proizvodi koji su proizvedeni u procesu koji emituje više CO2 nego što je dozvoljeno u EU prilikom uvoza dodatno cariniti za iznos ovih troškova koje snose proizvođači u EU“, precizira Nikolić.
Mehanizam se odnosi na proizvodnju električne energije iz uglja, rafinaciji nafte, dobijanje koksa katalitičkim krekingom, proizvodnju i preradu metala, obojenu metalurgiju, proizvodnju aluminijuma te pečene keramike, crepa, cigle i kamena, kao i vazdušnom saobraćaju ka EU aerodromima.
„Uvoznici ovih proizvoda i sirovina u EU će imati obavezu izveštavanja o emisijama CO2 nastalim prilikom proizvodnje te platiti za sve nastale emisije ekvivalentnu naknadu“, upozorio je on.
Nikolić apostrofira da će mehanizam negativno delovati na konkuretnost kompanija iz trećih zemalja koje izvoze u EU.
„To se odnosi i na one koje posluju u Srbiji. U pet sektora obuhvaćenih CBAM mehanizmom (gvožđe i čelik, aluminijum, đubrivo, el.energija i cement) u 2021. godini Srbija je rangirana kao šesnaesti partner EU“, navodi on. Proizvodi tih pet sektora činili su 11,8 procenata ukupnog robnog izvoza Srbije u EU.
„Nova taksa u praksi znači i da će naši proizvodi biti skuplji na tržištu EU. U perspektivi to može destimulisati investiranje, naročito stranih kompanija koje su i najveći izvoznici“, poručio je Nikolić.
On dodaje da će negativne efekte podneti i EU jer će te vrste proizvoda sa tržišta Kine, Rusije, Turske i ostalih trećih zemalja dodatno poskupeti što ne ide u prilog aktuelnoj borbi sa inflacijom.
„Izvesne su i kontramere što će otežati izvoz kompanija iz EU. Naročito ukoliko bi se uvažili sve glasnije kritike da je CBAM mehanizam i CO2 taksa u suprotrosti sa pravilima Svetske trgovinske orgranizacije“, smatra Nikolić.
On navodi da CBAM nastoji da unapredi ulaganja u smanjenje emisija tako što delatnosti koje troše velike količine energije čini skupljim. Istovremeno omogućava i EU da prebaci finansiranje sa aktivnosti koje zagađuju na klimatske akcije, inovacije i modernizaciju energetskog sektora. Ključni alat za to je Sistem za trgovinu emisijama EU (EU ETS), koji trenutno pokriva pokriva oko 15.000 industrijskih postrojenja i elektrana, kao i oko 1.500 avio-operatora, u 27 država članica EU12. Sistem postavlja limit za ukupan obim emisija gasova sa efektom staklene bašte koje postrojenja u pokrivenim sektorima mogu kumulativno da emituju, te se izdaju dozvole za količine državama članicama. (12. februara)
Mirović: Nastavićemo da podržavamo predstavljanje naših vinara u svetu
NOVI SAD – Na svečanoj skupštini Udruženja proizvođača grozđa i vina “Srem – Fruška gora“, održanoj 11 februara u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, dodeljena su priznanja najuspešnijim vinarima u protekloj godini, a predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović je izjavio da će Vlada nastaviti sa podrškom vinarima i vinogradarima širom Vojvodine.
Prema njegovim rečima, Udruženje vinara “Srem – Fruska gora“ njedri kvalitet i nastavlja sa velikom vinarskom i vinogradarskom tradicijom u Sremu.
“Imamo velike ambicije i u ovoj godini. Jedan deo proizvođača vina predstaviće se u Njujorku u narednih nekoliko meseci, što znači da smo opredeljeni da sa znatnim finansijskim sredstvima, kada je reč o predstavljanju naših vina, budemo prisutni ne samo u Srbiji i regionu već i na onim mestima gde vinogorje kao što je fruškogorsko zaslužuje da bude“, ističe Mirović.
Predsednik Udruženja proizvođača vina i grožđa Srem – Fruška gora, Gordan Bašić izjavio je da svi projekti Udruženja za osnovnu ideju imaju promociju Fruške gore kao značajne vinske regije.
“Mi imamo običaj da se okupimo jednom godišnje i blizu obeležavanja Svetog Trifuna koji je naša vinogradarska i vinarska slava i da nekako krenemo u novu proizvodnu godnu što se tiče grozđa, a posle berbe i vina i da svi zajedno pokažemo šta sve ima Fruška gora i šta smo mi sve u stanju iz te Fruške gore kroz grozđe i vino da iznedrimo“, rekao je Bašić.
Izdavač časopisa “Vino fino“ Igor Luković kaže da su Fruškogorci u poslednje vreme počeli više da se bave sortama koje čine identitet jedne regije, uz one internacionalne.
“Fruška gora je vezana uz vinogradare i uz vino. Kakvo je to vino i njegov kvalitet vidi se po rezultatima koji stižu u poslednjih nekoliko godina na adrese fruškogorskih vinarija. Ostalo je još puno posla da se uradi, puno teroara da se istraži i puno velikih vina da se napravi“, kazao je Luković.
Udruženju je u prvom planu završetak elaborata za geografsko poreklo Fruška gora. Uz onaj koji je već urađen za Srem, žele da privuku sve koji proizvode vino, i motivišu ih da shvate benefite koje udruživanje i zajedništvo donosi. (12. februara )
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.