Evropska komisija, kako je najavljeno, predložila je ublažavanje zaštite vukova

Evropska komisija, u skladu sa prethodnim najavama, u petak je predložila ublažavanje zaštite vuka u Evropi. U dodacima direktive o staništima, njegov status će se promeniti iz „strogo zaštićenog“ u „zaštićen“, što će omogućiti odstrel tih životinja.

Promena treba da omogući zemljama EU odstrel vukova, iako će i dalje morati da uzimaju u obzir veličinu njihove populacije.

U petak je stupila na snagu promena u Bernskoj konvenciji za koju se zalagala Evropska komisija. Konvencija je dokument Saveta Evrope, međunarodne organizacije sa sedištem u Strazburu.

Predlog EK će još morati da prihvate Evropski parlament i zemlje članice u Savetu EU.

EK je u decembru 2023. godine predložila promenu u Bernskoj konvenciji. Mediji su povezivali taj predlog sa ličnim gubitkom predsednice EK Ursula von der Leyen – vuk je prethodno ubio njenog ponija Doli na farmi u Nemačkoj.

Bernsku konvenciju o zaštiti vrsta divlje evropske flore i faune i njihovih staništa do sada je ratifikovala 51 strana, uključujući pojedinačne zemlje koje čine Savet Evrope, četiri afričke države, Belorusiju i Evropsku uniju. Poljska ju je ratifikovala 1995. godine.

Prema EK populacija vukova u članicama EU znatno je porasla tokom poslednjih 20 godina. U 23 zemlje članice EU živi preko 20 hiljada jedinki ove vrste. Zemlje sa najviše vukova, prema procenama iz 2021. godine, su Italija (oko 3 hiljade), Rumunija (oko 2,5-3 hiljade), Bugarska (oko 2,7 hiljada) i Poljska (oko 1,9 hiljada).

Međutim, ekolozi ističu da se populacija vukova u Evropi još nije oporavila, a predlog EK je zasnovan na nepotvrđenim podacima. U decembru 2023. godine, 300 nevladinih organizacija protestvovalo je protiv ublažavanja zaštite vukova. (07.03.2025)