go to the original language article
Посета највећој луци у Европи, оној у Ротердаму, обавио је комесар за одрживи саобраћај и туризам, Апостолос Тзитзикостас. Такође, учествовао је као главни говорник на „Европском самиту за крстарење“, у оквиру „Недеље крстарења CLIA“, док је имао радни састанак са извршним директорима компанија за крстарење и бродоградилишта из целог света.
Лука у Ротердаму годишње прима 28.000 дугопревозних бродова и 91.000 унутрашњих бродова, док је прошле године оперисала 435,8 милиона тона терета.
„Лука Ротердам није само највећа у Европи, већ је и води ка енергетској транзицији, улажући у великој мери у одрживу електричну енергију, инфраструктуре зеленог водоника и у коришћење чистих облика енергије у копненим објектима“, нагласио је комесар, истичући да је такође „врхунска лука за снабдевање, нудећи алтернативна горива и припремајући будућност снабдевања водоником и амонијаком“.
„То је лука која предњачи, иновира и већ примењује мере интегрисане европске стратегије за луке, коју ћемо представити у другој половини године“, рекао је г. Тзитзикостас.
Комесар је имао састанак са извршним директорима компанија за крстарење и бродоградилишта из целог света, са којима је размењивао ставове о „изазовима, будућности и перспективама европске крстарења, али и о предстојећим променама у оквиру транзиције у нову еру“, као што је наведено у релевантном саопштењу.
Г. Тзитзикостас је нагласио значај лидерске позиције коју Европа има у изградњи крузера, јер „европска бродоградилишта су једина која граде светски познате и модерне крузере“, док је нагласио да „економске перспективе за овај сектор су позитивне, с предвиђеним годишњим растом од 4% – 5% у свету, потражња која већ превазилази потражњу пре пандемије“.
Поред тога, у својој централној говору на Европском самиту за крстарење, г. Тзитзикостас је нагласио, између осталог, да је „тема догађаја изузетно критична за будућност европског крстарења, јер обухвата приоритетне теме, као што су инфрастуктуре крузера, конкурентност сектора, одговорно управљање туризмом, одржива горива и вештине људског капитала који ради у крстарењу.
„Крстарење је сектор са огромном економском значајем за Европу, повезујући овај континент с остатком света“, рекао је.
Комесар је поменуо и „изазове са којима се крстарење суочава, у данашњем окружењу са глобалним тензијама и регионалним нестабилностима, које неумитно утичу на морске послове“.
У вези с питањем безбедности, г. Тзитзикостас је истакао да је „безбедност и заштита путника и посаде увек наш апсолутни приоритет“ и одмах додао: „Данашња стварност захтева да будемо увек на осматрачници. Захтева брзо прилагођавање. И то чинимо. Улажемо у снажан и координисан приступ безбедности на мору, на нивоу ЕУ, али и у сарадњи с нашим међународним партнерима“.
Говорећи о „конкурентности европског крстарења“, комесар је приметио да „секретар крстарења игра кључну улогу у туристичком пејзажу Европе, у промоцији економског развоја у обалским регионима и у истицању лепоте нашег континента“ и да „Међународна асоцијација крстарења (CLIA) истиче допринос сектора запошљавању, економском развоју и технолошком напретку“.
„Заиста, сектор крстарења је иновативан и чини кључни фактор у европској бродоградњи али морамо признати да данас се суочава са значајним изазовима. Разумем танку равнотежу између промовисања економског развоја и осигурања еколошке одрживости. Ова двострука перспектива обликује наш приступ подршци транзицији сектора крстарења. Ја лично сматрам то предношћу. Конкурентност и одрживост морају ићи руку под руку. То је једини начин да се осигура дугорочни успех сектора. За Европу су кључеви економска отпорност и лидерска улога крстарења. Нова интегрисана европска стратегија за поморство, коју припремамо, преноси баш ту амбицију у поморски сектор. Садржи питања, као што су обнова флоте и реконструкција, финансирање и улагање, иновације, међународна сарадња и аспекти безбедности и одбране. И сектор крстарења ће свакако имати кључну улогу, посебно у вези са модерном бродоградњом и реконструкцијом“, наставио је г. Тзитзикостас.
Што се тиче одрживости сектора, г. Тзитзикостас је истакао да постоје регулативе, као што постоји и воља ЕУ за подршку крстарењу у процесу транзиције. „Али осим финансирања и регулације, потребна је и сарадња. Компаније за крстарење, националне власти и управљачи лука морају сарађивати и улагати у нова одржива горива и иновативне технологије. Састанак Међународне поморске организације (IMO) у априлу ће бити кључни тренутак за стварање стварно равноправних услова конкурентности на глобалном нивоу за поморски сектор. Хитно морамо одобрити амбициозан сет средњорочних мера. Такође, дигитализација ће допринети повећању ефикасности, смањењу карбонског отиска поморског сектора“, нагласио је.
Комесар је такође поменуо потребу за обуком и унапређењем вештина радника у сектору крстарења, док је луке описао као виталне за крстарење, за које је истакао да „морају бити опремљене да се суоче са будућим изазовима“.
„Већ радимо на новој европској стратегији за луке, која ће размотрити сва питања. Економску безбедност и сајбер безбедност, конкурентност, одрживост, војну мобилност, енергетску транзицију и отпорност. Сектор крстарења ће бити кључни партнер у обликовању те стратегије“, рекао је.
На крају, г. Тзитзикостас је позвао људе из крстарења да сарађују „за осигурање заједничког да сектор остане на челу иновација, главна покретачка снага европске економије и лидер у еколошкој одрживости“.
„Тако ћемо гарантoвати и континуирани пораст броја путника крстарења“, закључио је комесар за одрживи саобраћај и туризам.