go to the original language article
Evropa mora hitno i brzo da se ponovo naoruža kako bi imala „pouzdani odvraćajući“ mehanizam do 2030. godine, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
U govoru u Kopenhagenu, predsednica Komisije je osvetlila četiri ključna prioriteta dugo očekivane Bele knjige o evropskoj odbrani koju će Komisija predstaviti i potrebu za ponovnim naoružanjem Evrope do 2030. godine – plan koji Komisija naziva „Pripravnost 2030“ (Readiness 2030). „Do 2030. godine, Evropa mora imati snažan evropski odbrambeni stav. ‘Pripravnost 2030’ znači da se ponovo naoružamo i razvijemo naše sposobnosti kako bismo imali pouzdano odvraćanje“, rekla je fon der Lajen.
Prvi prioritet – koji je i najvažniji – je povećanje odbrambenih troškova. „Odbrambeni troškovi država članica porasli su za više od 31% od 2021. godine. To je dobro – ali ne i dovoljno, jer je znatno niže od odgovarajućih troškova SAD, Rusije i Kine“, izjavila je fon der Lajen. Komisija je pre dve nedelje predstavila plan za mobilizaciju investicija od 800 milijardi evra u evropsku odbranu. Ovo uključuje novi instrument – pod nazivom „SAFE“ – koji može brzo da obezbedi državama članicama zajmove od 150 milijardi evra za investicije u odbranu. Istovremeno, Komisija predlaže aktiviranje takozvane „Nacionalne klauzule o izuzeću“ kako bi se državama članicama dala veća fleksibilnost za trošenje više na odbranu bez kršenja fiskalnih pravila koje ograničavaju deficit na 3% BDP-a. Ovo ima potencijal mobilizacije dodatnih odbrambenih troškova do 1,5% BDP-a, ili oko 650 milijardi evra u naredne četiri godine. Komisija takođe radi na prikupljanju privatnog finansiranja – bilo od EIB ili sa tržišta kapitala.
Drugi prioritet je „kupovati više evropskog“. Prema fon der Lajen, „moramo zatvoriti praznine u našim sposobnostima na evropski način“, do 2030. godine, što znači „velike, panevropske saradnje“ za rešavanje praznina u prioritetnim oblastima kao što su vojna mobilnost, ulaganja u vazdušnu i protivraketnu odbranu, u artiljerijske sisteme, municiju i rakete, dronove, upotrebu vojne veštačke inteligencije ili kvantnih računara. „Trošak i složenost velikih projekata nadmašuju sposobnosti svake države članice“, rekla je predsednica Komisije, zbog čega je naglasila da treba ojačati zajedničke nabavke.
Treći i „najstrateškiji“ prioritet za evropsku odbranu je Ukrajina. Kako je rekla predsednica Komisije, „moramo Ukrajinu učiniti dovoljno snažnom – kao ‘čelični jež’ – da bude teško probavljiva potencijalnom napadaču“. EU je već uložila oko 50 milijardi evra u vojnu podršku i obučila više od 73.000 ukrajinskih vojnika, dok podrška evropskoj perspektivi Ukrajine ostaje jaka. Fon der Lajen je takođe najavila da će biti formirana zajednička radna grupa sa Ukrajinom koja će koordinisati vojnu podršku EU i država članica.
Četvrti prioritet odnosi se na jačanje industrijske baze evropske odbrane. Danas većina odbrambenih ulaganja odlazi izvan Evrope i taj trend se mora promeniti, počevši ulažanjem u Evropu, rekla je fon der Lajen. Međutim, priznala je da evropska industrijska baza odbrane još uvek ima strukturne slabosti: nije još u stanju da proizvede odbrambene sisteme i opremu u količinama i brzinom koje su potrebne državama članicama i ostaje previše fragmentirana sa dominantnim nacionalnim igračima koji snabdevaju domaća tržišta. Prema Komisiji, kompanijama je potrebna stabilna struja višegodišnjih narudžbi da bi usmerile svoje investicije. Da bi to postigli, „stvorićemo evropski mehanizam vojne prodaje“, rekla je fon der Lajen.
Na kraju, predsednica Komisije je naglasila da smo „potpuno posvećeni saradnji sa NATO i Sjedinjenim Američkim Državama. Naša bezbednost je nedeljiva. Zato radimo na otvaranju novih puteva za bezbednost sa Ujedinjenim Kraljevstvom i drugim partnerima u Evropi, u našem susedstvu ili unutar G7. Od Kanade do Norveške. I čak onoliko daleko koliko Indija i drugi delovi Azije“. (18/3/2025)