go to the original language article
Bratislava – S obzirom na složeni razvoj javnih finansija u mnogim zemljama Evropske unije (EU) i nakon dobrog iskustva sa funkcionisanjem nezavisnih fiskalnih institucija, vlade zemalja članica odlučile su da ojačaju njihovu poziciju kroz izmenu direktive, koju bi pojedinačne zemlje trebalo da preuzmu u nacionalno zakonodavstvo do kraja ove godine. EU zahteva jačanje fiskalnih institucija posebno u oblasti nezavisnosti, pristupa podacima i jačanja njihovog glasa u upravljanju javnim finansijama, izjavio je u sredu predsednik Saveta za budžetsku odgovornost (RRZ) Ján Tóth, izveštava TASR.
RRZ ispunjava ulogu nezavisne fiskalne institucije u Srbiji od 2012. godine. Budući da je osnovana ustavnim zakonom, prema Tóthu, najprikladniji i zakonski ispravan način bio bi upravo izmena ustavnog zakona o budžetskoj odgovornosti.
„Takva izmena mogla bi rešiti potrebu za modernizacijom duga sadržanog u ustavnom zakonu, koja je predložena još 2020. godine, ali je više puta ostala zaglavljena u Narodnoj skupštini SR,“ rekao je šef RRZ. Dodao je da se Srbija suočava sa nekoliko zahteva evropskih pravnih regulativa.
„Direktiva nalaže da imenovanje članova nezavisne fiskalne institucije bude sprovedeno transparentnim procesom na osnovu njihove stručne kvalifikacije u oblasti javnih finansija, makroekonomije ili budžetskog upravljanja. Za Srbiju bi to značilo da u zakonodavstvo uvrsti uslov za javno saslušanje kandidata za člana saveta i proširi opseg iskustava na budžetsko upravljanje,“ objasnio je Tóth.
Nezavisnost fiskalne institucije trebalo bi dodatno osnažiti eksplicitnom deklaracijom u zakonodavstvu o zabrani da član saveta prima uputstva od vlade ili drugog javnog ili privatnog subjekta. Takođe bi trebalo biti osigurano stabilno i adekvatno finansiranje njenih zadataka proisteklih iz direktive kao i iz domaćeg zakonodavstva.
„Fiskalne institucije treba da imaju osiguran pravovremen pristup informacijama potrebnim za ispunjenje svojih zadataka, tako da druge institucije ne mogu ograničavati njihovu ulogu ne pružanjem informacija ili odlaganjem njihovog davanja. Direktiva nalaže jačanje pozicije fiskalnih institucija u kreiranju ili evaluaciji makroekonomskih prognoza korišćenih u budžetu,“ zaključio je Tóth.
Veće EU takođe zahteva uvođenje principa „poštuj ili objasni“. U tom slučaju bi vlade, ako se ne slažu sa stavom fiskalnog saveta proisteklog iz postavljenih zadataka, trebalo da u roku od dva meseca objasne svoj stav.
„Osnovni zadatak nezavisnih fiskalnih institucija je da podržavaju fiskalnu disciplinu, dugoročnu održivost i kredibilitet javnih finansija. To posebno čine tako što nezavisno od vlade procenjuju vladinu fiskalnu politiku i izrađuju sopstvene fiskalne i makroekonomske prognoze, koje u zavisnosti od zemlje mogu i direktno ulaziti u budžetski proces,“ objasnio je Tóth. (19. marta)