go to the original language article
Наши градови морају и могу постати отпорнији, хуманији, еколошки одрживији, истакао је комесар за одрживи транспорт и туризам, Апостолос Џиџикостас, говорећи на Форуму Грчке мреже отпорних градова.
Тема дводневног Форума била је „Дијалог о отпорности: Активна подршка грчким градовима у ублажавању и прилагођавању климатским променама“ и у раду Форума учествовало је више од 120 градоначелника из целе Грчке, политичара и научника.
Овај дводневни форум разговарамо о савременим проблемима, актуелним изазовима, који у сваком случају захтевају план и одлучност у суочавању са њима и, заиста, у срцу ових питања су градови, урбани центри широм света, напоменуо је од почетка свог говора.
Као што је рекао, до 2030. године, 60% светске популације ће живети у градовима, а тај проценат се очекује да достигне 80% до 2050. године, а овај брзи урбани развој ствара демографске, друштвене и еколошке изазове. Истакао је да градови покривају око 3% површине Земље и стварају 72% глобалних емисија гасова са ефектом стаклене баште, док у Европској унији, бројке се не разликују значајно, с обзиром да градови покривају само 4% површине, али смештају 75% грађана и представљају 65% укупне потрошње енергије и 70% емисија угљен-диоксида.
ЕУ доследно промовише одрживу политику и активно подржава градове кроз програме, активности и финансирање
За господина Џиџикостаса, климатске промене и урбанизација су „две глобалне мега-тенденције“ и „морамо испитати њихову интеракцију“, као што је рекао, истичући да „оно што градови раде треба да нас интересује“, а нарочито оно што градови раде у области Медитерана, с обзиром да „проживљавамо најинтензивније последице климатских промена“. Последице које „прете здрављу и животу грађана, сигурности инфраструктуре и економској одрживости урбаних центара“, као што је рекао.
Међутим, појаснио је да „није све црно и мрачно“, јер постоје три разлога „зашто можемо бити оптимисти“: Прво смо сада схватили изазов у дубини -и овај дводневни форум, као и шире деловање Грчке мреже отпорних градова, је још један снажан доказ да су јавни дијалог, јавне политике, циљеви и приоритети сада исправно усмерени. Друго, „ми смо део уније која има ова питања у средишту своје политике, у ЕУ, која доследно промовише одрживу политику и активно подржава градове кроз програме, иницијативе и финансирање. И треће, „сада имамо и знање, и технологију, и средства и алате да постигнемо веома значајне циљеве“, будући да и ЕУ признаје да транзиција ка отпорним и одрживим градовима захтева интегрисане сарадње, стратегије и иновативна решења која не настају аутоматски, захтевају стратешке и политичке одлуке и упорност у њиховој реализацији.
Што се тиче релевантних европских програма и заједничког финансирања, истакао је важност програма „Horizon“, који финансира пројекте за иновативна решења, Фонда опоравка и отпорности, који има значајне ресурсе за одрживи развој градова и ЕСПА, који је један од најзначајнијих алата који регије и општине имају на располагању, као што је рекао, за савремену природну и дигиталну инфраструктуру, и осврнуо се на програм 100 климатски неутралних и паметних градова, који има за циљ да до 2030. године учини европске градове пионирима климатске неутралности.
Као што је рекао, Атина, Солун, Трикала, Козани, Јањина, Каламата, заједно са још 106 градова, смањују атмосферско загађење за 200 милиона тона и развијају пројекте и активности да учине ове градове хуманијима. Подсетио је да се 90% европских активности у суочавању са климатским променама тренутно спроводи од стране регија и општина.
„Наши градови стога морају и могу постати отпорнији, хуманији, еколошки одрживији“
Затим, господин Џиџикостас се детаљно осврнуо на европске иницијативе у вези са својим портфељима, одрживим транспортом и туризмом.
Када је реч о урбаној мобилности, било да се ради о електричним аутомобилима, транспортним средствима или проширењу могућности превоза бициклима, рекао је да и кроз нову стратегију за европску аутомобилску индустрију, коју је представио пре неколико дана у Бриселу, и кроз стратегију за одрживи транспорт, која се припрема, и кроз стратегију за европске луке, на којој тренутно раде и која ће бити представљена 2025. године, „доследно подржавамо инвестирање у савремену, чисту, урбану мобилност, инвестирање у електромобилност и одржива горива, инвестирање у иновације и дигиталну транзицију“.
„Морамо смањити зависност од фосилних горива и створити одрживије енергетске мреже. Морамо брже инсталирати више места за пуњење електричне енергије. Превозна средства морају бити одрживија. Морамо искористити дигитална решења и паметне технологије за боље управљање ресурсима и урбаним системима. Проширити мреже бициклистичких стаза. Побољшати безбедност за наше суграђане који се крећу пешице“, рекао је.
Такође је оценио да је изузетно важно за Комисију, али и за њега лично, европска подршка државама чланицама, како би оне у своје време пружале економске и пореске подстицаје свима и посебно грађанима са нижим приходима, да имају приступ еколошки прихватљивијим возилима нових технологија. Како је рекао, мобилност је право, без обзира на то где особа живи и које су њене животне могућности, и зато му је апсолутни приоритет да се обезбеди да нико не буде изостављен, на маргинама.
Говорећи о туризму, поново је нагласио значај онога што је по први пут у историји ЕУ, уврштено у портфолио комесара, а то је Туризам. Како је рекао, „тренутно радимо на новој европској стратегији за туризам, кроз коју желимо дати одговор на основно питање како уравнотежити развој са очувањем околине и наслеђа“.
Говорио је о „уравнотеженом туризму“, јер неки одредишта су подвргнути прекомерном засићењу, док други предели изузетне лепоте и специфичних карактеристика остају неискоришћени. Осврнуо се на јачање Организација за управљање дестинацијама, истичући да ће улога општина у том настојању бити кључна, и говорио о постизању већих туристичких токова ка више дестинација -са користима за више локалних заједница и смањење притиска са више засићених дестинација- уз проширење туристичке сезоне на дванаест месеци, али и заштиту и очување природног и културног наслеђа.
Господин Џиџикостас, говорећи о актуелној геополитичкој ситуацији, појаснио је да „да, стекли смо више приоритета, не мењамо приоритете“, а што се тиче последица климатске кризе рекао је да, према предвиђањима, 2050. године, смањење туризма ће достићи 10% и, како је рекао, Грчка, као медитеранска земља, налази се у првој зони земаља, које ако ствари не иду добро, претрпеће немерљиве последице“.
Тренутно нико не може да замисли трошкове које ћемо неизбежно морати платити ако оставимо да се ствари развијају по најгорем сценарију, додао је.
„Наши градови стога морају и могу постати отпорнији, хуманији, еколошки одрживији. Ово је једино узлазно уколико желимо да наши градови економски напредују, привлаче инвестиције, боре против неједнакости и потпомажу друштвену кохезију“, закључио је господин Џиџикостас.
Такође прочитајте: