Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BEOGRAD – Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je sa delegacijom Borda direktora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) o saradnji ministarstva sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom i prioritetima u energetskom sektoru u Srbiji u narednom periodu.
„Ministarstvo rudarstva i energetike radi na izradi strateških dokumenata u energetskom sektoru, Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu i novoj Strategiji razvoja energetike, kojima ćemo definisati naše dugoročne ciljeve na smanjivanju emisije štetnih gasova, povećanju kapaciteta iz obnovljivih izvora energije i podizanju energetske efikasnosti“, rekla je ministarka.
Đedović je dodala da se izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i aukcijama koje su u pripremama očekuje da će srednjeročno povećati kapacitete za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije (OIE) tri puta.
„Veoma je važno da u definisanju ciljeva istovremeno budemo ambiciozni i realistični, posebno zbog toga što imamo obavezu da obezbedimo sigurnost snabdevanja energijom i energentima za naše građane i privredu“, rekla je Đedovićeva.
Ona je dodala da saradnja na projektima u prethodnom periodu predstavlja dobar osnov za dalji razvoj saradnje, naročito u procesu energetske tranzicije, saopštilo je ministarstvo.
„U našim planovima su nove investicije u energetsku infrastrukturu, uključujući izgradnju reverzibilnih hidroelektrana, kao i ulaganja u modernizaciju prenosne i distributivne mreže. Nastavićemo i sa reformisanjem energetskih preduzeća kako bismo unapredili njihovu efikasnost i upravljanje rizicima“, rekla je ministarka.
Članovi Borda direktora EBRD izrazili su podršku sprovođenju reformi u energetskom sektoru i zalaganju Srbije da iskoristi potencijale u oblasti OIE.
Istaknuto je da je EBRD do danas u Srbiju uložila više od 7,9 milijardi evra i da je samo tokom 2022. godine obezbedio 650 miliona evra u projektima koji podstiču konkurentnost, poboljšanje transportne mreže, regionalnu ekonomsku i energetsku povezanost i zelenu ekonomiju. (2. marta)
Brnabić: Kredibilitet EU počiva na implementaciji ZSO
BEOGRAD – Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je da Zajednica srpskih opština (ZSO) sada mora da bude na dvenom redu, i naglasila da kredibilitet EU počiva na njenoj implementaciji.
„U smislu EU integracija, regionalne saradnje i stabilnog i mirnog regiona svakako tačka broj jedan je dijalog između Beograda i Prištine. U ovom trentuku zaista na dnevom redu mora biti ZSO“, rekla je Brnabić i podsetila da je prvi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prišitne potpisan 2013. godine.
Naglasila je da će uskoro – 19. aprila biti 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma.
„Šest tačaka u Briselskom sporazumu odnosi se na ZSO i kredibilitet EU sada stoji na tome da se implementira ZSO, da se formira ZSO i da onda možemo da krenemo dalje“, rekla je Brnabić u uvodnom delu regionalne konferencije „Evroatlantske integracije Zapadnog Balkana, perspektive – Zapadni Balkan, Transatlantska saradnja i građansko društvo“ na kojoj je govorila o dva najvažnija spoljnopolitička cilja Srbije. Podsetila je da je Srbija više nego ikada radila na reformama u oblasti vladavine prava i završila težak i kompleksan proces ustavnih amandmana, izmena ustava u oblasti pravosuđa…
„Usvojili smo sve zakone u oblasti pravosuđa koji su trebalo da se usvoje i usklade sa tim izmenama“, rekla je premijerka i naglasila da je sledeća velika stvar puna implementacija medijske strategije. Ne radimo to samo isključivo zbog naših EU integracija.
„Kao predsednica vlade verujem duboko da sve one refome koje inplementiramo koje su važne za nas i naše građane i privedu koje će obezbediti da Srbija u političkom, ekonomskom, administrativnom smislu bude jača i stabilnija zemlja, te refome će nas odvesti konačno do EU, ali kada ćemo postati član ipak zavisi od samih država članica“, rekla je Brnabić.
Brnabić je učestvovala na konferenciji, kojoj prisustvuje i ministar za evopske integracije Tanja Miščević, a na kojoj su između ostalih govorili i norveški ambasador Jern Eugen Jelstad i američki ambasador Kristofer Hil.
Skup oraganizuje Balkanski fond za demokratiju nemačkog Maršalovog fonda SAD kao deo projekta „Jačanje EU integracija u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji“ uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Norveške i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. (28. februara)
Varheji: Projekat brze pruge Beograd – Niš menja realnost na terenu za građane južne Srbije i regiona
BEOGRAD – Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji izjavio je da projekat izgradnje brze pruge Beograd – Niš, čija prva tranša je potpisana 28 februara, može da promeni realnost na terenu za građane južne Srbije i celog regiona, jer treba da donese nova radna mesta, ulaganja na jugu, kao i novu Srbiju, nov region.
On je rekao da ovaj brzi voz ne samo da treba da stvori širu trgovinsku rutu, već i da pruži mogućnost da se do prestonice dođe brzinom i do 200 kilometara na sat, smanji vreme i tako doprinese ubrzanju ekonomski malim proizvođačima da se isporuče proizvodi.
„Današnji dan je simboličan za Zapadni Balkan jer Evropa isporučuje rezultate. Putovali smo vozom, čime smo hteli da obeležimo potpisivanje velikog razvojnog projekta za ceo region, trasu Beograd-Niš koja će se finansirati zajedno sa EIB od 4 milijarde evra, od kojih EU daje 600 miliona evra“, rekao je Varheji.
Prema njegovim rečima, to je deo Ekonomskog investicionog plana čime se motiviše trećina BDP za Zapadni Balkan i stvara nova energetska tačka za Zapadni Balkan.
„Imamo saobraćaj koji kreće punim zamahom, čime gradimo novu realnost i gradimo nešto što će mnoge generacije koristiti. Možemo i o energetici da govorimo i prvi deo našeg doprinosa je dostigao budžet Srbije i imamo doprinos zarad prevazilaženja teškoća zime. Preneli smo oko 150 miliona evra u budžet Srbije kojima možemo da ublažimo efekte krize u Srbiji“, rekao je Varheji.
On je dodao da ima još dosta posla kako bi se Zapadni Balkan pretovrio u energetsku ulaznu tačnu Evrope za nove izvore i rute.
„Uz gas i struju, to će biti novi razvoj i za EU i zato ulažemo u elektromreže i odobrili smo projekte u hidrosektoru, energiji vetra. Stavili smo ponudu da smo spremni da finansiramo novi energetski terminal na Jadranskom moru i čekamo naše partnere da vidimo gde da ga postavimo. Nadam se da ćemo time uspeti da ojačamo naše prisustvo u regionu i naš savez“, zaključio je Varheji. (28. februara)
Industrijska proizvodnja u januaru veća za 4,1 odsto nego pre godinu dana
BEOGRAD – Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru ove godine bila je veća za 4,1 odsto u odnosu na januar 2022. godine, a u odnosu na prosek 2022. godine manja za 9,3 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Posmatrano po sektorima u rudarstvu je zabeležen rast od 16,3 odsto, u snabdevanju strujom i gasom od 12,5 odsto a u prerađivačkoj industriji 0,2 odsto. Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama pokazuju da je u januaru ove u odnosu na januar prošle godine došlo do rasta u proizvodnji energije za 11,8 odsto, kapitalnih proizvoda za 10,1 odsto i netrajnih proizvoda za široku potrošnju, za 4,9 procenata.
Pad jer zabeležen u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju, za 1,7 odsto i intermedijarnih proizvoda, osim energije, za šest procenata.
Obim industrijske proizvodnje u januaru ove, u odnosu na januar 2022. godine, zabeležio je rast kod 16 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 68 odsto, a pad kod 13 oblasti sa učešćem u strukturi industrijske proizvodnje od 32 odsto.
Na rast industrijske proizvodnje su najviše uticale proizvodnja struje, eksploatacija ruda metala, proizvodnja koksa i derivata nafte, pojedinih mašina i opreme i osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za januar 2023. godine u odnosu na decembar 2022. godine pokazuje da je u industriji ukupno ostvaren pad proizvodnje od 2,1 odsto a u prerađivačkoj industriji 0,8 odsto. Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za januar 2023. godine, u odnosu na prosek 2022. godine pokazuje da je u industriji ukupno ostvaren pad od 0,7 odsto a u prerađivačkoj industriji od 3,2 procenta. (28. februara)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.