Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.KOPAONIK – Šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je da je Srbija pred istorijskom prilikom da se napravi napredak u normalizaciji ondnosa Beograda i Prištine.
On je za Tanjug rekao da tu ima i urgentnosti zbog toga što postoje mnoge kapitalne investicije koje pokušavaju da zemlju guraju napred. Prema njegovim rečima jako je važno da sa sastanka, koji će se održati 18. marta na Ohridu dođu dobre vesti.
„Mi moramo da stvorimo veštački rok, ali i da razumemo hitnost koju imamo. Mislim da je Miroslav Lajčak jasno rekao da je potrebna implementacija ovog Evropskog predloga“, rekao je on.
Na pitanje šta će se desiti ako se ništa ne promeni Žiofre je rekao da smatra da bi time bila propuštena velika prilika kao i puno ekonomskih mogućnosti da se povećaju investicije i ljudski kapital, ali i da se poboljša život ljudi.
„Ovo je rizik koji moramo da izbegnemo, moramo da probamo da krenemo napred. Ovo nije trenutak kada treba da odlažemo bilo šta, već je ovo vreme da se donose odluke“, rekao je Žiofre. (6. marta)
Miščević: Pozitivne ocene iz EU za spremnost Beograda na dijalog sa Prištinom
BEOGRAD – Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je da se konstruktivan stav Srbije u procesu dijaloga i spremnost da se razgovara o francusko-nemačkom, a sada već evropskom predlogu, u celoj Evropskoj uniji pozitivno ocenjuje.
Miščević, koja je krajem prošle sedmice učestvovala na konferenciji „Srbija: evropska budućnost“ u Parizu, za „Novosti“ je rekla da je razgovarala sa francuskom državnom sekretarkom za Evropu Lorans Bon, savetnicom predsednika Emanuela Makrona, Izabel Dimon, a kako je kazala posetila je i Skupštinu i Senat. Navela je da su napredak u dijalogu i usklađivanje sa spoljnom politikom od suštinskog značaja za dalji napredak Srbije na putu evro-integracija.
„Dobri pokazatelji da smo na istom putu sa EU su glasanje u Generalnoj skupštini UN, humanitarna pomoć za energetski sistem Ukrajine, svaka vrsta podrške koju dajemo njenom teritorijalnom integritetu. Uvođenje viza za šest zemalja u borbi protiv ilegalnih migracija, u EU ocenjuju kao veoma važne elemente dobre saradnje Srbije“, kazala je Miščević.
Kako je navela, iskoristila je priliku da sagovornicima i evropskoj javnosti skrene pažnju zbog čega Srbija nije uvela sankcije Rusiji.
„Pokušali smo da objasnimo da postoje i ekonomski i politički i emotivni razlozi države i njenih građana, koji su 10 godina bili pod sankcijama i vrlo dobro znaju kako je to. Za nas je važno da stalno iznosimo argumentaciju za naše odluke „, kazala je ministarka za EU integracije.
Miščević očekuje pohvalu i pozitivan stav na predstojećem Samitu EU u martu.
„Moramo da imamo i ocenu napretka u vladavini prava, u polugodišnjem izveštaju Evropske komisije u maju. Očekujem da se u njemu konstatuje sve ono što je urađeno u reformi pravosuđa i sprovođenju medijske strategije, radu u borbi protiv korupije, unapređenju manjinskih prava“, istakla je ona.
Kaže da bi u maju moglo da usledi i otvaranje novih klastera.
„Spremni smo. Radimo na svim ostalim poljima koja nisu otvorena. O tome odlučuje EU, a nama je najvažnije da pripremimo Srbiju da što bolje bude usklađena sa evropskim standardima“, zaključila je Miščević. (6. marta)
Đilas: Evropski predlog nije dobar, ali nije ni odbacivanje
BEOGRAD – Predsednik Stranke slobode i pravde (S SP) Dragan Đilas ocenio je danas da u evropskom predlogu za rešavanje kosovskog pitanja nema skoro ništa dobro za Srbiju, ali da i njegovo odbacivanje za Srbiju ne bi bilo dobro. On je rekao da je jedinstven stav većine da sporazum nije dobar za Srbiju, ali da ga je Evropa usvojila i da je rekla da će se implementirati.
Đilas je naveo da je za S SP nasporniji član četiri kojem se kaže da se Srbija neće potiviti članstvu Kosova u UN, kao i da su na Predsedništvu stranke usvojili stav da ne mogu da podrže nešto što, kako je rekao, gazi osnovne crvene linije preko kojih ne mogu da pređu, saopšteno je iz te stranke.
„Realnost je da je sporazum prihvaćen i odbacivanjem nečega što je već prihvaćeno nije dobro za Srbiju zato što bi posledice toga bile katastrofalne. O posledicama neusaglašavanja sa EU Aleksandar Vučić priča poslednja dva meseca, a mi već deset meseci. Da smo uveli bar delimične sankcije Rusiji što S SP uporno predlaže, danas bi naš položaj bio bolji“, smatra Đilas.
On je naveo da oni koji kažu da Kosovo može da se vrati u ustavno pravni poredak mirnim putem lažu svoj narod.
„Ne može Kosovo da se vrati mirnim putem, jer Albanci ne žele da budu deo Srbije. Dakle oni koji to kažu žele rat, a rat ne sme više da bude opcija u ovoj zemlji“, naveo je Đilas. On je rekao da je trenutno u fokusu javnosti evropski predlog, ali je podsetio da je S SP pre tri godine kao jedan od prvih dokumenata usvojila Deklaraciju o pomirenju s albanskim narodom koji je preveden i na albanski jezik i u kojoj su insistirali na neophodnosti da se razgovara o suživotu sa albanskim narodom, ali da to, kako je dodao, nikog nije interesovalo. (6. marta)
Vučić: Oružje nije prodato ni Ukrajini ni Rusiji
DOHA – Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da Srbija nije prodala ni komad oružja ni municije ni Ukrajini ni Rusiji i najavio nova ulaga u odbrambenu industriju preko Jugoimport SDPR-a.
Odgovarajući na pitanja novinara tokom posete Kataru Vučić je rekao da Srbija nije poslala nijedan komad oružja nikome od strana u tom sukobu.
„Nismo prodali nijedan komad oružja, oruđa ni municije, ni Rusiji ni Ukrajini. Imamo dozvoljene korisnike „end juzere“ i samo njima izvozimo“, rekao je on.
Odgovarajući na optužbe da se izvozi preko Turske rekao je da su poslovi sa municijom koja ide u tu zemlju dodatno zaštićeni obavezom da se ona ne može dalje proslediti bez saglasnosti Srbije.
„Čisti smo kao suza. A hoćemo da zarađujemo. Ponosan sam što ćemo da zarađujemo više“, rekao je on i istakao da se Srbija drži međunarodnih zakona, ali da će namenska industrija da se razvija.
Najavio da će biti uloženo oko 100 miliona što je odobreno preko SDPR-a i podeljeno po fabrikama odbrambene industrije za povećanje kapaciteta i nove linije. On je poručio da će Srbija nastaviti da pravi oružje i da će ga biti još i više.
On je podsetio da u fabrikama odbrambene industrije radi oko 20.000 ljudi u Srbiji, a da i puno više ljudi zavisi od poslovanja tog sektora.(5. marta)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.