Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL – Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine od velike važnosti, krucijalna za stabilnost, bezbednost i prosperitet regiona i da se nada da će obe strane „iskoristiti trenutak“ u dijalogu i biti konstruktivne u predstojećim razgovorima.
Ona je to rekla tokom intervjua koji je organizovala Evropska novinska agencija čiji je član Tanjug, zajedno sa još 16 agencija iz EU, sa Zapadnog Balkana i iz Ukrajine.
Na podsećanje Tanjuga da je o dijalogu Beograda i Prištine razgovorala i sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom i na pitanje koliko je za proces proširenja i stabilnost Evrope važno da Beograd i Priština normalizuju odnose, kao i koje bi bile posledice ako pregovori 18. marta u Ohridu ne donesu rezultat, Fon der Lajen je rekla da je to mogućnost za obe strane i izrazila nadu da će biti konstruktivne.
„Rat u Ukrajini je podvukao geostratešku važnost procesa proširenja. Mi bi hteli da naši zapadnobalkanski partneri budu što je moguće više nama bliži i što je moguće brže“, rekla je Fon der Lajen.
Ona je rekla da, kada je reč o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, postoji evropski plan i da je taj plan na stolu.
“Mislim da je to sada prava mogućnost za obe strane da iskoriste trenutak. Normalizacija je od velike važnosti, krucijalna za stablinost, bezbednost i prosperitet regiona. Zaista se duboko nadam da će obe strane biti veoma konstruktivne u sledećim razgovorima“, istakla je Fon der Lajen.
Na pitanje kakve bi mogle da budu posledice za obe strane ukoliko dijalog ne donese rezultat, ona je rekla da treba da se sačekaju pregovori, a zatim vide rezultati.
“Hajde da prvo pregovaramo, a zatim ćemo pogledati rezultate”, zaključila je Fon der Lajen. (14. marta)
Neće biti puno posla u reformi Srbijagasa, jer nema puno prostora za uštede
BEOGRAD – Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da ne očekuje da bude mnogo posla u predstojećoj reformi tog preduzeća u saradnji sa Norveškom i da bi reforma, pre svega, mogla da bude, kadrovska ili organizaciona, ali da tu nema mnogo prostora za veće uštede, s obzirom da je Srbijagas trgovac koji kupuje i prodaje berzansku robu.
On je za Tanjug, na pitanje šta će podrazumevati reforma Srbijagasa u saradnji sa Norvežanima, rekao:
„Kod nas ima manje posla oko toga, mi smo trgovac, videćemo šta će oni da kažu, mi smo objektivno u uslovima u kojima trenutno vidim dva problema u Srbijagasu. Prvo podelili smo se po energetskim delatnostima, izdvojen je transport gasa. Mi smo trgovac, kupujemo berzansku robu i prodajemo, ako kupujem po dva ili tri dinara i prodajem za dinar, teško da mogu da budem pozitivan“, naveo je Bajatović.
Istakao je da je drugi problem Srbijagasa, to što što teško zadržavaju kadrove u tom preduzeću.
„Kada sam došao u Srbijagas za dirketora, bila je dva puta veća prosečna plata radnika od prosečne plate u Novom Sadu, sada je 20 odsto niža nego u Novom Sadu. teško je zadržati vodeće inženjere, mi to nadoknađujemo mladim kadrovima sa fakulteta, tako što dovodimo talentovanu decu, ali čim dobiju licence i rade na nekom većem projektu, odlaze u privatne firme. To je jedan od problema sa kojim se suočavamo“, naveo je Bajatović.
Kako je rekao za Tanjug, reforma Srbijagasa može biti kadrovska ili organizaciona, ali da nije siguran da može nešto previše da se uštedi u samom poslovanju Srbijagasa. Videćemo, dodao je Bajatović. (13. marta)
Prvo poskupljenje gasa od 1. maja do 10%, drugo ako bude neće biti dvocifreno
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će prvo povećanje cene gasa ove godine biti verovatno od 1. maja i ne veće od 10 odsto, a drugo poskupljlenje, ako ga bude, ne pre poslednjeg kvartala 2022 godine, kao i da sigurno ne bi bilo dvocireno.
„Po računici Srbijagasa, a i po onome što je tražio MMF i Svetska banka, a i projekcijama u budžetu i planu poslovanja Srbijagasa, biće jedno poskupljenje, mislim, od 1. maja, i neće biti više od 10 odsto“, rekao je Bajatović Tanjugu.
Kako kaže, da li će biti i drugog poskupljenja, zavisi od kretanja na berzi.
„Trenutno je gas oko 500 evra za 1.000 kubika. Prema naftnoj formuli za dve milijarde kubika gasa, koje dobijamo na osnovu dogovora Vučića i Putina, što su dve trećine naših potreba, trenutna cena je oko 330 dolara. Može da se desi da prihodi Srbijagasa budu takvi i prihodi u privredi, i da nam se pomogne u budžetu, da sledeće poskupljenje bude manje ili da ga možda i ne bude“, naveo je Bajatović.
Dodao je da drugo poskupljenje gasa sigurno ne bi bilo pre poslednjeg kvartala ove godine i da sigurno ne bi bilo dvocifreno.
„Ostalo nam je 200 miliona kubika gasa u Mađarskoj, što je plaćeno, 286 miliona u Banatskom dvoru i to je plaćeno i ruskih 294 miliona, ali to i ne moramo da računamo. Računamo da bi u Mađarskoj mogli da uskladištimo još 200 miliona metara kubnih, jer su cene relativno povoljne“, kazao je Bajatović.
Dodao je da je kapacitet Banatskog dvora 550 miliona kubika i da Srbjagas želi tu da utisne dodatnih 200 miliona kubika, kako bismo imali 750 miliona. Napomenuo je da su dobre cene i da treba da povećamo rezerve, u slučaju da dođe eventualno do terorističkih akata u Crnom moru koji bi uticali na Turski tok. „Biće možda promene odnosa Turske i Mađarske prema Rusiji, pa da ne bismo bili u toj vrsti problema“, dodao je Bajatović. (13. marta)
Klačar: Vanredne izbore možemo očekivati sledeće godine
BEOGRAD, 13. marta (Tanjug)- Izvršni direktor CESID-a (Centar za slobodne izbore i demokratiju ) Bojan Klačar rekao je za Tanjug da se vanredni izbori mogu očekivati sledeće godine, ali da, shodno različitim političkim događajima, brzini promena stvari kada je reč o Kosovu i međunarodnoj politici i drugim prioritetima, tačan odgovor da li će i kada biti vanrednih izbora neće se još znati.
„Možemo očekivati, nije izvesno, ali je SNS ostavila prostor da ti izbori budu sledeće godine iz dva razloga. Prvi je što je već oročen mandat izvršne vlasti. Mi već sada znamo, osim ako se odluka ne promeni, da ćemo imati novog premijera sledeće godine, dakle Miloš Vučević bi trebalo da dođe na to mesto umesto Ane Brnabić. Drugi razlog jeste što su sledeće godine redovni lokalni pokrajinski izbori, i meni se čini da SNS tradicionalno voli da spoji lokalne izbore sa vanrednim parlamentarnim izborima“ izjavio je on.
Klačar smatra da, ukoliko Narodni pokret dobije određenu vrstu pravne strukture ili izađe na izbore, on će u velikoj meri promeniti politički život Srbije, jer će, kako kaže, to biti velika organizacija koja može da računa na dobre i stabilne rezultate, i koja će imati uticaj da druge stranke u opoziciji počnu da se organizuju na drugačiji način.
Tvrdi da bi formiranjem Narodnog pokreta došlo do ukrupnjavanja na političkoj sceni i da bi usledila prekompozicija aktera. Klačar kaže da predsednik Aleksandar Vučić računa na podršku starih koalicionih partnera iz vladajuće većine, kao i na određen broj intelektualaca i javnih ličnosti koji možda do sada nisu ni imali neki preterano veliki politički angažman, ali napominje da SNS i Vučić ne računaju da će im se priključiti neke velike opozicione političke organizacije. (13 marta)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.