Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BEOGRAD (27 marta) – Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević i ministarka za savezne i evropske poslove Savezne nemačke pokrajine Hesen Lucija Putrih razgovarale su u Beogradu o unutrašnjim reformama Srbije, njenih institucija i čitavog društva, koje se sprovode u procesu pristupanja EU.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva dve ministarke su razgovarale i o ključnim izazovima na evropskom putu ali i o mogućnostima za dalji razvoj saradnje Srbije i Nemačke.
Miščević je predstavila prioritetne reformske oblasti kao što su energetika, infrastruktura, poljoprivreda i uz njih komplementarne sektore životne sredine i klimatskih promena i istakla da su to oni sektori u kojima postoji prostor za dublju saradnju i sa Hesenom, kao ekonomski veoma razvijenom nemačkom pokrajinom.
Ona je ukazala i na aktivnosti koje Srbija sprovodi u jačanju vladavine prava, pre svega u nezavisnosti pravosuđa, kao i u borbi protiv korupcije i slobode medija, jer su to, kako je rekla, elementi koji značajno doprinose i pravnoj sigurnosti investicija u našu ekonomiju.
Miščević je izrazila uverenje da će i te reforme doprineti da se trend rasta direktnih stranih investicija i iz Nemačke, a posebno Hesena, nastavi i u ovoj godini.
Lucija Putrih istakla je da su partnerstva između regiona dobar način za jačanje i samog procesa pristupanja EU, da su to komplementarni procesi koji kroz tu vrstu umrežavanja produbljuju odnose između naroda i država u Evropi.
Posebno je bilo reči o razvojnoj pomoći koju Srbija dobija od EU, ali i od Nemačke kao najvećeg bilateralnog donatora, koji je do sada uložio oko dve milijarde evra u mnogobrojne razvojne projekte ali i u prenos znanja srpskoj administraciji i privredi kako da te projekte efikasnije sprovodimo.
Sagovornice su razmenila mišljenja i tome na koji način Vlada Srbije strateški komunicira proces pristupanja EU i saglasile se da je najvažnije da građani razumeju da reforme nisu samo uslov za članstvo već pre svega uslov za njihov bolji život i pre samog stupanja u članstvo. (27 marta)
Grčka ostaje kod nepriznavanja Kosova, podržava sporazume u Briselu i Ohridu
BEOGRAD – Stav Grčke po pitanju nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova ostaje isti, a podržava sporazume dve strane koji vode normalizaciji odnosa, poručila je predsednica Grčke Katerina Sakelaropulu, koja 27 marta stiže u zvaničnu posetu Beogradu.
Za list Politika objasnila je da je Grčka verna svojoj politici na Zapadnom Balkanu i sledi pragmatičan i konstruktivan pristup u odnosu na tzv. Kosovo, koji ima za cilj jačanje stabilnosti i sigurnosti.
Grčka predsednica je istakla da takav pristup ima za cilj i sveukupni pomak ka EU integracijama celog regiona, što je ocenila kao strateški cilj.
„Stav Grčke o Kosovu ostaje nepromenjen. Naša konstruktivna politika prema Kosovu je u skladu sa tom pozicijom, promoviše razvoj i jača stabilnost i bezbednost na Zapadnom Balkanu“, rekla je ona.
Predsednica Grčke pozdravila je napredak koji je postignut na dva sastanka Beograda i Prištine u Briselu i Ohridu sa sporazumom i implementacionim aneksom.
„Grčka je spremna da podrži i Beograd i Prištinu na putu normalizacije njihovih odnosa i da doprinese međunarodnim naporima za unapređenje bezbednost, stabilnosti i prosperiteta naroda u regionu“, rekla je Sakelaropulu. (27 marta)
Orlić i Sijarto pozdravili najavu formiranja strateškog saveta Srbije i Mađarske
BUDIMPEŠTA – Predsednik Narodne skupštine Srbije Vladimir Orlić i ministar spoljnih poslova i spoljne politike Mađarske Peter Sijarto pozdravili su tokom razgovora u Budimpešti, gde Orlić boravi u službenoj poseti, najavu formiranja strateškog saveta između dve zemlje.
Kako je saopšteno iz Skupštine Srbije Orlić i Sijarto su pozdravili saradnju koju Srbija i Mađarska ostvaruju u oblasti infrastrukture i istakli da modernizacija i rekonstrukcija železnice Beograd-Budimpešta predstavlja najznačajniji projekat i novu eru kada je reč o saobraćaju u ovom delu Evrope. Sagovornici su posebnu pažnju posvetili saradnji u ekonomiji, a Orlić je istakao da je Mađarska naš peti spoljnotrgovinski partner, što je napredak od osam pozicija u odnosu na pre šest ili sedam godina.
„U sferi robne razmene, iz godine u godinu, beležimo rekorde, a napredak je dramatičan i kada je reč o ulaganjima u prethodnih 12 godina, Mađarska se našla među 10 najvećih stranih investitora u Srbiji“, rekao je on.
Naglasili su važnost saradnje u cilju sprečavanja ilegalnih migracija, kao i saradnje u oblasti energetske bezbednosti koja, kako su ocenili, ima strateški karakter.
Orlić je zahvalio Mađarskoj na pomoći koju nam je pružila kada je reč o skladištenju gasa i odluci da to čini i ove godine, što je, kako je rekao, još jedan dokaz solidarnosti, podrške i našeg prijateljstva. Sijarto je istakao da Srbija i Mađarska planiraju da udvostruče kapacitet prenosa električne energije, kako bi olakšale i ubrzale njenu razmenu i poručio je da su dve zemlje, uprkos energetskoj krizi koja je pogodila Evropu, uspele da svojim građanima obezbede i garantuju stabilno snabdevanje energentima.
Sagovornici su istakli zadovoljstvo zbog intenzivnih kontakata između zvaničnika dve zemlje i odličnih bilateralnih odnosa koji predstavljaju garant očuvanja i nastavka unapređenja saradnje između Srbije i Mađarske. Orlić je zahvalio Mađarskoj na razumevanju za interese i pozicije Srbije, te podršci i jasnom stavu kada je reč o aspiracijama Prištine za članstvom u evropskim organizacijama dok je Sijarto poručio da Srbija uvek može da računa na podršku kada je reč o ovom pitanju i našim evropskim integracijama, navodi se u saopštenju. (27 marta)
Hil: Briselski sporazum se tiče pitanja Kosova, a ne rešavanja pitanja manjina
BUJANOVAC – Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil rekao je u Bujanovcu da se Briselski sporazum tiče rešavanja pitanja Kosova i Metohije, a ne pitanja albanske manjine u Preševskoj dolini.
„Moram da budem veoma jasan kada kažem da se dijalog u Briselu tiče rešavanja problema između Prištine i Beograda. Svrha dijaloga nije da rešava bilo kakva druga pitanja, pitanja manjina ovde ili u drugim delovima zemlje“, rekao je Hil odgovarajući na pitanje Bujanovačkih o zahtevima Albanaca iz opština Preševske doline za reciprocitetom u odnosu na prava Srba sa Kosova.
Ambasador je naglasio da je pitanje albanske manjine u Srbiji isključivo pitanje države Srbije i ponovio da „to sa briselskim dijalogom nema nikakve veze“. Prema njegovim rečima, zvanična politika SAD je da podržava Briselski dijalog i postignuti sporazum, čiji je značajan deo uspostavljenje Zajednice srpskih opština.
„Sporazum, koji je postignut, ni na koji način nema intenciju da prelazi granice“, rekao je ambasador SAD. Na pitanje novinara o pismu američkih kongresmena koji su posle susreta sa albanskim političarima iz Bujanovca i Preševa od državnog sekretara SAD Entonija Blinkena zatražili formiranje i zajednice albanskih opština ambasador je rekao da poštuje to što kažu kongresmeni, ali da takva zajednica nije deo Briselskog sporazuma. (27 marta)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.