go to the original language article
ZAGREB- Rešavanje stambene krize u EU zahteva koordinirane politike i korišćenje postojećih resursa, poručili su u petak učesnici panela „Prema pristupačnijem stanovanju u Evropskoj uniji i Hrvatskoj“, upozorivši da stanova ima dovoljno, ali mnogi nisu u funkciji.
Zastupnica Evropskog parlamenta Nikolina Brnjac (HDZ, EPP) upozorila je da čak deset procenata građana EU troši više od 40 procenata svojih prihoda na stanovanje, što znači da ono za njih više nije pristupačno.
“To je ogroman izazov, posebno za mlade i porodice sa nižim primanjima”, kazala je na panel diskusiji u organizaciji Kancelarije Evropskog parlamenta u Hrvatskoj. Naglasila je kako su revizija zakonodavstva i korišćenje evropskih fondova koji do sada nisu bili usmereni na pristupačnu stanogradnju neophodni.
Gordan Bosanac (Možemo, Zeleni/ESS) istakao je kako u mnogim državama članicama postoje brojne stambene jedinice koje se ne koriste jer su nekretnine postale sredstvo zarade, a ne stanovanja.
“Te stanove treba osloboditi kroz nacionalne poreske politike i paralelno ulagati u izgradnju javnih stambenih jedinica. Potrebni su nam gradski fondovi ili nacionalni fond za stanovanje, a evropski novac pritom je ključan”, rekao je, dodavši da se do 2027. očekuju tek prenamene jer novih sredstava trenutno nema.
Evroposlanik Marko Vešligaj (SDP, S&D), koji se javio videovezom iz Brisela, poručio je da bi najmanje 50 milijardi evra godišnje iz evropskog budžeta trebalo biti usmereno na stambene politike.
U kontekstu rastuće stambene nesigurnosti u Evropi, Evropski parlament prvi put osnovao Posebni odbor za stambenu krizu, čiji je cilj analizirati postojeće politike, uticaj špekulativnih praksi te dati preporuke za pristupačnije stanovanje u EU-u.
Hrvatska, sa prosekom od 31,8 godina za napuštanje roditeljskog doma, prednjači u Uniji po kasnom osamostaljivanju mladih – još jedan pokazatelj težine stambene krize. (25. aprila 2025.)