Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.SKOPLJE- Ministarka za evropske integracija Srbije Tanja Miščević i potpredsednik Vlade za evropske poslove Severne Makedonije Bojan Maričić potpisali su Memorandum o saradnji između dveju zemalja u oblasti evropskih integracija i istakli da je njegovo potpisivanje još jedna potvrda razvoja sveukupnih bilateralnih odnosa u ispunjenju ciljeva, a to je članstvo u Evropskoj uniji. Ministarka Miščević je istakla da se te institucije dveju država bave najvažnijim poslom, a to su evropske integracije. „Nekada učimo od Severne Makedonije, nekad ona od nas, ali kada govorimo o novoj metodologiji politike proširenja EU, danas je došlo pravo vreme za zajednički rad. Imali smo veoma dobre razgovore o procesu skrininga u različitim klasterima i različitim poglavljima u pregovorima EU sa Severnom Makedonijom o tome kako izgledaju nove obaveze koje se već u neku ruku razlikuju u odnosu na ono što je Srbija radila u pregovaračkom procesu“, rekla je ministarka. Ona je dodala da zadatak nije samo da učimo jedni od drugih, već da probamo da nađemo zajednički nastup prema Evropskoj uniji i državama članicama, kao i da ima nekih pitanja na koja se može zajednički odgovoriti, ali i da neka pitanja budu zajednički otvarana,
Ministarka kaže da se entuzijazam oko pristupanja EU ne odnosi na godinu, nego na sve ono što je urađeno i na čemu se sve radi u procesu pristupanja EU. Maričić je rekao da je ovaj memorandum samo kruna dosadašnje saradnje. „Potpisivanje memoranduma sa Srbijom je još jedna potvrda razvoja sveukupnih bilateralnih odnosa sa Srbijom u ispunjenju naših ciljeva, a to je članstvo u Evropskoj uniji“, rekao je on. On kaže da obe vlade imaju isti zadatak, a to je da približe još više građanima vrednosti Evropske unije u narednim godinama, ali i da države postanu članice Evropske unije što pre, kao i da proces i rezultate učine vidljivijim i opipljivijim.
On objašnjava da danas postoji politički momentum i podrška od strane Brisela i zemalja članica da se da nova dinamika u pregovorima. „Ruska agresija na Ukrajinu je učinila da bude jasna potreba ujedinjenja i obezbeđivanja stabilnosti Evrope i stabilnosti Zapadnog Balkana i otvorila je nove mogućnosti da region iskorači ka evrointegracijama, a isto tako da da šansu Ukrajini, Moldaviji, Gruziji i ostalim državama“, rekao je on i dodao da je evropska perspektiva dve zemlje dostižna kao nikada do sada .(7. aprila)
Žiofre: Konferencija o Stepincu individualni čin poslanika i nema veze sa EU i EP
BEOGRAD – Nakon što je preživeli logoraš iz vremena ustaške NDH Gojкo Rončević Mraović, povodom organizovanja konferencije o Alojziju Stepincu u Evropskom parlamentu, uputio protest Evropskoj uniji, šef delegacije EU u Beogradu Emanuel Žiofre je odgovorio da „niti EP, niti rukovodstvo tog tela, nisu bili organizatori tog događaja“. Žiofre je tim povodom naglasio da se radi o individualnom činu jednog poslanika i izneo stav i poziciju EU da se „žrtve moraju poštovati i da lideri u regionu treba da se suoče sa prošlošću u cilju pomirenja i dobrosusedstva“, saopšteno je iz Instituta „Diana Budisavljević“ za istraživanje dečjih logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH). Direktor ovog instituta Gojкo Rončević Mraović, koji je kao dete bio u logoru u NDH, u svom pismu od 20. marta predsednici EP Roberti Mecoli i šefu delegacije EU u Beogradu Emanuelu Žiofreu, pozvao je na sprečavnje revizije istorijskih činjenica i čuvanje dostojanstva žrtava. On je posebno pozvao na „sećanje na stradanje oko 74.000 beba i dece, koja su brutalno ubijena u ustaškoj NDH, čiji je Alojzije Stepinac bio i ostao duhovni stub, koji nikada nije digao glas da zaštiti pre svega decu“. Prema njegovim rečima, Stepinčevo ponašanje u Drugom svetskom ratu „nikako se ne može nazvati ni mučeničkim, ni svetačkim, jer je morao stati na stranu obespravljenih i progonjenih u NDH, što nikada nije učinio“. Konferenciju „Blaženi Alojzije Stepinac – svedočanstvo vere, istrajnosti i nade“ organizovala je evroparlametarka Željana Zovko.Diplomatska misija Srbije pri Evropskoj uniji uputila je ranije pismo Željani Zovko u kome je izrazila duboko žaljenje zbog posebnog isticanja lika i dela Stepinca u prostorijama EP, imajući u vidu da je reč o istorijskoj figuri koja u „Srbiji otvara bolna poglavlja iz prošlosti“.(8. aprila)
Američki senator: Sporazumi iz Brisela i Ohrida – korak u pravom smeru
BEOGRAD – Američki sentaor iz Montane Stiv Dejnes, je nakon razgovora sa sprskim predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, rekao je da su sporazumi iz Brisela i Ohrida korak u pravom smeru. „Veoma sam zadovoljan sastancima koje smo imali u Srbiji sa premijerkom i predsednikom. Bilo je veoma produktivno, razgovarali smo o daljem jačanju odnosa između Sjedinjenih Država i Srbije. Vrlo sam zadovoljan njihovom pragmatičnošću, oni govore o važnosti energije i razvoju energetske diversifikacije. Biće potrebno vreme da se to ostvari i premijerka i predsednik vide šta treba da se uradi da bi se nastavilo sa oslobađanjem od ruskog gasa. I da koristimo više američkog i evropskog gasa“, rekao je Dejens On se osvrnuo na nedavni susret predsednika Vučića sa Aljbinom Kurtijem u okviru dijaloga kojim posreduje EU. „Smatram da je to samo još jedan korak u pravom smeru ka otvorenijem Balkanu i to su pozitivne stvari. Naši prijatelji u Evrospkoj uniji blisko sarađuju sa Sjedinjenim državama da bismo imali mirniju i stabilniju budućnost na Balkanu“, dodao je Dejens. Na pitanja kako gleda na gasnu mrežu na Balkanu i da li SAD vide interes da ulažu u interkonektore, Dejens je rekao: „To će biti veoma važan deo na putu ka proizvodnji više tečnog prirodnog gasa i rezultiraće stabilnijim cenama. Za potrošače širom Balkana i Evrope. Na kraju, ako nemate energetsku bezbednost, onda nemate ekonomsku bezbednost, a bez ekonomske bezbednosti teško je imati nacionalnu bezbednost“. Povodom rata u Ukrajini, Dejens je rekao da je sada jasno da je energetska bezbednost jednaka nacionalnoj.“Putin je pretvorio energiju u oružje i zato je važno da se naši prijatelji i saveznici u Srbiji i u celoj Evropi posvete diversifikaciji izvora energije, da se odvoje od ruske energije i da krenu ka energiji koja će biti proizvođena u EU i SAD. Tečni prirodni gas će igrati veliku ulogu u toj jednačini. Moramo da prestanemo da koristimo ruski gas i počnemo da koristimo izvore širom EU, bilo da se radi o interkonektorima u Bugarskoj i Grčkoj“, rekao je Dejens (7. aprila)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.