Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL/BEOGRAD, Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak poručio je da nasilje nikada nije prihvatljivo i da je potrebno hitno pronaći političko rešenje za trenutnu krizu na severu KiM. On je naglasio da ceni spremnost Vučića da doprinese do toga dođe. Lajčak je saopštio da su on i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu imali duge razgovore o složenoj situaciji Srba na KiM. Kako je saopšteno iz Predsedništva nakon sastanka predsednika Srbije sa Eskobarom i Lajčakom, „Vučić je ponovio punu posvećenost Republike Srbije procesu dijaloga sa Prištinom, postizanju kompromisnih i održivih rešenja u korist boljeg života i odnosa između Srba i Albanaca, a kao ključni zahtev podvukao bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji“. Vučić je ponovio i insistiranje na potpunom sprovođenju dogovorenih i potpisanih sporazuma iz Brisela, na prvom mestu formiranje Zajednice srpskih opština, i pozvao međunarodnu zajednicu da se više anagažuje sa Prištinom u tom pravcu,navodi se u saopštenju.(7.juna)
Eskobar: Formiranje ZSO je pravni zahtev za prištinsku vladu
BEOGRAD, Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao je da je formiranje Zajednice srpskih opština pravni zahtev za prištinsku vladu, i dodao da novi izbori na severu KiM ne treba da čekaju kraj jula. „Dakle, pričam o činjenicama. To je u Briselskom sporazumu, u zaključccima Evropskog saveta, u okviru Ohridskog dogovora. To nije sporazum između Kurtija i Srbije, već Kosova i Srbije. Ako Kosovo želi u proces evroatlantskih integracija, mora to da ispuni. Pitanje je da li će se ostvariti sada ili u okviru neke buduće vlade“, istakao je Eskobar na konferenciji za novinare u Beogradu. On je istakao da je Ohridski dogovor „sveobuhvatan“ za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. „Tu se jasno navode odgovornosti obe strane. Može se uraditi sve brzo, uključujući i formiranje ZSO. Možemo imati sve, većinu elemenata“, poručio je on. Eskobar je naglasio da, po pitanju novih izbora na severu KiM, „ne želi da čeka do kraja jula, ali da je to plan koji se trenutno razvija“. „Dakle, smatram da je najveći izazov za Srbiju da ubedi Srbe na KiM da se vrate u institucije. To je nešto gde smo usklađeni sa Srbijom. Moramo da se postaramo da Srbi koji učestvuju na izborima i vrate se u institucije, budu dobrodošli“, napomenuo je Eskobar. Na pitanje o eventualnom ruskom uticaju na Zapadnom Balkanu, Eskobar je rekao da Rusija ima koristi od podela u Evropi. „Smatram da Rusija nije zainteresovana da dođe do proširenja EU, da koristi krizu u regionu kao nešto čime će dokazati da Zapad ne uspeva. Istina je da je problem na Kosovu postojao i pre Ukrajine, ali mislim da ovo sada nije posledica uticaja Rusije“, dodao je Eskobar. On je ocenio da je Severna Makedonija bila važna u postizanju sporazuma, kao i da su predlozi Skoplja „manje-više uslađeni sa evropskim predlozima“. Eskobar nije želeo da priča o krajnjim rokovima koje SAD i EU traže od Prištine. „Nisam Kurtiju dao nikakav krajnji rok, ono što sam tražio u Prištini, to je – pitao sam koji su naredni koraci. (Specijalni izaslanik EU) Miroslav Lajčak i ja smo rekli da nakon ove posete moramo da podnesemo izveštaje. Bela kuća od mene traži da u petak dam najnovije informacije o tome šta se dešava, a i on (Lajčak) mora da izvesti Žozepa Borelja šta se dešava. Ali, to je naredni korak za mene, nije krajnji rok. Na osnovu narednog izveštaja, donećemo neke odluke o budućnosti, ali nije nikakav krajnji rok ni za koga“, naveo je Eskobar. Na kraju, Eskobar je rekao da su SAD posvećene da „pomognu Srbiji i Kosovu na način koji odgovara svima“ i da to ide ka regionalnom planu koji ide u korist svima koji žive na Zapadnom Balkanu. „Ne smemo da zaboravimo da Balkan može da bude najbrže rastući deo Evrope, najdinamičniji deo Evrope, koji pruža doprinos regionalnoj bezbednosti“, zaključio je Eskobar.(7. juna )
Izveštaj EK:Potreban dalji rad na reformama
BRISEL, U godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku u vladavini prava ističe se da je Srbija nastavila da sprovodi revidirane akcione planove za poglavlja 23 i 24 i druge strateške dokumente u oblasti vladavine prava, ali da je potreban dalji rad i politička posvećenost na produbljivanju reformi i otklanjanju nedostataka, posebno u ključnim oblastima pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija, slobode okupljanja i drugih osnovnih prava, kao i domaćeg postupanja sa ratnim zločinima. U dokumentu „Srbija: Vladavina prava, non-paper u vezi sa poglavljima 23 i 24 za Srbiju (maj 2023)“, koji je dostavljen zemljama članicama EU, a u koji je Tanjug imao uvid, navodi se da se radilo na rešavanju pitanja istaknutih u prošlogodišnjem Izveštaju Komisije, ali da se kasni sa nekim akcionim planovima poglavlja, odnosno u nekim oblastima, akcioni planovi tek treba da budu izrađeni i/ili usvojeni kako bi se dale efekte novim strategijama. Kada se radi o poglavlju 23 (Pravosuđe i osnovna prava) relevantni zakoni su usvojeni na vreme u februaru 2023. godine, zahvaljujući čemu su na snagu stupili ustavni amandmani iz 2022. godine. „Vlasti Srbije uložile su znatne napore u pripremu zakona, uključujući i konsultacije sa Venecijanskom Komisijom, održavale široke javne konsultacije i transparentno radile sa Evropskom komisijom“, navodi se u izveštaju. Dodaje se da je Venecijanska komisija ocenila sprovođenje zakonodavstva u celini kao pozitivno i proces pripreme kao inkluzivni. „Konkretno, 14. marta 2023. Venecijanska komisija je objavila informativni dokument kao nastavak svojih mišljenja ocenjujući da ‘ukupni pravac amandmana odgovara preporukama Venecijanske komisije’. Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva su osnovani nakon izbora nedostajućih članova, što je dalo praktičan efekat implementacionim zakonima“, navodi se u dokumentu. Dodaje se da je u toku rad na uspostavljanju jedinstvenog sistema upravljanja predmetima koji povezuje predmete u srpskim sudovima i tužilaštvima i koji bi trebalo da bude završen 2024. godine. U dokumentu je pohvaljeno i to što je broj starih predmeta počeo da se smanjuje, što je pozitivno uticalo na efikasnost sudova, ali da je i dalje veliki broj nerešenih predmeta pred ustavnim sudom, od kojih su neki predmeti stariji od 2017. godine. U oblasti prevencije i suzbijanja korupcije, u 2022. godini došlo je do blagog porasta broja pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou u odnosu na 2021. godinu, povećan je broj novih istraga, ali je smanjen broj novih optužnica i nije bilo slučajeva konačnog oduzimanja imovine, navodi se u dokumentu. Što se tiče preporuka Grupe država za borbu protiv korupcije (GRECO), Srbija je preduzela korake da ispuni preostalih pet preporuka iz četvrte runde evaluacije o sprečavanje korupcije i o tome izvestila GRECO u martu 2023, a tada je i osnovala Radnu grupu za izradu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period 2023-2028 i pratećeg Akcionog plana. Što se tiče osnovnih prava, Srbija je usvojila nove akcione planove o rodnoj ravnopravnosti u avgustu 2022. godine, a o inkluziji Roma i borbi protiv diskriminacije u septembru 2022. godine, a nastavila je izradu i konsultacije o novom „akcionom planu za ostvarivanje prava nacionalnih manjina“, koji tek treba da bude usvojen. U vezi sa slobodom medija, policija i tužilaštvo su brzo reagovali na nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara, ali slučajevi pretnji, nasilja i kampanja klevetanja novinara su nastavljeni, a celokupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja tek treba da se dodatno unapredi u praksi. Dodaje se i da je potrebno ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) kako bi se efikasno zaštitio medijski pluralizam. Kada se radi o poglavlju 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) navodi se da je povećan je broj novih istraga i optužnica u 2022. godini u odnosu na godinu ranije, kada je u pitanju evidencija o teškim slučajevima i predmetima organizovanog kriminala, dok su prvostepene i pravosnažne presude smanjene. „Dugotrajna suđenja za organizovani kriminal još uvek traju bez osuđujućih presuda. Proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, još uvek nisu uobičajena praksa. Međutim, razumevanje i pristup istrazi su se poboljšali i policija, tužioci i krivične sudije su svesne važnosti dosledne primene pristupa ‘pratite novac da biste pronašli zločin’ i upotrebe posrednih dokaza. Pokretanje finansijskih istraga je povećano, a konačna konfiskacija imovine desila se u četiri slučaja“, piše u dokumentu. Kako se navodi Srbija još nije uradila analizu uloge i prakse službi bezbednosti ili Saveta za nacionalnu bezbednost u sprovođenju krivičnih istraga u vezi sa teškim i organizovanim kriminalom, iako su započeti pripremni radovi. To je, pojašnjava se, potrebno da bi se jasno razdvojili mandati i propisi koji se odnose na presretanje komunikacija za krivičnu istragu i u bezbednosne svrhe. Kada se radi o strategiji i akcionom planu za borbu protiv sajber kriminala do 2023. godine, naglašava se da je operativni kapacitet Kancelarije specijalnog tužilaštva za sajber kriminal dodatno ojačan kroz obuku, a da su poboljšani i kapaciteti ljudskih resursa za istraživanje zloupotreba kreditnih kartica, e-trgovine i elektronskog bankarstva i za borbu protiv nedozvoljenog i štetnog sadržaja na internetu. „Povodom ‘prikazivanja, nabavljanja i posedovanja pornografskog materijala i pornografije maloletnih lica’ pokrenute su istrage/dokazne radnje protiv 85 osumnjičenih. Optužnice su podignute protiv 91 lica, a sud je osudio 36 lica“, piše u izveštaju. U dokumentu stoji i da su neophodne izmene i dopune krivičnog zakona kako bi se trgovina oružjem delotvorno kriminalizovala, i da Srbija treba da dodatno poveća tehničke, finansijske i kadrovske kapacitete Tužilaštva za organizovani kriminal. Ističe se u izveštaju i da postoji dobro uspostavljena saradnja sa Agencijom EU za obuku za sprovođenje zakona (CEPOL), Evrodžastom, Evropolom i Interpolom, uključujući i slučajeve organizovanog kriminala visokog profila. „Ustupljeni srpski tužilac u Evrodžastu je dobro uspostavljen i bio je proaktivan u pružanju obaveštajnih podataka u važnim slučajevima organizovanog kriminala. Postavljanje srpskog oficira za vezu u Evropol je takođe nastavilo da se pokazuje kao veoma dragoceno za jačanje saradnje. Saradnja sa Evropskim javnim tužilaštvom (EPPO) tek treba da se uspostavi“, konstatuje se u dokumentu. Nakon isteka nacionalne strategije za prevenciju i borbu protiv terorizma (2017-2021), novi strateški dokument sa pratećim akcionim planom koji bi obuhvatio sve oblike radikalizacije i nasilnog ekstremizma, bez obzira na političke, verske ili etnonacionalističke uzroke, uključujući veze između desnog ekstremizma i huliganizma, u skladu sa politikom EU, još nije usvojen, piše u izveštaju. Kada se radi o migracijama, azilu, viznoj politici i spoljnm granicama Šengena, strategije integrisanog upravljanja granicom usvojene su u avgustu 2022., Srbija je preduzela važne korake da se uskladi sa viznom politikom EU tako što je ponovo uvela vizne uslove za građane Bolivije, Burundija, Kube, Gvineja Bisao, Indije i Tunisa, što je EU pozdravila. „Međutim, vizna politika Srbije je i dalje samo delimično u skladu sa listom EU. Trebalo bi nastaviti sa naporima ka usklađivanju sa viznom politikom EU. Raspoređivanje Fronteksa u Srbiji, u skladu sa sadašnjim Sporazumom o statusu dodatno je prošireno na pet graničnih prelaza na granici Srbije i Mađarske od decembra 2022. godine, pored onih raspoređenih na pet prelaza na granici sa Bugarskom“, navodi se. Takođe, pozdravlja se i to što je Srbija nastavila da primenjuje sporazum sa EU o readmisiji i da efikasno sprovodi kontrolu i nadzor granica. „Ipak, readmisija državljana trećih zemalja koji su prolazili kroz Srbiju pre nego što su neregularno stigli u EU je pitanje za dalje unapređenje. Nastavljeni su napori da se otkrije i spreči krijumčarenje migranata, posebno u kontekstu regionalnog Operativnog partnerstva za borbu protiv krijumčarenja između EU i Zapadnog Balkana pokrenutog u novembru 2022. godine“, zaključuje se u dokumentu. Ovaj dokument služi zemljama članicama EU prilikom odlučivanja o narednim međuvladinim konferencijama – na kojima se otvaraju novi klasteri u pristupnim pregovorima. Za njegovu izradu korišćeni su, osim ocena predstavnika Evropske komisije, i drugi izvori, uključujući izvore iz podataka država članica EU, recenzije i ekspertske misije u koje su uključeni stručnjaci iz država EU, izveštaji projekata koje finansira EU, međunarodnih partnera i organizacija civilnog društva.(7. juna)
EK zabrinuta zbog pritvora Savkoviću, očekuje brzu istragu slučaja
BRISEL, Evropska komisija je saopštila da je zabrinuta zbog izveštaja da je Bošku Savkoviću produžen pritvor za 30 dana, nakon njegovog učešća na protestu „Srbija protiv nasilja“, prošle subote u Beogradu i poručila da očekuje brzu istragu slučaja. Iz EK su saopštili da su „sloboda okupljanja i sloboda izražavanja osnovna prava EU, koja treba zaštititi“. „EU očekuje poštovanje prava na slobodu i bezbednost. Svaka mera lišenja slobode mora biti opravdana i srazmerna. Svaka takva mera izrečena na osnovu izražavanja političkih stavova je problematična prema članu 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima“, saopštila je portparol EK Ana Pisonero. Ona je navela da EK očekuje brzu istragu ovog slučaja u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i relevantnim međunarodnim i evropskim standardima“. Na predlog Višeg javnog tužilaštva u Beogradu sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu odredio je juče pritvor Bošku Savkoviću, koji se sumnjiči da je na protestu „Srbija protiv nasilja“ 3. juna u Beogradu nosio transparent na kojem je bila okačena lutka sa likom predsednika Republike Aleksandra Vučića, sa obmotanim koncem oko vrata i oborenom glavom, tako da aludira na vešanje. Osumnjičenom je pritvor do 30 dana određen, jer postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače, kao i osobite okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, saopšteno je iz Višeg suda u Beogradu.(7. juna )
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.