BEOGRAD – Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Antiterorističke grupe posebne jedinice policije, locirali su i uhapsili tri pripadnika kosovske policije R. Z. B.S. i M.Š. u administrativnom pojasu prema KiM, daleko u dubini teritorije centralne Srbije, saopštio je MUP Srbije. Sva tri uhapšena bili su naoružani automatskim oružjem i u punoj ratnoj opremi sa gps uređajima, mapama i drugom opremom. Kako se navodi, brzom i efikasnom akcijom srpske policije, uspešno je sprečen pokušaj Kosovske policije da upadom na teritoriju centralne Srbije izvrše akciju koja po svim parametrima predstavlja teroristički akt u cilju dodatne destaabilizacije i eskalacije sukoba uperen protiv Republike Srbije. Policija će u saradnji sa nadležnim tužilaštvom nastaviti dalji rad, navodi se u saopštenju.(14. juna )
EU i SAD pozvale sve strane da preduzmu korake za deeskaliranje situacije
BRISEL – EU i SAD zabrinute su zbog kontinuirano napete situacije na severu KiM i pozvale sve da preduzmu trenutne radnje za bezuslovno deeskaliranje situacije. „Pozivamo sve da se maksimalno uzdrže, da preduzmu trenutne radnje za bezuslovno deeskaliranje situacije i da se uzdrže od provokacija, pretnji ili zastrašivanja. Radimo sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem na nalaženju političkog rešenja, kako bi se smanjile tenzije i dogovorio dalji put u interesu stabilnosti, bezbednosti i blagostanja svih lokalnih zajednica“, navodi se u dokumentu EU u koji je Tanjug imao uvid. Kako se ističe, EU i SAD pozdravljaju uveravanja rukovodstva tzv. Kosova kojima se potvrđuje da ne postoje nikakvi spiskovi za hapšenje ili krivično gonjenje srpskih građana sa KiM zbog učešća u mirnim protestima i barikadama. Istovremeno, dodaje se u dokumentu, mora da se poštuje vladavina prava, a svaki oblik nasilja je neprihvatljiv i neće biti tolerisan. „SAD će podržati rad EU preko njene misije vladavine prava na KiM (Euleks). Euleks će u skladu sa svojim mandatom nastaviti da pomno prati sve istrage i postupke koji iz njih proizilaze, kako bi se unapredilo poštovanje ljudskih prava“, stoji u dokumentu. Ovo posebno obuhvata garancije za fer suđenja, kao i zaštitu i jednak tretman pripadnika nevećinskih zajednica na KiM. Takođe, EU i SAD očekuju da se Priština i Beograd vrate podsticanju okruženja pogodnog za pomirenje, regionalnu stabilnost i saradnju na dobrobit svojih građana. „Sve obaveze iz dijaloga moraju u potpunosti, bez odlaganja, da se sprovedu“, ističe se u dokumentu.(14. juna )
Borelj Kurtiju: Izostanak deeskalacije će rezultirati negativnim posledicama
BRISEL – Portparol u Evropskoj komisiji Peter Stano objavio je integralni tekst odgovora Žozepa Borelja, visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, na pismo premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija kome je nedvosmisleno predočio da će izostanak deeskalacije rezulturati negativnim posledicama o kojima su obaveštene sve države članice EU. Borelj konstatuje da se Kurti u svom pismu ne bavi ključnim elementima koji su bili okidač za izbijanje aktuelne krize, elementima koji bi morali biti rešeni kako bi se vratio mir na sever Kosova i Metohije. On je podsetio Kurtija da se od njega očekuje da primeni elemente za deeskalaciju koji su usaglašeni dogovorom 27 zemalja članica EU i SAD navodeći da je prvi korak u tom smeru da četiri gradonačelnika u opštinama na severu KiM privremeno obavljaju svoje dužnosti izvan opštinskih zdanja. „Gradonačeolnici Zubinog Potoka i Zvečana već su to učinili. Verujemo da će i gradonačelnici Leposavića i Severne Mitrovice, koji su i članovi vaše stranke, ubrzo učiniti isto“, navodi se u odgovoru Borelja. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost podsetio je Kurtija da se od njega tražilo da momemntalno, bez odlaganja obustavi sve policijske operacije u blizini opštinskih zdanja na severu Kosova i da naredi povlačenje snaga specijalne policije sa tih lokacija. „Od Srbije smo tražili da podrži povlačenje radikalnih grupa sa ovog područja, a nakon deeskalacije spremni smo da razgovaramo detaljnije o bezbednosnim opcijama sa KFOR i EULEX u ove četiri opštine“, navodi Borelj u svom odgovoru i podseća Kurtija da je traženo da se što pre održe prevremeni izbori u ove četiri opštine na severu KiM i to na inkluzivan način „jer se očekuje da kosovski Srbi učestvuju na njima“. Borelj je izrazio spremnost da organizuje sastanak na najvišem nivou sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pod uslovom da Kurti obezbedi deeskalaciju i nužne preduslove za prevremene izbore. „EU i SAD su uložile veliki trud u proces normalizacije i žele da se uvere da taj proces napreduje. Ako ste spremni da preduzmete ove nužne korake sastanak bi mogao da se organizuje u veoma kratkom roku“, istakao je Borelj. Komentarišući predlog Kurtija o zajedničkim bezbednosnim procenama, Borelj je ukazao da se o tome može razgovarati tek posle deeskalacije situacije. „Međutim, to podrazumeva da ćete vi u potpunosti uvažavati procene i mišljenja EULEX i KFOR, ponašati se partnerski prema njima što znači i da ćete svoje odluke najpre koordinisati sa njima. Sa žalošću konstatujemo da to nije bio slučaj tokom jučerašnjih operacija u Severnoj Mitrovici. Sve buduće mere u okviru vladavine prava na severu KiM moraće da se razmatraju i pojedinačno procenjuju sa EULEX i KFOR“, predočio je Borelj i ukazao da su prethodni događaji potvrdili da međunarodni partneri ne mogu dati podršku svim merama koje su preduzimale vlasti tzv. Kosova pod izgovorom sprovođenja vladavine prava.(14. juna)
Mecola: EU izdvojila dodatnih 145 miliona pomoći Moldaviji
BRISEL – Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola izjavila je da je EU izdvojila dodatnih 145 miliona evra pomoći Moldaviji i istakla da je budućnost te zemlje u Evropskoj uniji. „Pre tri nedelje u Kišinjevu, rekla sam narodu Moldavije da nisu sami. Danas isporučujemo još 145 miliona evra za podršku reformama Moldavije dok zemlja nastavlja da se suprotstavlja ruskim pretnjama. Budućnost Moldavije je u Evropskoj uniji“, napisala je Mecola na Tviteru. Savet ministara EU je danas doneo odluku da skoro udvostruči iznos makrofinansijske pomoći Moldaviji. U aprilu 2022. donet je zakon koji omogućava EU da finansijski pomogne Moldaviji sa 150 miliona evra. Danas je ovaj iznos povećan za 145 miliona evra, što znači da će Moldaviji biti na raspolaganju ukupno 295 miliona evra, saopštio je Savet EU. Makrofinansijska pomoć EU ima za cilj da podrži ekonomsku stabilizaciju i program strukturnih reformi Moldavije, dopunjujući sredstva koja su dostupna u okviru finansijskog aranžmana sa MMF-om. (14. juna )
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.