Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL- Lideri EU će na dvodnevnom samitu, koji se 29. i 30. juna održati u Briselu, osuditi nasilje na severu Kosova i Metohije i pozvati obe strane na momentalnu deeskalaciju situacije, navodi se u nacrtu zaključaka samita. Kako se navodi u nacrtu dokumenta, strane bi trebalo da stvore uslove za izbore u sve četiri opštine na severu Kosova uz napomenu da bi neuspeh deeskalacije tenzija mogao da ima negativne posledice. „Od suštinske je važnosti da se nastavi dijalog uz posredovanje EU koji vodi visoki predstavnik i brza implementacija Sporazuma na putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju. Ovo uključuje osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom“, navodi se u tekstu. U zaključcima Evropski savet će ponoviti svoju punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU i svoju podršku za ubrzanje procesa pristupanja, podsećajući na Deklaraciju samita EU-Zapadni Balkan u Solunu od 21. juna 2003.godine.(28. juna)
Lajčak: Dalja eskalacija na KiM nije opcija, vreme je da se promeni kurs
BRISEL- Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, je poručio da dalja eskalacija na Kosovu i Metohiji nije opcija i da je vreme da se promeni kurs. Govoreći na Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta o evenutalnim posledicama po dve strane, Lajčak je rekao da će o tome odlučiti zemlje članice Evropske unije. „Ali znamo šta će biti posledice ako ne dođe do deeskalacije na terenu. Doći će do daljeg nasilja. Zbog toga je i naša odgovornost da ne dopustimo da se tako nešto dogodi“, poručio je Lajčak. On je naveo da su beogradski i prištinski zvaničnici shvatili da je deeskalacija nužna, kao i održavanje novih izbora. Međutim, kako je rekao, Beograd i Priština na prošlonedeljnom sastanku u Briselu nisu uspeli da se dogovore o daljim konkretnim koracima, iako su predstavnici Evropske unije izneli sveobuhvatnu mapu puta. „Uprkos našim najboljim naporima, nismo uspeli da postignemo održivu deeskalaciju. Umesto toga, došlo je do nasilnih sukoba, hapšenja i retorike sa obe strane usmerene protiv SAD i drugih partnera“, rekao je Lajčak u diskusiji u Odboru za spoljne poslove EP o aktuelnoj krizi. Naveo je da je na sastanku u Briselu Aljbinu Kurtiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću predstavljen dokument o koracima za deeskalaciju. Prema njegovim rečima, od Srbije se traži povlačenje demonstranata, saradnja u procesu procesuiranja počinilaca, puštanje policijskih službenika i „nikakvo novo kretanja snaga ka granici“. Sa druge strane, navodi, od prištinskih vlasti se traži da albanski gradonačelnici rade sa alternativnih mesta, povlačenje kosovskih policajaca iz opštinskih zgrada i ukidanje blokade uvoza robe iz Srbije na KiM. On je pohvalio to što su puštena tri kosovska policajca koje su uhapsile srpske vlasti. „To je pozitivna stvar, ali nam je žao što je uopšte došlo do incidenta i što je puštanje toliko trajalo“, rekao je Lajčak. Dodao je da je zbog sadašnjeg odnosa Beograda i Prištine postoji velika prepreka za obe strane na njihovom putu ka Evropskoj uniji. „To želimo da promenimo“, naglasio je Lajčak. On je naveo da postoji strah od prelivanja krize na ceo region, kao i da neće doći do deeskalacije situacije ukoliko ne bude počela implementacija dogovora koji su ove godine postignuti u Briselu i Ohridu. Specijalni predstavnik EU je istakao da je „šteta“ što se u trenutku kada bi glavna tema trebalo da bude ruska agresija na Ukrajinu, Evropski parlament bavi krizom na Kosovu, „uprkos postojanju jasne platforme za normalizaciju odnosa“. Govoreći o ulozi Sjedinjenih Američkih Država, Lajčak je rekao da EU i SAD imaju najbolju saradnju dosad po ovom pitanju, kao i da je i Vašington zabrinut zbog situacije na KiM. Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države očekuju da Evropska unija reaguje odlučno i da ne dozvoli bilo kakvu nestabilnost. Odgovarajući evroparlamentarcima koji su naveli da EU staje na stranu Beograda, a ne Prištine, Lajčak je rekao da on „nema luksuz da bira stranu“. „Moja strana je mir na terenu i kontinuirani proces normalizacije“, rekao je on. Govoreći o dogovoru iz Ohrida, Lajčak je naveo da sporazum nije potpisan zato što je za predsednika Srbije Aleksandra Vučića bilo nemoguće da prihvati da Kosovo i Srbija budu tretirani kao jednake strane. Međutim, prema njegovim rečima, strane su prihvatile da sporazum bude ozvaničen izjavom visokog predstavnika EU Žozepa Borelja. On je dodao da je taj sporazum pravno-obavezujući „u celosti“. Diskusiji je prisustvovao i direktor Generalnog direktorata Evropske unije za susedstvo i pregovore o proširenju, Gert Jan Kopman, koji je rekao da dešavanja na KiM imaju potencijal da ugroze inicijativu EU za Zapadni Balkan, koju je nedavno najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. „Inicijativa se zasniva na tome da šest zemalja približi Evropskoj uniji i da obezbedi progresivnu integraciju u unutrašnje tržište EU“, rekao je Kopman. On je kazao da je potrebno pronaći političko rešenje za deeskalaciju situacije na KiM, te da je, uz raspisivanje novih izbora, neophodno da bude formirana Zajednica srpskih opština. Kopman je rekao da je malo indicija koje pokazuje da kosovska strana radi na deeskalaciji, da je zbog toga Evropska komisija veoma zabrinuta i da će preduzeti određeni broj mera koje će biti saopštene kasnije ove nedelje. On je naveo da će se mere odnositi na suspendovanje programskog finansiranja Kosova, kao i da predlozi prištinskih vlasti u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan, „u ovom trenutku neće biti razmatrani“. Pored toga, kako je kazao, biće obustavljeno potpisivanje ugovora, ali i organizovanje događaja i poseta na visokom nivou.(27. juna)
Borelj: EU polako gubi strpljenje oko situacije na KiM
BRISEL – Sepcijalni izaslanik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je danas da situacija na KiM zahteva sve brže poteze, deeskalaciju i hitno pronalaženje rešenja, pošto zemlje članice EU polako gube strpljenje, kao i da je potrebno da strane pronađu dalje korake bazirajući se na mapi puta koju im je EU ponudila prošle nedelje u Briselu. “Nezaobilazno, gospodin Rama i ja smo razgovarali i o dijalogu između Beograda i Prištine kojim predsedava EU. Mi smo se složili da situacija zahteva brze poteze, deeskalaciju i pronalaženje rešenja hitno. Zemlje članice se slažu oko toga, i polako gube strpljenje pred ovom situacijom, i zato se zahtevaju hitni koraci“, rekao je Borelj na zajedničkoj konferenciji za medije sa albanskim premijerom Edijem Ramom. Albanski premijer Edi Rama je istakao da je “dobro“ što je Borelj javno istakao nestrpljenje zemalja članica i njihovu povećanu zabrinutost. “Ja se nadam da će se ostvariti ideja da se oba lidera nađu i rade zajedno sa predstavnicima EU i SAD i da ih ne pustimo da odu dok se ne dođe do dogovora. U suprotnom, da se suoče sa posledicama, što bi bilo jako tužno za sve. Zadovoljan sam što su policajci pušteni, a sada je vreme za deeskalaciju, momentalnu i hitnu, pošto je i situacija takva“, rekao je Rama i dodao da se ne sme dozvoliti da se postignuti rezultati i napredak “sruše poput zamka od peska“, zbog “nekih potpuno bizarnih razvoja događaja baziranih na bizarnim pretenzijama“. On je istakao da je Albanija deo regiona koji je u prošlosti dosta propatio i da su u njemu događaji uvek povezani. “Ne možemo gledati samo u svoje dvorište i raditi svoj domaći, bez da se pitamo šta se dešava okolo“, rekao je Rama.(27. juna)
Saradnja EK i JP Nuklearni objekti Srbije za unapređenje mera nuklearne zaštite
BEOGRAD – Evropska komisija (EK) i Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije (JP NOS) ozvaničili su uspešan završetak projekta Evropske unije o nuklearnim merama, koji je ocenjen kao prekretnica u posvećenosti Srbije u sprečavanju širenja nuklearnog oružja. V. d. direktora JP NOS Dalibor Arbutina je istakao da je Srbija nakon uspešnog okončanja projekta u ravni sa najsavremenijim evropskim zemljama u ovoj oblasti. „Ovo je referentna laboratorija za ceo region za merenje nuklearnih materijala na najsavremeniji način i sa najsavremenijom opremom. Projekat je finansiran od strane EK sa oko 2,5 miliona evra i pokrenut je 2018 godine“, rekao je Arbutina za Tanjug. On je istakao da očekuje nastavak saradnje na narednim projektima. Takođe, objasnio je da će se ovde meriti svi nuklearni materijali svih institucija Srbije, koje se bave ovom vrstom posla. Direktor sekretarijata za nuklearnu bezbednost Miloš Mladenović je istakao da je veliki broj uzoraka nuklearnog materijala različite forme, koji je dolazio iz raznih institucija Srbije, pomogao NOS-u da sagledaju potrebe za opremom kao i budućim unapređenjem laboratorije. „Nakon realizacije projekta, JP je u poziciji da svim zainteresovanim institucijama Srbije obezbedi adekvatno preuzimanje, pakovanje, prepakivanje, transport i merenje nuklearnog materijala. To je glavni benetif projekta za Srbiju“, rekao je Mladenović. On je dodao da je plan za budućnost da se formira nacionalna baza nuklearnog materijala uz koju bi bili u situaciji da ravnopravno sarađuju sa drugim zemljama koje je već poseduju. Takođe, u slučaju krijumčarenja radioaktivnog materijalu kroz našu zemlju, kako je objasnio, mogli bismo da uradimo sve neophodne analize. Programska menadžerka EK Elektra Cigaridas, zajedno sa šefom odeljenja Zajedničkog istraživačkog centra EK Klausom Majerom, izrazila je zadovoljstvo potpuno novim mogućnostima JP NOS za koje očekuje da će unaprediti mere nuklearne zaštite. Predstavnici Evropske komisije, srpskih vlasti, relevantnih akademskih institucija obišli su prostorije JP NOS Srbije u Vinči i tom prilikom se upoznali sa rezultatima inicijative koju je finansirala Evropska unija (EU) u iznosu od 2,34 miliona evra. Događaju su prisustvovali predstavnici MUP-a, Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, BIA, Uprave carina, Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja i inovacija, Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Novom Sadu. Ključni rezultati projekta EU uključuju obezbeđivanje najsavremenijih alata i nadogradnju infrastrukture radiohemijske laboratorije JP NOS, uključujući obuku osoblja i efikasno korišćenje nove oprem, objašnjavaju iz NOS-a. Projektom su za JP NOS obezbeđeni alati za detekciju, identifikaciju i karakterizaciju nuklearnih materijala, kao i oprema za njihov transport, skladištenje i bezbednost. Oprema uključuje gama detektor, laboratorijski HPGE spektrometar, gama kameru, ručne HPGE spektrometre, CZT spektrometre, alfa spektrometre, identifikatore radioizotopa, višenamenske digitalne merače, neutronske dozimetre, neutronske spektrometre, rentgenski fluorescentni spektrometar, kasete za rukavice, kontejnere za transport i skladištenje, kao i vozilo za transport nuklearnih ili drugih radioaktivnih materijala. Kako su objasnili iz NOS-a, nuklearne zaštitne mere, kao što je propisano Ugovorom UN o neširenju oružja i EURATOM ugovorom, igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju da se nuklearni materijali ne preusmere iz civilne upotrebe, čime se sprečava neovlašćeno ili zlonamerno korišćenje. Srbija je kao članica INSC-a imala velike koristi od ovog instrumenta i nastaviće blisku saradnju sa EU u promovisanju globalne nuklearne bezbednosti. U okviru ovog instrumenta do sada je Evropska komisija finansirala projekte u Srbiji za više od 4,7 miliona evra.(27. juna)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.