Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL- U Izveštaju EU o ljudskim pravima za 2022. godinu navodi se da je EU u toj godini pojačala mere u odbrani demokratije i suprotstavljanju kršenju međunarodnog prava, uključujući međunarodno humanitarno pravo, kao i ljudskih prava. Upotrebom Akcionog plana za ljudska prava i demokratiju 2020-2024 kao mape puta, EU je predstavila više zemalja i tematskih inicijativa u multilateralnim forumima nego ranije, “izgrađujući međuregionalne saveze kako bi snažno odgovorili na napade na međunarodni sistem“, navodi se u izveštaju objavljenom na sajtu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS). “U trenutnom globalnom okruženju, EU je ukazivala na kršenja ljudskih prava i zloupotrebe gde god da su se dogodila, pozivajući na pravdu, odgovornost i prestanak nekažnjivosti. U mobilizaciji bez presedana, EU je bila aktivnija nego ikada ranije da podvuče da su ovi akti nezakoniti, da treba odmah da prestanu i da će imati posledice“, naveo je šef diplomatije EU Žozep Borelj u predgovoru godišnjeg Izveštaja. Kada je o Srbiji reč, u Izveštaju se navodi da je zakonodavni i institucionalni okvir Srbije za očuvanje osnovnih prava uglavnom uspostavljen, i da je potrebno efikasno i dosledno ga sprovoditi, pogotovo što je Srbija usvojila nove strategije za inkluziju i borbu protiv diskriminacije Roma, kao i akcione planove za rodnu ravnopravnost. Dodaje se da u tom pogledu Srbija treba da ojača institucije za ljudska prava izdvajanjem neophodnih finansijskih i ljudskih resursa, i uspostavljanjem procedura koje će obezbediti poštovanje presuda Evropskog suda za ljudska prava, kao i njegovih privremenih mera. U izveštaju piše da su u nekoliko slučajeva napada i pretnji medijskim profesionalcima, policija i tužilaštvo brzo reagovali, ali da je potrebno dodatno ojačati u praksi sveukupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja, pošto slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost. Navodi se i da je od ključnog značaja da se preostale i nove preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i tela Saveta Evrope u potpunosti implementiraju, u transparentnom procesu, mnogo pre bilo kakvih novih izbora i uz uključivanje i konsultacije stručnog civilnog društva organizacije. Kada je reč o tzv. Kosovu, u Izveštaju piše da situacija na severu i dalje “ostaje izazov“, posebno u smislu korupcije, organizovanog kriminala i uslova za slobodu izražavanja, uključujući i napade na medijske radnike. Navodi se da je masovno istupanje Srba sa KiM “iz javnih institucija“, a potom i postavljanje barikada negativno uticalo na bezbednosnu situaciju i vladavinu prava na severu gde, kako je naglašeno, pravosudni sistem i policija rade sa “veoma smanjenim kapacitetom“, kao i da. U tom smislu, kako se dodaje, EU nastavlja da olakšava dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, i primećuje da su se u odnosima dve strane ponavljale krize i tokom 2022. godine te da situacija na terenu ostaje krhka. Uprkos tome, izveštaj pozdravlja to što su dve strane 2022. godine usvojile Mapu puta za implementaciju energetskih sporazuma, sa kojima su se dogovorile samo za putovanja sa ličnim kartama i postigle dogovor da se uzdrže od daljeg postupanja po pitanju preregistracije te da se omogući da se dijalog fokusira na nedavni predlog EU o normalizaciji odnosa. Vladi u Prištini su, kako se navodi, potrebni kapaciteti za racionalizaciju i nadgledanje politika i zakona o osnovnim pravima, zatim poboljšanje, uključujući koordinaciju mehanizama za zaštitu ljudskih prava, rodnu ravnopravnost i prava nevećinskih zajednica, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou. „Dok Ustav štiti od diskriminacije na osnovu polne orijentacije, opšte prihvatanje i javna svest o pravima LGBTI osoba ostaje niska. Potrebno je učiniti više kako bi se obezbedila rodna ravnopravnost i zaštita dece u praksi. Potrebni su napori da se efikasno garantuju prava pripadnika manjina, uključujući Rome, Aškalije i Egipćane, osobe sa invaliditetom i raseljena lica“, navodi se u Izveštaju.(2. avgusta)
Bertolini u Ljuboviji: Sredstva EU iskorišćena za pomoć najugroženijima
LJUBOVIJA – Šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji Nikola Bertolini, posetio je danas Ljuboviju gde je obišao infrastrukturne projekte, u čijem finansiranju je učestvovala EU. On je izrazio zadovoljstvo što su ta sredstva iskorišćena za pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva. „Evropska unija je kao paradajz sos na italijanskoj pasti – ima je svuda. Tako smo u Ljuboviji, gradu ljubavi, kako naziv kaže, videli dva naša projekta – socijalnog stanovanja i rekonstrukcije vrtića, koji su namenjeni najugroženijim kategorijama u društvu. To su deca i lica sa posebnim potrebama, odnosno invaliditetom“, rekao je Bertolini. On je obišao naselje za socijalno ugrožene građane u Uzovici, gde je po najvišim standardima izgrađeno 14 stambenih jedinica, za koje je EU izdvojila oko 85 odsto sredstava, a ostatak od oko 100.000 evra je investirala opština Ljubovija. Najugroženiji građani su dobili veoma kvalitetne kuće, u potpunosti opremljene svim potrebnim uređajima i nameštajem. On se na licu mesta uverio i u ranije dobro urađene infrastrukturne projekte EU namenjene zaštiti od poplava, zahvaljujući čemu je Ljubovija prošla bez posledica tokom nedavnih jakih kiša. Bertolini je obišao i rekonstruisani dečji vrtić u Ljuboviji, koji je sredstvima EU dobio novu, modernu kuhinju. On je Ljuboviju posetio prvog dana dvodnevnog obilaska zapadne Srbije, tokom koje je prethodno boravio u Šapcu. Predsednik opštine Ljubovija Milan Jovanović izjavio je da je ta mala opština, kroz tri projekta koje realizuje sa Evropskom unijom, dobila oko 1,4 miliona dolara, što je kao petina njenog budžeta. „S tim u vezi bih posebno pohvalio naše službenike, koji su učestvovali u izradi projekata, ali bez podrške EU ovo ne bismo realizovali i ja sam im veoma zahvalan na pomoći“, istakao je Jovanović.(2. avgusta)
Nezaposlenost u junu u evrozoni 6,4 odsto, u EU 5,9 odsto
BRISEL – Stopa nezaposlenosti u junu u evrozoni bila je 6,4 odsto, a u Evropskoj uniji 5,9 odsto, navodi se u najnovijem saopštenju Evrostata. Obe brojke se nisu promenile u odnosu na prethodni mesec. Nezaposlenost u junu 2022. godine je u evrozoni bila 6,7 odsto, a u EU 6,1 odsto, tako da je u oba slučaja zabeležen pad na godišnjem nivou. Evrostat procenjuje da je u junu u EU bilo 12,8 miliona nezaposlenih, odnosno 10,8 miliona osoba bez posla u evrozoni. Na mesečnom nivou broj nezaposlenih u EU je pao za 2.000, a u evrozoni za 62.000. U odnosu na jun 2022. godine je broj nezaposlenih manji za 387.000 osoba u EU i za 441.000 ljudi u evrozoni. Najveći broj nezaposlenih u junu beleže Španija – 11,7 odsto, i Grčka – 11,1 odsto, a najniži je registrovan na Malti – 2,6 odsto, kao i u Češkoj i Poljskoj – po 2,7 odsto.(2. avgusta)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.