BEOGRAD – Evropska komisija je, posredstvom Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) odobrila 8,44 miliona evra bespovratne pomoći u oblasti energetike koji će biti iskorišćeni za finansiranje rekonstrukcije HE Bistrica i izradu Studije izvodljivosti sa Procenom uticaja na životnu sredinu za projekat Centralno-balkanskog koridora, saopštilo je danas Ministarstvo rudarstva i energetike.
Kako se navodi, realizacija ovih projekata doprineće povećanju proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, kao i prenosnih kapaciteta povezivanjem Srbije sa istočnim i zapadnim susedima čime Srbija postaje značajno energetsko čvorište evropskog elektroenergetskog sistema. Skoro jedna trećina od ukupno odobrenih sredstava namenjena je za projekte u oblasti energetike. Za projekat rekonstrukcije HE Bistrica EPS-u odobreno je 7,722,671 miliona evra investicionog granta, što pokriva oko jedne petine procenjene vrednosti investicije, koja iznosi 36,1 milion evra. „Zamenom opreme na HE Bistrica, koja je izgrađena pre više od 60 godina, produžiće se njen životni vek što će doprineti sigurnosti snabdevanja, povećanju udela proizvodnje iz OIE, kao i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Za ovaj projekat urađena je projektno-tehnička i prostorna dokumentacija i pribavljene su dozvole za izgradnju, a početak radova planiran je u drugoj polovini naredne godine“, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubrava Đedović. Za izradu Studije izvodljivosti za projekat Centralno-balkanskog koridora sa Procenom uticaja na životnu sredinu, koji podrazumeva izgradnju novog dalekovoda koji bi povezao centralnu Srbiju sa regionom Kostolca, a u drugoj fazi povezivanje Srbije i Bugarske novim 400 kV dalekovodom i izgradnju novih dalekovoda koji bi povezali istočnu i zapadnu Srbiju, opredeljeno je 724,482 evra, a korisnik sredstava je EMS. Centralno-balkanski koridor, čija je procenjena investiciona vrednost oko 195 miliona evra, uključen je u Panevropski plan razvoja prenosnog sistema 2022. Evropske asocijacije operatora prenosnih sistema (ENTSO-E). Sredstva za rehabilitaciju HE Bistrica dodeljena su u okviru 8. poziva za investicione grantove Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) dok su za izradu Studije izvodljivosti sa Procenom uticaja na životnu sredinu za projekat Centralno-balkanskog koridora sredstva opredeljena iz 29. poziva za tehničku pomoć Investicionog okvira za Zapadni Balkan. (4. avgusta)
Kfor pozdravlja odluku o smanjenju prisustva kosovske policije na severu
PRIŠTINA – Kfor pozdravlja odluku Prištine da smanje prisustvo kosovske policije oko zgrada opština na severu Kosova. „Odluka, doneta na tehničkom sastanku koji su održali kosovska policija, Euleks i Kfor, predstavlja važan korak ka deeskalaciji tenzija i promovisanju dijaloga“, navodi se u saopštenju. Kfor je saglasan da je došlo do poboljšanja bezbednosne situacije u ovoj oblasti, uz napomenu da njegov stav nije rezultat zajedničke procene. Misija Kfora koju vodi NATO u potpunosti podržava dijalog uz posredovanje EU i ostaje u bliskom kontaktu i koordinaciji sa svim lokalnim i međunarodnim akterima, ističe se u saopštenju.(4. avgusta)
Slovenija traži tešku mehanizaciju, aktiviran mehanizam civilne zaštite
LJUBLJANA – Evropski komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčič saopštio je da je EU, na zahtev Slovenije , pokrenula Mehanizam civilne zaštite, zbog poplava koje su pogodile tu zemlju. Lenarčić je na društvenoj mreži X, ranije poznatoj kao Tviter naveo da su Sloveniji potrebni teška mehanizacija sa operaterima i montažni privremeni mostovi. „Lista potreba koju je Slovenija sastavila već je poslata zemljama članicama EU“, napisao je na Lenarčić. Kako je javila slovenačka agencija STA, spasilački napori u većini područja u Sloveniji pogođenim poplavama prebacuju se u fazu obezbeđivanja osnovnih uslova za život i komunikaciju. Slovenija je zatražila opremu i kroz mehanizam kojim upravlja Evroatlantski centar za koordinaciju odgovora na katastrofe, saopštila je Vladina kancelarija za komunikacije (UKOM). Kao deo Mehanizma civilne zaštite EU, Slovenija traži deset bagera guseničara do 7,5 tona, deset bagera guseničara do 17,5 tona i deset bagera guseničara preko 17,5 tona, svi sa inženjerskim timovima. Slovenija je od EU zatražila i deset bagera utovarivača, 30 vozila specijalizovanih za upravljanje vodotocima, uključujući inženjerske timove i 20 montažnih privremenih mostova do 40 metara dužine. Zemlja je u međuvremenu od NATO-a zatražila pet transportnih helikoptera nosivosti od najmanje pet tona, 200 vojnika za zadatke zaštite, spasavanja i pomoći i 20 montažnih privremenih mostova do 40 metara dužine. Hrvatska je već pružila pomoć vojnim helikopterom za zatvaranje i obezbeđenje polomljenog nasipa na reci Muri, dok se očekuje pomoć i iz drugih zemalja. Pomoć se koordinira preko Uprave za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama, koja je u stalnom kontaktu sa dva centra za koordinaciju pomoći u Briselu, saopštio je UKOM.(6. avgusta)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.