Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.

Strazbur- Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da je budućnost Ukrajine, Zapadnog Balkana i Moldavije u Evropskoj uniji. Ona je u godišnjem govoru o stanju u EU pred Evropskim parlamentom pozvala Evropljane da uvedu Ukrajinu u EU i kompletiraju taj blok u kojem će biti najmanje 30 zemalja. Ocenila je da je novo proširenje EU potrebno kako bi taj blok dobio na geopolitičkoj težini. “Vreme je da razmišljamo kako da se pripremimo za kompletiranu EU. Svako proširenje donosilo je političku dubinu“, rekla je ona. Istakla je da je ključni princip proširenja EU vladavina prava, a da je sam proces zasnovan na zaslugama. Fon der Lajen je rekla da bi proširenje moglo biti „katalizator napretka“ u EU. Poručila je i da je kompletiranje EU „najbolja investicija u mir bezbednost i prosperitet za ceo kontinent“. Dodala da je Ukrajina napravila velike korake ka članstvu otkako je dobila status kandidata prošle godine, a da su isto učinile i druge zemlje. Fon der Lajen je istakla da će EU, u cilju ubrzavanja procesa pridruživanja za pojedine države, započeti seriju izveštaja o stanju u vladavini prava u tim zemljama. “Na taj način će zemljama koje žele brže da se priključe EU pomoći da uhvate korak sa zemljama članicama. Vreme je da odgovorimo na odlučnost zemalja ka reformama“, poručila je ona. Naglasila je da se pristupanje EU zasniva se na zaslugama i da je za tako nešto potreban naporan rad i liderstvo. „Ali već postoji veliki napredak, videli smo velike korake koje je Ukrajina već napravila od tada, kao i druge zemlje“, rekla je fon der Lajen. Ona je obećala da će EU nastaviti da podržava Ukrajinu koliko god bude potrebno i ponovila da će EU ponuditi 50 milijardi evra u naredne četiri godine za finansiranje investicija i reformi. „Naša podrška Ukrajini će trajati“, poručila je Fon der Lajen. Kada je reč o Gruziji, rekla je da zna koliko je evropska perspektiva važna mnogim ljudima u Gruziji, ali nije pomenula kada bi Tbilisi mogao da se pridruži bloku.(13. septembra)

Mekalister o izjavi Mišela: Zemlje procenjivati pojedinačno, na osnovu zasluga

BRISEL, – Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister izjavio je u Briselu da u procesu pristupanja Evropskoj uniji države treba procenjivati pojedinačno i na osnovu principa zasnovanog na zaslugama. Mekalister je to rekao novinarima, upitan da prokomentariše izjavu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela koji je pomenuo 2030. godinu kao datum do kada bi EU i zemlje kandidati trebalo da budu spremni za proširenje. On je rekao i da je za članstvo u EU neophodno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom. Mekalister je naglasio i da se Evropski parlament uvek zalagao za dalje proširenje i da EU ne bi bila potpuna bez zemalja Zapadnog Balkana. On je pozdravio novi angažman Saveta EU i Evropske komisije u cilju daljeg proširenja i naglasio da je Evropski parlament proteklih godina pozivao da politika proširenja bude predvidljivija, koherentnija, kredibilnija i uz postavljanje više uslova. „Ali umesto koncentrisanja i fokusiranja na posebne datume, savetovao bih državama članicama i Evropskoj komisiji da se usredsrede na ono što se zapravo dešava. Pravila su veoma jasna – zemlja u Evropi može da se pridruži EU ukoliko deli naše vrednosti, ukoliko je spremna da odbrani i podrži te vrednosti i sve neophodne kriterijume koji na kraju moraju da se ispune – finansijske, političke, ekonomske i društvene kriterijume“, rekao je Mekalister. On je dodao da zemlja može da se pridruži EU kada je spremna za to. „Svaku zemlju treba proceniti pojedinačno i na osnovu principa zasnovanog na zaslugama. Ne može biti prečica ili popuštanja“, poručio je Mekalister. On je dodao da bi se narednih godina trebalo fokusirati na zemlje Zapadnog Balkana, kao i na Ukrajinu i Moldaviju. Mekalister je pozdravio to što su 2022. godine Ukrajina i Moldovija dobile status kandidata, kao i Bosna i Hercegovina. „To je važan signal kako bi se pokazalo ovim trima zemljama da pripadaju evropskoj porodici. Želimo da vas podržimo na dugom putu ka vašem članstvu u EU, ali još jednom svakoj zemlji treba suditi pojedinačno“, poručio je Mekalister. On je podsetio da je i bivši komesar za proširenje Johanes Han rekao da proces pristupanja EU nije konvoj, već regata. „Svaka zemlja pojedinačno će odlučiti na kraju za sebe kada je spremna da se pridruži EU. Na vladama, na parlamentu i drugim igračima je da primene neophodne reforme“, rekao je Mekalister. On je dodao da će se u međuvremenu nastaviti podrška zamljama Zapadnog Balkana uz pomoć instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA 3 i instrumenta za susedstvo, razvoj i međunarodnu saradnju NDICI, kao i posebnim ekonomskim investicionim planom za Zapadni Balkan. „Kao što pružamo ogromnu podršku Ukrajini i Moldaviji“, dodao je Mekalister. On je naglasio da svi neophodni kriterijumi moraju da budu finalizovani i primenjeni 100 odsto. „To znači da je ovo izazovno. Ovo je nesumnjivo težak posao, ali mi smo ovde u Evropskoj uniji da podržimo naše partnere na Zapadnom Balkanu i zemlje istočnog partnerstva. Svi kriterijumi moraju biti ispunjeni i ja bih pozvao Evropsku komisiju da iskoristi mogućnosti obnovljene metodologije proširenja“, rekao je Mekalister. On je dodao da se treba usredsrediti na stvaran i težak rad na terenu, ali i postavljati uslove. „Što više napretka bude postignuto, to više treba aktivno motivisati zemlje članice da nastave taj posao. Vladavina prava, reforma javne uprave, neophodne ekonomske reforme koje štite prava pojedinca, ljudska prava, sloboda medija, prava demokratske političke opozicije, svi to znaju, ali, na kraju, to je veliki paket“, rekao je Mekalister. On je dodao da sva poglavlja treba da budu privremeno zatvorena. Kada je reč o Zapadnom Balkanu, ocenio je da je Crna Gora vodeća zemlja po pitanju procesa proširenja, a da za njom sledi Srbija. On je naglasio i da je za članstvo u Evropskoj uniji neophodno da se zemlja uskladi sa Unijom po pitanju spoljne i bezbednosne politike. Mekalister je ocenio da EU očekuje mnogo od partnera na Zapadnom Balkanu, ali da i ona mora da ispuni svoja obećanja. U tom kontekstu, konstatovao je da je poslednjih godina bilo razočaranja na Zapadnom Balkanu zbog političkih odluka koje su donete u Briselu. Naglasio je da se Evopski parlament uvek zalagao za dalje proširenje. „Za nas, EU ne znači da smo zauvek 27 država članica“, rekao je Mekalister. On je dodao da EU ne bi bila potpuna bez zemalja Zapadnog Balkana. „Ove zemlje leže u srcu Evrope, one su okružene članicama EU i nadam se da ću u narednim godinama moći da dočekam nove članice Evropske unije koje dolaze iz Zapadnog Balkana“, poručio je Mekalister. A kada će se to desiti, dodao je, uglavnom je u rukama vlada, parlamenata i drugih aktera u pojedinačnim zemljama. „Mi možemo da nastavimo da dajemo političku, ekonomsku i finansijsku podršku. To nije samo u interesu zemalja Zapadnog Balkana. To je i u interesu Evropske unije“, zaključio je Mekalister.(12. septembra)

Nemec: Moguć nastavak parlamentarnog dijaloga u oktobru ili novembru

BRISEL- Poslanik Evropskog parlamenta Matjaž Nemec izjavio je da Evropski parlament podržava što skoriju integraciju zemalja kandidata i nagovestio mogućnost da u oktobru ili novembru dođe u Beograd kako bi učestvovao u parlamentarnom dijalogu. „Nemamo još mandat, sad smo počeli sa dijalogom. Hteo bih da dođemo što pre, moguće u oktobru ili novembru“, rekao je Nemec za Tanjug, na pitanje kada će doći u Beograd na parlamentarni dijalog i kakva su mu očekivanja od tog dijaloga. On je dodao da u Evropskom parlamentu često prate dešavanja u Skupštini Srbije i ocenio da su za budućnost Srbije važne dve stvari – sloboda medija i poboljšanje izbornih uslova. Povodom izjave predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, koji je rekao da bi EU trebalo da bude spremna za proširenje do 2030. godine, Nemec je rekao da je to pozitivna poruka za region. „Imamo sad mogućnost za drugačiji početak. To bi bila stvarna prilika da se postepeno stvarno bavimo integracijom zemalja Zapadnog Balkana“, rekao je Nemec. Na pitanje kako taj datum komentariše Evropski parlament, imajući u vidu da je Evropska komisija rekla da proces proširenja zasnovan na zaslugama i da ovaj datum možda ne odražava član svih članica EU, on je rekao da je Evropski parlament najprogresivniji u tom smislu. „Mi podržavamo integraciju i da se ona desi što pre. Tu mislim da prednjačimo među EU institucijama. Kad pričamo sa kolegama, većina bi htela da ovaj proces počne što pre“, rekao je Nemec.(12. septembra)

Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.