Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL- Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel najavio je da bi na samitu Evropske političke zajednice u Granadi moglo da dođe do neformalnih sastanaka lidera EU i Zapadnog Balkana o situaciji na Kosovu i Metohiji. Mišel je naglasio da su u toku diplomatski napori kako bi se lideri u regionu uverili da su „dijalog i stabilnost ono na čemu treba da rade“.On je rekao da se nada da će sastanci na marginama samita u Granadi pomoći u rešavanju problema. „Blisko sarađujemo sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om, kako bismo preneli jasnu poruku da nema vremena za nove krize i turbulencije. Sada je vreme da se iskoristi šansa za napredak ka EU“, kazao je Mišel.On je ocenio da je „otvorena prilika za brži napedak regiona ka EU“ i istakao da Beograd i Priština moraju da reše međusobne sporove da bi je iskoristili. „Za napredak Zapadnog Balkana neophodni su vladavina prava i ekonomske reforme, ali podjednako važno je rešavanje bilateralnih sporova, ne samo između Kosova i Srbije. Nadam se da lideri regiona uviđaju da postoji prilika koju treba iskoristiti“, rekao je Mišel. U Granadi se u četvrtak održava treći samit Evropske političke zajednice na kojem će lideri 44 zemlje razgovarati o bezbednosti, energetici i drugim pitanjima od interesa za ceo kontinent. Prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Dan kasnije, na istom mestu lideri EU će na zasebnom samitu razgovarati o pripremama Unije za novo proširenje, u svetlu odluke o otvaranju pregovora o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom, koja se očekuje do kraja godine. Predsednik Evropskog Saveta Mišel predložio je da 2030. godina bude ciljni datum do kojeg EU i zemlje kandidati treba da budu spremni za prijem novih članica. Mišel je rekao da se debata o proširenju unutar EU suštinski promenila, ali da je na Zapadnom Balkanu još uvek prati visoki nivo skepticizama i nepoverenja. „Skepticizam je normalan s obzirom da su lideri Zapadnog Balkana vremenom naučili kako da dobijaju izbore i bez opipljivog napretka na putu ka EU. Verujem da će se to promeniti kada uvide da smo ozbiljni. Optimista sam da će pozitivni ishod samita u Granadi i u Briselu u decembru uticati na promenu stava“, rekao je Mišel.(4. oktobra)
EP o KiM:Poziv na povratak dijalogu, istragu o Banjskoj i kažnjavanje odgovornih
STRAZBUR – Poslanici Evropskog parlamenta su, tokom rasprave sa predstavnicima Evropske komisije i Saveta EU o najnovijim dešavanjima na KiM, pozvali na uspostavljanje mira i stabilnosti i povratak dijalogu pod okriljem EU, ali i na punu, nezavisnu i objektivnu istragu o događajima u Banjskoj i privođenje pravdi odgovornih.Španski državni sekretar Paskal Navaro Rios, koji je kao predsedavajući otvorio raspravu, podsetio je da je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj pozvao obe strane na uspostavljanje mira i povratak dijalogu, a na završetku rasprave je i osudio napade u Banjskoj i pozvao na privođenje odgovorniih pravdi. Evropski komesar za humanitarnu pomoć Janez Lenarčić istakao da je važno da se Beograd i Priština uzdrže od svih aktivnosti koje bi mogle da dovedu do eskalacije situacije.“EU je pozvala obe strane da preuduzmu konkretne mere za deeskalaciju koja je potrebnija nego ikada, kao i da je potrebno počinitelje privesti pravdi. Ta deeskalacija ne treba da bude izgovor da se odustane od dijaloga za normalizaiju“, rekao je Lenarčić. On je rekao da rasprava pokazuje potrebu da EU ostane ujedinjena i iskoristi sve čime raspolaže kako bi se deeskalirale napetosti, sprovele obaveze iz dijaloga i normalizovali odnosi. „Put ka EU zavisi od toga“, naglasio je on. Izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je da stanje na terenu ozbiljno eskalira, kao i da u poslednjih 10 godina „nismo imali takvo nasilje“. „Potrebna je detaljna istraga. Obe strane imaju ogromnu odgovornost da se vrate u dijalog“, rekao je Bilčik. Bilčik je naglasio da je dolaskom Aljbina Kurtija na vlast dijalog počeo da se oteže i zastaje, umesto da napreduje. „Moramo otkriti šta se tačno dogodilo 24. septembra i trebaju nam objektivne činjenice. Ne treba nam nikakvo površno dodeljivanje krivice. Stablizacija Balkana smeta Rusiji, njima odgovara destabilizacija. Jedino rešenje je miran dijalog i povratak za pregovarački sto“, zaključio je Bilčik. Francuski evroposlanik Žan Lik Lakapel ocenio je da, ako je neko odgovoran u sukobu Beograda i Prištine, to su EU i vlada u Prištini. „Proletos se Kurti odlučio na provokaciju da imenuje gradonačelnike u nekoliko opština i tako marginalizuje srpsko stanovništvo na KiM koje je kolevka srpskog naroda. Policija je to brutalno sprovela u delo. Pružam punu podršku srpskom narodu“, rekao je Lakapel. On je pozvao na uvođenje sankcija Kurtiju i ukazao na napade nad srpskim stanovništom koji su, kako je naglasio, prošli bez posledica. „Treba da otvorimo oči pred kosovskim potezima. Za nas nema smisla da se ta navodna zemlja integriše u EU“, poručio je Lakapel. Mađarski evroposlanik Andor Deli rekao je da je stanje kranje napeto i složeno i ocenio da najnoviji tragični događaji pokazuju da se rešenje mora da se pronađe što je pre moguće. Ukazao je i na važnost objektivne i nepristrasne istrage. „Sve ovo su samo manifestacije, simptomi mnogo većih problema, a to je već 10 godina nerešeno pitanje srpske zajednice na Kosovu. Izgled mogućeg rešenja sa formiranjem Zajednicke srpsih opština je već tu. Zapravo je tu već deceniju od Briselskog sporazuma 2013. godine“, naglasio je Deli. On je dodao da postoji čitav niz međunarodnih konvencija i povelja koje obezbeđuju širi okvir za rešavanje situacije posebnih zajednica, koji su obavezni elementi kopenhaških kriterijuma potrebnih u procesu evropske integracije. „Svi pravni elementi su tu, poitička volja svih evropskih i američkih medijatora je tu i nakon decenije, vlada u Prištini mora da napravi neophodan korak“, poručio je Deli. Slovenački evroposlanik Matjaž Nemec osudio je svako nasilje i pozvao na kažnjavanje odgovornih za dešavanja u Banjskoj. „Svi napori lidera moraju ići u smeru da se ovakve stvari ne ponove“, rekao je Nemec i pozvao Vučića i Kurtija da obnove dijalog. Austrijski poslanik u EP Lukas Mandl kritikovao je Evropsku komisiju da je zakazala u svojim naporima oko ublažavanja napetosti na Zapadnom Balkanu, a posebno je kritikovao šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja što ne prisustvuje raspravi. „Pitam se gde im je važnije sada da budu nego ovde“, rekao je Mandl. Na sednici je bilo i evroposlanika koji su bili najglasniji u osudi i prebacivanju krivice na Srbiju, a među njima su Tonino Picula (Hrvatska), Viola Fon Kramon (Nemačka), Ilhan Kjučuk i Angel Džambarski (Bugarska) koji su tražili da se Srbija osudi, da se protiv nje uvedu mere ili obustave infrastrukturni projekti. Oni su tokom rasprave izrazili zabrinutost zbog, kako tvrde, gomilanja sprske vojske na administrativnoj liniji sa KiM i zatražili njeno povlačenje. Fon Kramon je pozvala Srbiju da aktivno učestvuje u istrazi o događajima u Banjskoj i pronađe sve odgovorne, a EU da, zajedno sa NATO, donese plan za hitne situacije na severu KiM. Austrijski poslanik Tomas Vaic je pozvao specijalog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da, s obzirom na to da, kako je naveo, nema pozitivnih rezultata u dijalogu, razmisli da se povuče sa dužnosti.(4. oktobra)
Lajčak sa evroparlamentarcima o Zapadnom Balkanu i evropskim integracijama
STRAZBUR – Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak saopštio je večeras da je razgovarao sa grupom evroparlamentaraca o situaciji na Zapadnom Balkanu i evropskim integracijama regiona. „Brifing sa predstavnicima grupe socijalista i demokrata i Evropske narodne partije u EP o dijalogu, juče u Strazburu“, objavio je Lajčak na društvenoj mreži X (Tviter), uz sliku sa sastanka. Dodao je da je zahvalan na prilici za diskusiju i na interesovanju za rad evropskih predstavnika na Zapadnom Balkanu. „Važno je raditi zajedno kako bi evropske integracije regiona postale stvarnost“, poručio je Lajčak.(4. oktobra)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.