TIRANA – Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u Tirani, gde je održan Samit Berlinskog procesa, da je u planu investicioni paket za Zapadni Balkan vredan šest milijardi evra, koji će, međutim, biti uložen tek nakon što budu sprovedene reforme neophodne za pristupanje EU. Ona je na zajedničkoj konferenciji za medije sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i albanskim premijerom Edijem Ramom poručila da će te reforme približiti Zapadni Balkan Evropskoj uniji, a da će region postati atraktivniji za investitore. „Predložili smo investicioni paket vredan šest milijardi evra koji se sastoji od dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u zajmovima. Međutim, novac će biti uložen tek nakon što budu sprovedene reforme. Dakle, to je uslovno. Odlično funkcioniše u Evropskoj uniji i verujem da će funkcionisati na Zapadnom Balkanu“, poručila je Fon der Lajen. Ona je istakla da je potrebno približiti ekonomije zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, dodavši da je za članstvo u EU potrebno sprovesti reforme. „Moramo da približimo naše ekonomije i ubrzamo reforme potrebne za pristupanje Evropskoj uniji. Novi plan za ekonomski rast Zapadnog Balkana ima potencijal da udvostruči vrednost ekonomija Zapadnog Balkana u ovoj deceniji“, rekla je Fon der Lajen. Ona je navela da se plan sastoji od četiri tačke – pristup zemalja Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu EU u ključnim oblastima, formiranje jedinstvenog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu, sprovođenje reformi i povećanje investicija EU u Zapadni Balkan ukoliko neophodne reforme budu sprovedene. Prema njenim rečima, zajedničko regionalno tržište zemalja Zapadnog Balkana će povećati BDP regiona za 10 odsto, a za pristup jedinstvenom tržištu EU potrebno je sprovesti reforme kako bi se zemlje regiona ekonomski približile članicama Unije. Premijer Albanije Edi Rama izjavio je da su teška vremena ojačala prijateljstvo Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana. „Ova vremena su ojačala naše prijateljstvo i saradnju, kao i osećaj zajedništva“, rekao je Rama na konferenciji za medije. Istovremeno, dodao je da je ovo težak trenutak za sve. „Izazovi sa kojima se zajedno se suočavamo su veliki zbog uzastopnih kriza koje su nas pogodile. Ne čini se da će stvari biti bolje na mnogim frontovima, uključujući užasan sukob između Izraela i Hamasa“, istakao je Rama. Govoreći o samitu Berlinskog procesa, albanski premijer je naveo da su održane otvorene i iskrene diskusije i zahvalio se Šolcu i Fon der Lajenovoj na podršci.(16. oktobra)
Nemec: Nema odluke o ‘negativnim merama’ EP prema Srbiji
BEOGRAD – Nema odluke o “negativnim merama“ Evropskog parlamenta prema Srbiji i ne zna se o kakvim merama je reč i kada ih treba uvesti, iako se u EP o tome govori, izjavio je za Tanjug evroposlanik Matjaž Nemec. “Što se tiče sadržaja rezolucije, istakao bih poziv na nezavisnu istragu o napadu s kraja septembra na severu KiM, pri čemu najoštrije osuđujemo napad i za njega nema opravdanja“, rekao je Nemec. On je istakao da je taj napad samo odložilo povratak dijalogu i izazvao šire nepoverenje obe strane i otežalo traženje rešenja. “Što se tiče negativnih mera prema Srbiji, prema mojim nezvaničnim informacijama, EP otvoreno razmišlja o tome, ali dogovor o tome koje sankcije i kada treba da ih EP uvede, još nije postignut niti je doneta odluka, pregovori su u toku. Lično dajem prednost nezavisnoj i međunarodnoj istrazi, a tek kada se sve sazna, ko je sve i u kojoj meri učestvovao u napadu, može da se govori o sankcijama“, rekao je Nemec i dodao da je on “na strani dijaloga i povratka za pregovarački sto“. Rekao je da je dijalog potreban zbog smirivanja strasti, i da je to garancija mira i stabilnosti u regionu. “Proširenje je glavna tema u Briselu, i to je dobro, tu ima mnogo različitih mišljenja i otvorenih pitanja, i zavisi od svake zemlje koliko brzo će pristupiti“, rekao je Nemec. On je istakao da postoji grupa država koje su u maloj prednosti. “Tu sada imamo grupu država – Albaniju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju – koje su malo tu u prednosti, a ja bih da zemlje Zapadnog Balkana uđu u EU što pre, jer je to dobro za stabilnost i mir u našem regionu“, rekao je Nemec.(17. oktobra)
Stano: Lajčak 21. oktobra u BG i PR sa Vučićem i Kurtijem
BRISEL – Specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak doputovaće 21. oktobra u Beograd i Prištinu zajedno sa savetnicima za spoljnu politiku i bezbednost francuskog predsednika, nemačkog kancelara i italijanskog premijera Emanuelom Bonom, Jensom Pletnerom i Frančeskom Talom, kao i američkim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom gde će se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem. To je novinarima potvrdio portparol EU Peter Stano i dodao da je svrha posete da se postigne konkretan napredak u primeni Sporazuma o putu normalizacije i deeskalaciji posle najnovijih dešavanja. Prema rečima Stana EU, njene države članice i SAD ostaju snažne pristalice normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i evropske budućnosti čitavog regiona. „Imamo jasna očekivanja da će strane nastaviti proces normalizacije i ispuniti svoje obaveze bez odlaganja ili uslova“, rekao je on.(17. oktobra)
EU će uspostaviti „humanitarni vazdušni most“ za pomoć Gazi
BRISEL, – Evropska unija je saopštila da će uspostaviti „humanitarni vazdušni mosti“ koji se odnosi na nekoliko letova za Egipat kojima će biti isporučena humanitarna pomoć u Pojas Gaze. „Prva dva leta biće obavljena ove nedelje i prevoziće humanitarnu pomoć UNICEF-a, uključujući lekove i higijenske pakete“, navodi se u saopštenju Generalnog direktorata za evropsku civilnu zaštitu i operacije humanitarne pomoći objavljenom na sajtu Evropske komisije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da je Palestincima u Gazi potrebna humanitarna pomoć i da oni ne smeju da plaćaju cenu „Hamasovog varvarstva“. Ona je dodala da će Evropska unija utrostručiti humanitarnu pomoć Palestincima, na preko 75 miliona evra.(16. oktobra)
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.