Have the article read by OpenAI (Beta). Please note that AI translations may take some time to process.BRISEL- Evropska Komisija usvojila je predlog Uredbe o izmenama i dopunama postojećeg mehanizma za suspenziju viza, kako bi se sprečila zloupotreba bezviznog režima koji EU ima sa 60 zemalja koje nisu članice. U okviru paketa o novim merama za jačanje bezbednosti EU i upravljanja migracijama, predloženo je proširivanje osnova za suspenziju putovanja bez viza u zemlje šengenskog prostora, jer u ovom trenutku taj mehanizam može da se pokrene u određenim slučajevima, poput iznenadnog i velikog povećanja neregularnih migracija ili bezbednosnih rizika. Pored toga, predloženo je i da se poveća trajanje postupka za izdavanje viza, kao i uvođenje nove hitne procedure radi bržeg reagovanja u slučaju iznenadnog osporavanja bezviznog režima. U okviru predloga objavljen je i 6. izveštaj Mehanizma za suspenziju viza, u kojem se daje pregled bezviznog režima EU sa Srbijom, Albanijom, BiH, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom, Gruzijom, Moldavijom i Ukrajinom, kao i sa bezviznim zemljama Pacifika i Kariba koje funkcionišu sa programima “državljanstva u zamenu za investicije“. “Bezvizni režim može biti izvor povećanog broja neregularnih dolazaka i bezbednosnih izazova za EU. Ovaj predlog za izmenu trenutnog mehanizma za suspenziju viza omogućiće državama članicama da se bolje suprotstave mogućim zloupotrebama putovanja bez viza“, navodi se u saopštenju EK. Napominje se da EU trenutno ima bezvizni režim sa 60 zemalja koje nisu članice EU, i da putovanje bez viza suštinski olakšava međuljudske kontakte i jača poslovne, društvene i kulturne veze između EU i partnerskih zemalja, ali da održavanje efikasnog i bezbednog sistema zahteva “stalnu budnost“.(18. oktobra )
U nacrtu predloga rezolucije EP BG i PR se pozivaju na deeskalaciju
STRAZBUR- Poslanici Evropskog parlamenta trebalo bi da se u četvrtak izjasne o nacrtu predloga „Rezolucije Evropskog parlamenta o nedavnim dešavanjima u dijalogu Srbija-Kosovo“, dokumentu koji nije pravno obavezujući, a u koji je Tanjug imao uvid. Članica Delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Elvira Kovač izjavila je danas za Tanjug, povodom tog dokumenta u kome se, između ostalog, EU poziva da uvede mere protiv Srbije, poput onih uvedenih protiv Kosova, da bi trebalo shvatiti da ta rezolucija nije obavezujuća i da je za uvođenje sankcija potreban konsenzus koji trenutno ne postoji među zemljama članicama vezano za Srbiju. „Trebalo bi shvatiti da ova rezolucija nije obavezujuća i da šta god rekao EP koji u poslednje vreme najkritičniji od svih evropskih institucija, ako uporedimo Komisiju, Savet i EP, njihove rezolucije nisu obavezujuće i za konkretno uvođenje sankcija je potreban konsenzus koji trenutno ne postoji među zemljama članicama vezano za Srbiju“, istakla je Kovač. U dokumentu EP, u prilično oštrom tonu povodom napada na kosovsku policiju 24. septembra, Beograd i Priština se pozivaju na deeskalaciju, a od Evropske komisije i Evropskog saveta se traži da preduzmu mere protiv Srbije ukoliko se utvrdi da je bila direktno umešana u ta dešavanja i da vlasti u Beogradu nisu spremne na saradnju. Od Evropske komisije, u tom kontekstu, traži se da zamrzne sredstva koja su Srbiji obezbeđena u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III, ali samo ukoliko rezultati istrage pokažu da je Srbija bila direktno uključena u te napade. U ovom neobavezujućem dokumentu poziva se Evropski savet da usvoji ciljane restriktivne mere, koje uključuju, ali se ne ograničavaju, na zamrzavanje imovine i zabrane putovanja, a usmerene su protiv, kako se tvrdi, „destabilizirajućih aktera“ na severu KiM i navodnih vođa velikih mreža organizovanog kriminala. „U tom kontekstu Savet se poziva da sledi primer Sjedinjenih Američkih Država i uvede ciljane mere protiv Milana Radoičića“, navodi se u dokumentu. U dokumentu, koji je sastavilo pet parlamentatnih grupa obe strane se pozivaju da rade na deeskalaciji situacije na severu KiM i izbegavaju bilo kakvu retoriku ili akciju koja bi dovela do daljeg povećanja tenzija. Evroparlamentarci pozivaju EU da podrži istragu prištinskih vlasti, uključujući podršku EULEKS-u i traže da se počinioci privedu pravdi bez odlaganja. Kosovske vlasti se, sa druge strane, pozivaju da objave sve dokaze u vezi sa incidentom, a međunarodne institucije na KiM, uključujući EULEKS, da procene dokaze. Srbija se poziva da spreči, kako navode u dokumentu, „svaki šverc oružja“ preko administrativnog prelaza, a Priština da radi na otvorenoj trgovini za svu civilnu robu i usluge. U dokumentu se osuđuje i, kako tvrde, raspoređivanje srpske vojske u blizini prelaza i traži od Beograda da, kako dalje navode, „povuče opremu, uključujući protivvazdušne sisteme i jedinice teške artiljerije“. Uz osudu dešavanja iz maja ove godine kada je napadnut Kfor, ta misija se poziva da uspostavi plan obuzdavanja na severu KiM sa, kako se navodi, čvrstim elementima koji mogu delovati kao odvraćanje u slučaju dalje eskalacije. Istovremeno se pozdravlja odluka NATO-a da opremi KFOR težim naoružanjem kako bi imao veću borbenu moć. Beograd i Priština se pozivaju na povećanje saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala, a Kfor i Euleks da sprovode redovne zajedničke bezbednosne procene na severu KiM kako bi procenili bezbednosnu situaciju. Izražava se žaljenje jer je beogradski sud odbio poziv Glavnog javnog tužilaštva u Beogradu za određivanje pritvora Milanu Radoičiću, s obzirom da, tvrde evroparlamentarci, postoji opasnost od njegovog bekstva, i s obzirom da je Radoičić preuzeo odgovornost za organizovanje napada 24. septembra. Izražava se i zabrinutost zbog, smatraju evroparlamentarci, mogućnosti da svi akteri odgovorni za napad u Banjskoj neće biti izvedeni pred lice pravde. Beograd i Priština se pozivaju da osude sve oblike nasilja i provokacije, i uzdrže se od svih akcija koje mogu dodatno da eskaliraju tenzije, potkopaju mir i stabilnost u regionu. Od dve strane se traži da aktivno rade na mirnom rešavanju sporova kroz dijalog koji olakšava EU. Evroposlanici su pozvali i na odgovarajuću istragu o svim etničkim napadima širom KiM, uključujući napade na most u Bistrici i u Štrpcu na pravoslavno Badnje veče. Oni su pozvali EU da ojača svoju ulogu posrednika u dijalogu Beograda i Prištine i na Zapadnom Balkanu i da predloži nov, inovativan i uravnotežen pristup posredovanju između strana kako bi se prevazišao trenutni zastoj. Apelovali su na visokog komesara za bezbednost i spoljnu politiku Žozepa Borelja i specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka da unaprede dijalog na proaktivan način i podnesu izveštaj Evropskom parlamentu najkasnije do kraja 2023. godine. Vlasti u Beogradu i Prištini pozivaju se da u potpunosti sprovedu Briselski sporazum od 27. februara, njegov Aneks za implementaciju (Ohridski sporazum) od 18. marta kao i sve prethodne sporazume, a Priština da bez daljeg odlaganja uspostavi Asocijaciju/Zajednicu opština sa srpskom većinom (ZSO), u skladu sa Briselskim sporazumima iz 2013. i 2015. godine, Ustavom zemlje i presudom Ustavnog suda iz 2015. godine. Ističe se da je i dalje od ključnog značaja održavanje prevremenih lokalnih izbora u četiri opštine na severu KiM kako bi se ublažile tenzije i podstakle vlasti da obezbede puno učešće svih političkih partija na slobodnim, poštenim, demokratskim i mirnim izborima, a da se Srbi na KiM vrate u kosovske institucije. S tim u vezi, Priština se poziva da pojača napore za njihovu reintegraciju, kao inicijative za uključivanje srpske zajednice u politiku Prištine. Evropski savet se poziva da ukine mere uvedene protiv Prištine, a Evropska komisija se poziva da bude pošten posrednik u procesu normalizacije i da izbegava bilo kakvu politiku pomirenja prema Srbiji. Beograd i mediji u Srbiji pozivaju se da se uzdrže od govora mržnje protiv građana KiM i, kako tvrde evroparlamentarci, „širenja laži o etničkom čišćenju i pogromima“ na KiM, za šta, smatraju oni, ne postoje dokazi. (18. oktobra )
Mišel: Ukrajina će biti jedina tema sledećeg sastanka Evropskog saveta
BRISEL- Ukrajina će biti jedina tema razgovora na nivou šefova država i vlada tokom sledećeg sastanka Evropskog saveta, pošto zaštita interesa i vrednosti same Evropske unije zavisi od nastavka solidarne pomoći , izjavio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. On je to rekao na konferenciji za novinare posle virtuelnog samita EU u Briselu, posvećenog situaciji na Bliskom istoku i koordinaciji napora nakon napada Hamasa na Izrael. Mišel je naglasio da Evropska unija treba da nastavi da pruža humanitarnu pomoć Palestincima i susednim zemljama koje prihvataju izbeglice, ali je istovremeno istakao da je suštinski važno da EU ostane nepokolebljiva u podršci Ukrajini u njenom otporu ruskoj agresiji. „Želim da istaknem da zaista verujem da je naša dužnost i odgovornost da ostanemo odlučni i nastavimo da podržavamo Ukrajinu koliko god je potrebno. Ostaćemo mobilisani u tom smislu. Ukrajina će biti jedina tačka dnevnog reda sledećeg Evropskog saveta“, rekao je Mišel. „Počećemo razgovore o reviziji Evropskog višegodišnjeg budžeta, a na operativnom nivou, naši zamenici ministara će se sastati pre kraja ove nedelje kako bi razgovarali o temama koje ćemo izneti pred Evropski savet“, kazao je Mišel, prenosi Ukrinform. On je najavio i da će sledećeg ponedeljka biti održan Savet ministara Evropske unije za spoljne poslove, koji će ići dalje u analizi radnji koje EU treba da preduzme kako bi pouzdano zaštitila sopstvene interese i vrednosti. „Bez sumnje, postoji bar jedna zemlja koja ima koristi od ozbiljne eskalacije nasilja u regionu Bliskog istoka, a to je Rusija“, tvrdi Mišel. „Ruska Federacija će pokušati, i to je već počela da čini, da iskoristi ovu situaciju za podsticanje narativa protiv Evropske unije, protiv naših partnera, promovisaće narativ da postoje ljudi koji žele da brane multilateralizam, a na istovremeno demonstrirati dvostruke standarde“, rekao je Mišel i pozvao evropske zvaničnike da ne upadnu u ovu zamku. „Ostaćemo privrženi našim principima, našim vrednostima, poštovanju ljudskih prava, poštovanju dostojanstva ljudi, međunarodnom pravu i vladavini prava“, naglasio je predsednik Evropskog saveta.(18. oktobra )
Proizvodnja u građevinarstvu u evrozoni i EU pala u avgustu
BRISEL- Proizvodnja u građevinarstvu je u avgustu na mesečnom nivou pala za 1,1 odsto u evrozoni i za 0,7 odsto u EU, navodi se u prvoj proceni Evrostata. Ovo je lošiji rezultat u odnosu na jul kada je zabeležen rast proizvodnje u građevinarstvu u odnosu na jun, kako u evrozoni, tako u EU. Kako se navodi na sajtu Evrostata, najveći mesečni pad proizvodnje u građevinarstvu je u avgustu registrovan u Belgiji i Mađarskoj – po 5,0 odsto, Nemačkoj – 2,4 odsto, Austriji – 1,8 odsto, a najveći rast u Rumuniji – za 4,7 odsto, Poljskoj – 2,1 odsto, Češkoj – 2,0 odsto. Na međugodišnjem nivou, najveći pad proizvodnje u građevinarstvu je zabeležen u Belgiji – 6,5 odsto, Finskoj – 5,6 odsto, Austriji – 3,1 odsto, a najveći godišnji rast u Rumuniji – 19,3 odsto, Sloveniji – 19,0 odsto, Španiji – 6,9 odsto.(18. oktobra )
Ova kompilacija je urednički izbor zasnovan na izveštavanju Tanjuga o Evropi. Urednička odgovornost za ovu publikaciju leži na Tanjugu. Izlazi ponedeljkom i četvrtkom.